Azot

Simbol azota N je početno slovo od latinskog naziva nitrogen, koji znači „graditelj šalitre“.

Sam naziv - azot znači „ne život“ i to je čudno, jer je azot biogeni element (u ljudskom telu je četvrti po zastupljenosti i ima ga 3%), te je neophodan svim živim bićima.

Istorijat

Azot je otkrio škotski naučnik Daniel Rederford 1772. godine.

Rederford (1749 - 1819) je bio fizičar, hemičar i botaničar.

Otključaj Premium

Čitaj celu lekciju
Rešavaj 10x više zadataka
Osvoj 2x više bodova i energija ti se puni duplo brže

Za 855 RSD postani Premium!

Postani Premium

Lako!

Bravo!

Pogledaj odgovor u lekciji.

Koji naučnik je otkrio azot?

Bravo!

Osvojeno je

+

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Azot - hemijski element

Azot se nalazi u drugoj periodi i Va grupi periodnog sistema. To znači da njegov atom ima pet valentnih elektorna.

U elementarnom stanju gradi dvoatomne molekule: N₂

Između dva atoma azota formiraju se tri elektronska para i nastaje trostruka kovalentna nepolarna veza.

Nalaženje u prirodi

Azot se u prirodi nalazi u elementarnom stanju i u vidu svojih jedinjenja. U elementarnom stanju čini najveći deo vazduha (78 zapreminskih procenata). Trostruka veza u molekulu azota čini ga inertnim, jer ju je teško raskinuti. Zato živa bića ne mogu da usvajaju elementarni azot, iako im je taj element potreban. To mogu samo neke bakterije (zovu se azotofiksatori), koje žive u korenju leptirnjača (detelina i srodnih biljaka).

Azotofiksatori prevode azot iz elementarnog stanja u zemljište u vidu njegovih jedinjenja, poput amonijaka i soli (fiksiraju ga u zemljište, otuda i njihov naziv). Ta jedinjenja onda mogu da usvajaju biljke svojim korenjem. Ciklus kruženja azota u prirodi je komplikovaniji i uključene su i druge bakterije, tzv. nitrifkitarori, ali i razlagači, koji razlažu uginule organizme.

Koren deteline kada u sebi ima bakterije azotofiksatore.

Fizička svojstva

Na sobnoj temperaturi i atmosferskom pritisku, azot je bezbojan gas, bez mirisa. U vodi se slabo rastvara.

Postoji i tečni azot, ali samo na ekstremno niskim temperaturama (-195.79 °C). Koristi se u tzv. krioterapiji, za uklanjanje bradavica na koži. U sledećem eksperimentu (koji nosi naziv „banana čekić“) videćete kakav učinak ima ova supstanca:

Srednje!

Bravo!

Pogledaj odgovor u lekciji.

Na kojoj temperaturi nastaje tečni azot?

Bravo!

Osvojeno je

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Oksidi azota

Azotovi oksidi su ili kiseli ili neutralni.

Neutralni oksidi ne reaguju sa vodom.

Svojstva oksida azota prikazana su tabelarno:

Formula	Naziv	Valenca	Agregatno stanje	Boja	Tip oksida
N₂O	azot (I) oksid azot suboksid	I	gas	bezbojan	neutralni
NO	azot (II) oksid azot monoksid	II	gas	bezbojan	neutralni
N₂O₃	azot (III) oksid azot trioksid	III	čvrsto	plavo	kiseli
NO₂	azot (IV) oksid azot dioksid	IV	gas	crvenosmeđe	kiseli
N₂O₅	azot (V) oksid azot pentoksid	V	čvrsto	bezbojan	kiseli

Azot(I)-oksid ima sladak ukus i naziva se gas smejavac, jer u manjoj količini izaziva dobro raspoloženje. U većoj količini izaziva opštu anesteziju, pa se koristi u medicini.

Azotna kiselina

U reakciji azot(V)-oksida i vode nastaje azotna ili nitratna kiselina: N₂O₅ + H₂O → 2HNO₃

Ova kiselina je veoma jaka i veoma opasna.

U reakciji azot(III)-oksida i vode nastaje azotasta ili nitritna kiselina (hemijska formula HNO₂), ali je ova kiselina vrlo nestabilna i brzo se razlaže.

Lako!

Bravo!

Pogledaj odgovor u lekciji.

Kako se još naziva azotna kiselina?

Bravo!

Osvojeno je

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Amonijak

Amonijak se dobija u reakciji između azota i vodonika na visokoj temperaturi i pritisku: 3H₂ + N₂ → 2NH₃

Amonijak je otrovan gas, bezbojan i neprijatnog mirisa.

Molekuli amonijaka su polarni, pa se dobro rastvara u vodi.

Primena azota i njegovih jedinjenja

S obzirom da se između atoma azota u molekulu N₂ stvara trostruka veza, nju je teško raskinuti, pa je azot prilično inertan. Zato se koristi za konzervisanje hrane, jer neće reagovati sa namirnicama. Takođe i za punjenje sijalica, jer neće oštetiti usijane niti.

Azotna kiselina

Ova kiselina ima široku upotrebu i koristi se za proizvodnju veštačkih đubriva, boja, eksploziva, itd.

Amonijak

Takođe ima široku upotrebu i koristi se za izradu plastike i sredstava za čišćenje.

Azot

Azot

Rang-lista

Rešavaj zadatke

Istorijat

Bravo!

Osvojeno je

+

+

Azot - hemijski element

Nalaženje u prirodi

Fizička svojstva

Bravo!

Osvojeno je

+

+

Oksidi azota

Azotna kiselina

Bravo!

Osvojeno je

+

+

Amonijak

Primena azota i njegovih jedinjenja

Azot

Azotna kiselina

Amonijak