Stvaranje saveza i njihovo sučeljavanje
Logična posledica osvajačke politike velikih sila u samoj Evropi ali i u svetu bili su njihovi sukobi oko prevlasti.
Posle ujedinjenja Nemačka se otpočela ubrzanu industrijalizaciju i modernizaciju. Osećala se uskraćenom manjkom kolonija. Nemački kancelar Oto fon Bizmark, držao je Nemačku podalje od saveza sa Velikom Britanijom. Nekoliko meseci posle Berlinskog kongresa, Nemačka i Austro-Ugarska su sklopile savez 1879. Zbog nesuglasica sa Francuskom, savezu se 1882. pridružila i Italija.
Francuska, suočena sa formiranjem saveza Centralnih sila i zategnutim odnosima sa Velikom Britanijom, bila je upućena na savez sa Rusijom. Te dve zemlje sklopile su savez 1894. godine.
Velika Britanija vodila je politiku nemešanja, mwđurim kada je Nemačka 1898. započela izgradnju jake ratne mornarice njena dominacija bila je ugrožena. Strahujući od jačanja Nemačke Velika britanija sklopila je savez sa Francuskom 1904. godine koji je nazvan Srdačna antanta (kojim su razrešena i neka pitanja kolonija).
Francuzi su uticali na Rusiju i Veliku Britaniju da reše svoje nesuglasice na Srednjem istoku (Persija, Avganistan). Budući da su se dogovorile oko podele zona uticaja u Persiji, stvoreni su uslovi za sklapanje rusko-britanskog saveza 1907. godine. Tako je sklopljen trojni sporazum Antanta.
U Evropi su nastala dva ošto suprotstavljena bloka: savez centralnih sila i Antanta. Izbijanje rata između ta dva bloka bilo je samo pitanje vremena.
