Osnovne čestice koje izgrađuju supstance: atomi, molekuli i joni

Popunjavanje valentnih nivoa atoma

Najstabilniju elektronsku konfiguraciju imaju plemeniti gasovi. Njihovi atomi sadrže maksimalno popunjene valentne nivoe i zato su ovi gasovi inertni (veoma slabo reaguju) i u prirodi postoje u obliku atoma.

Atomi ostalih elemenata imaju delimično popunjene valentne energetske nivoe, koji teže da popune maksimalnim brojem elektrona (i tako steknu energetsku konfiguraciju najbližeg plemenitog gasa).

Oni to postižu na dva načina:

udruživanjem svojih valentnih elektrona sa valentnim elektronima drugih atoma u zajedničke elektronske parove;
primanjem ili otpuštanjem elektrona.

Lako!

Bravo!

Pogledaj odgovor u lekciji.

Označi datu tvrdnju kao tačnu ili netačnu.

Bravo!

Osvojeno je

+

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Atom kiseonika ima šest valentnih elektrona.

Da bi postigao stabilnu elektronsku konfiguraciju najbližeg plemenitog gasa, a to je neon, potrebna su mu još dva elektrona.

Otključaj Premium

Čitaj celu lekciju
Rešavaj 10x više zadataka
Osvoj 2x više bodova i energija ti se puni duplo brže

Za 855 RSD postani Premium!

Postani Premium

Da bi atom kiseonika bio kao atom neona, dva atoma kiseonika udružuju svoje elektrone. Svaki od njih doprinosi sa po dva elektrona i tako prave dva zajednička elektronska para.

Ako sada izbrojimo valentne elektrone, videćemo da prvi atom kiseonika ima šest plus dva od drugog atoma, što čini ukupno osam. I drugi atom kiseonika ima svojih šest plus dva atoma od prvog i to je opet - osam.

Oba atoma su postigla stabilnu elektronsku konfiguraciju.

Molekuli

Molekuli su stabilne celine udruženih atoma, povezanih zajedničkim elektronskim parom ili parovima.

Molekule predstavljamo hemijskim formulama.

Elektronska formula

Naziv je dobila po tome što prikazuje valentne elektrone.

Valentne elektrone obeležavamo tačkama oko odgovarajućih hemijskih simbola.

Elektronska formula CO₂

Strukturna formula

Strukturnom formulom prikazujemo raspored atoma u molekulu. Drugim rečima, prikazujemo njegovu strukturu.

Zajedničke elektronske parove obeležavamo crtama. Koliko parova - toliko i crta.

Molekulske formule

Molekulske formule se pišu sa indeksom u donjem desnom uglu.

Indeks označava ukupan broj atoma jednog hemijskog elementa koji ulaze u sastav nekog molekula.

Lako!

Bravo!

Pogledaj odgovor u lekciji.

Šta označava indeks u molekulskoj formuli?

Bravo!

Osvojeno je

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Vrste molekula

Molekuli mogu biti molekuli elemenata (kao opisani slučaj kiseonika) ili molekuli jedinjenja (na primer vode).

Srednje!

Bravo!

Pogledaj odgovor u lekciji.

Označi molekul jedinjenja.

Bravo!

Osvojeno je

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Molekul vode

Udruživanje elektrona u molekulu vode odvija se na isti način kao i opisano udruživanje između dva atoma kiseonika.

U molekulu vode atom kiseonika gradi po jedan elektronski par sa svakim atomom vodonika.

Atomu vodonika dovoljno je da ima dva elektrona u valentnom nivou, jer tako postiže stabilnu elektronsku konfiguraciju najbližeg plemenitog gasa - helijuma.

Molekulska formula ima kvalitativno i kvantitativno značenje.

Kvalitativno značenje nam govori koja supstanca je u pitanju i iz kojih atoma se sastoji.

Kvantitativno nam govori koliko molekula supstance ima (ako je jedan, jedinica se ne piše) i brojčani odnos atoma u molekulu.

osnovne podatke o svakom hemijskom elementu_ (2)

Koeficijent

Ukoliko bismo upisali ispred molekulske formule broj četiri: 4H₂O - to bi značilo da ima četiri molekula vode.

Taj broj se naziva koeficijent. Koeficijent označava broj čestica (u ovom slučaju - molekula vode).

U molekulskoj formuli nekog jedinjenja koeficijenti mogu biti različiti i to znači da imamo različit broj molekula istog jedinjenja, ali ne mogu biti različiti i indeksi, jer to onda nije više isto jedinjenje.

Atomi izrazitih metala kada se udružuju sa atomima izrazitih nemetala ne grade zajedničke elektronske parove.

Recimo, atom natrijuma ima u valentnom nivou M jedan elektron. Atom fluora ih u L nivou ima sedam i potreban mu je još jedan. Taj jedan elektron daće mu atom natrijuma, a on će ostati i bez jedinog valentnog elektrona i bez celog jednog elektronskog nivoa u kome se taj elektron nalazio.

To znači da će poslednji elektronski nivo atoma natrijuma sada biti L, koji je već popunjen sa osam elektrona. Pogledajte gif:

Joni

Pozitivno i negativno naelektrisane čestice nazivaju se joni (reč je grčkog porekla: „ionos“ znači „putnik“, jer se naelektrisane čestice kreću u električnom polju).

Pozitivni joni su katjoni, a negativni anjoni.

Lako!

Bravo!

Pogledaj odgovor u lekciji.

Poveži vrste jona sa njihovim nazivima.

Negativni joni

Pozitivni joni

Katjoni

Anjoni

Bravo!

Osvojeno je

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Na sledećem linku možete da pravite molekule:

www.phet: Build a molecule

Naučili smo

Atomi svih elemenata, osim plemenitih gasova, imaju delimično popunjene valentne energetske nivoe, koji teže da popune maksimalnim brojem elektrona.
Atomi postižu stabilnu elektronsku konfiguraciju na dva načina:
- udruživanjem svojih valentnih elektrona sa valentnim elektronima drugih atoma u zajedničke elektronske parove;
- primanjem ili otpuštanjem elektrona.
Molekuli su stabilne celine udruženih atoma, povezanih zajedničkim elektronskim parom ili parovima.
Razlikujemo elektronske, strukturne i molekulske formule.
Molekuli mogu biti molekuli elemenata i molekuli jedinjenja.
Pozitivno i negativno naelektrisane čestice nazivaju se joni. Pozitivni joni su katjoni, a negativni anjoni.

Premium status ti omogućava:

Dodatan sadržaj

Novosti

Najnoviji članci Pogledaj sve

Dodatni sadržaj

Shop

Osnovne čestice koje izgrađuju supstance: atomi, molekuli, joni

Osnovne čestice koje izgrađuju supstance: atomi, molekuli, joni

Rešavaj zadatke

Popunjavanje valentnih nivoa atoma

Bravo!

Osvojeno je

+

+

Molekuli

Elektronska formula

Strukturna formula

Molekulske formule

Bravo!

Osvojeno je

+

+

Vrste molekula

Bravo!

Osvojeno je

+

+

Molekul vode

Koeficijent

Joni

Bravo!

Osvojeno je

+

+

Naučili smo