Čovek i širenje geografskih horizonata

Uvod

Prvi ljudi hranili su se plodovima biljaka koje prikupe i životinjama koje ulove.

Puno su hodali i prelazili velika rastojanja. Kako su se kretali, tako se i prostor koji su morali da zapamte povećavao.

Na kraju, pojavila se potreba da podele znanja o okolini koja ih okružuje.

Za prve ljude bilo je bitno da znaju gde raste plodno bilje, gde žive opasni predatori i gde na pojilo dolaze životinje koje su lovili.

Priče o tim putovanjima su preteča nauke, koja se danas naziva GEOGRAFIJA.

Reč geografija nastala je spajanjem dve stare grčke reči: GEA (Zemlja) i GRAFEIN (opisivati ili pisati).

Bukvalan prevod na srpski jezik bio bi opisivati zemlju ili pisati o zemlji, ali mi kažemo GEOGRAFIJA.

Razvoj geografije

Mnogo godina kasnije, u III veku, grčkom filozofu Eratostenu je zatrebala jedna reč za sva znanja i mape koju su olakšavale razumevanje sveta u kojem živi.

Tada je po prvi put upotrebljena reč geografija.

Eratosten je napisao je delo „Geografija" u kojoj je izneo svoje stavove o obliku zemlje, za koju je smatrao da ima oblik lopte.

Eratosten je pokušao da odredi obim zemljine lopte, na osnovu znanja o rastojanju između Aleksandrije i Sijene.

Lako!

Bravo!

Pogledaj odgovor u lekciji.

Ko je prvi upotrebio reč geografija?

Bravo!

Osvojeno je

+

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Nisu samo Grci želeli da razumeju kako izgleda njihova okolina i kako po njoj mogu da se kreću.

I drugi narodi su se interesovali kako mesto u kojem žive izgleda u odnosu na druga mesta.

Sredinom 15. veka pronalazak štamparije omogućio je da geografske mape budu lako dostupne svima.

Takođe, ljudi su se usavršili u pravljenju brodova. Počeli su da prave brodove, koji su im omogućili da prelaze velike razdaljine.

To je dovelo do povećanja geografskih znanja i veće tačnosti mapa.

Lako!

Bravo!

Pogledaj odgovor u lekciji.

Koji pronalazak je omogućio da geografske mape budu lako dostupne svim narodima?

Bravo!

Osvojeno je

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Velika geografska otkrića

Ova putovanja su omogućila moreplovcima da tokom XV i XVI veka otkriju pomorske puteve do udaljenih i do tada nepoznatih teritorija.

Međutim, ova putovanja nisu imala za cilj samo povećanje znanja o svetu u kojem se živi, već i osvajanje teritorija dalekih zemalja.

Sredina srednjeg veka predstavlja epohu velikih geografskih otkrića.

Olakšan transport, komunikacija i navigacija omogućili su zemljama, kao što je Velika Britanija, da osvaja daleke kolonije u Americi, Aziji, Australiji i Africi.

Lako!

Bravo!

Pogledaj odgovor u lekciji.

Koji vek predstavlja epohu velikih geografskih otkrića?

Bravo!

Osvojeno je

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

<p style="text-align: left;"><strong>Fernando Magelan</strong> je <strong>1520.</strong> otkrio moreuz (kasnije nazvan <strong>Magelanov</strong>) i njim pro&scaron;ao u <strong>Veliki okean</strong>, koga je nazvao <strong>Tihi okean (Pacifik)</strong>, jer u njemu nije doživeo bure kao u Atlantskom okeanu.</p>
<p style="text-align: left;"><em>Izvor: Wikipedija</em></p>

Fernando Magelan je 1520. otkrio moreuz (kasnije nazvan Magelanov) i njim prošao u Veliki okean, koga je nazvao Tihi okean (Pacifik), jer u njemu nije doživeo bure kao u Atlantskom okeanu.

Izvor: Wikipedija

<p style="text-align: left;"><strong>Vasko de Gama</strong> je <strong>1497. godine</strong> otkrio <strong>pomorski put za Indiju</strong> oko juga Afrike.</p>
<div style="text-align: left;">De Gama je dokazao da se Afrika može oploviti. Njegovo otkriće puta za Indiju, <strong>omogućilo je Portugalcima </strong>da započnu<strong> kolonijalizaciju Azije</strong>.</div>

Vasko de Gama je 1497. godine otkrio pomorski put za Indiju oko juga Afrike.

De Gama je dokazao da se Afrika može oploviti. Njegovo otkriće puta za Indiju, omogućilo je Portugalcima da započnu kolonijalizaciju Azije.

<p style="text-align: left;"><span style="color: #ffffff;"><strong>Kristifor Kolumbo</strong> je <strong>1492.</strong> otkrio <strong>Ameriku</strong>.</span></p>
<p style="text-align: left;"><span style="color: #ffffff;">Na američkom kontinetu su već živeli ljudi – domoroci, a bilo je i evropljana, ali Kolumbovo putovanje je započelo istraživanje i kolonizaciju Amerike.</span></p>

Kristifor Kolumbo je 1492. otkrio Ameriku.

Na američkom kontinetu su već živeli ljudi – domoroci, a bilo je i evropljana, ali Kolumbovo putovanje je započelo istraživanje i kolonizaciju Amerike.

Lako!

Bravo!

Pogledaj odgovor u lekciji.

Poveži moreplovce sa njihovim otkrićima.

Kristifor Kolumbo

Vasko de Gama

Fernando Magelan

Pomorski put za Indiju

Amerika

Put za Indiju

Bravo!

Osvojeno je

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Naučna geografija

Geografija se bavila pitanjem gde se šta nalazi, a u 19. veku počinje da se bavi i pitanjima kao što su:

- Gde rastu koje biljke?

- Gde žive koje životinje?

- Kakvo je stanovništvo određenog mesta?

Taj novi pristup se naziva naučna geografija.

Naučna geografija pokušava da razume gde se šta nalazi i zašto se baš tu nalazi, kako određene pojave utiču jedna na drugu i kako se ljudi određenih mesta razvijaju i menjanju.

Teško!

Bravo!

Pogledaj odgovor u lekciji.

U prazno polje prevuci tačan odgovor.

geografija pokušava da razume gde se šta nalazi i zašto se baš tu nalazi, kako određene pojave utiču jedna na drugu i kako se ljudi različitih mesta razvijaju i menjaju.

Uopštena

Naučna

Posebna

Bravo!

Osvojeno je

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Jovan Cvijić

Jovan Cvijić je imao značajnu ulogu u razvijanju geografije i njenih disciplina u našoj zemlji.

Proučavao je Srbiju i Balkansko poluostrvo.

Bio je profesor Beogradskog univerziteta, član i predsednik SANU (Srpske akademije nauka i umetnosti) i osnovao je Srpsko geografsko društvo.

Rezultati njegovih istraživanja se i danas koriste.

Savremena geografija

Istraživanje Zemlje više ne znači pronaći mesto koje niko drugi nije obišao i mapirao, već dokumentovanje i razumevanje pojava koje postoje na Zemlji.

Istraživanje se sada može obaviti pomoću satelita ili prikupljanjem informacija dostupnih na internetu.

To je savremena geografija, koja se razvija i napreduje zajedno sa naukom i tehnikom.

Geografija ne odgovora samo na pitanje “gde se nalazi”,već i na pitanje “zašto se baš tu nalazi”.

Naučili smo

Za prve ljude bilo je bitno da znaju gde raste plodno bilje, gde žive opasni predatori, ali i gde na pojilo dolaze životinje koje su lovili.
Priče o putovanjima prvih ljudi su preteča nauke koja se danas naziva geografija.
Grčki filozof Eratosten je u III veku prvi put upotrebio reč geografija.
Reč geografija potiče od reči gea - zemlja i grafein - opisivati.
Pronalazak štamparije i razvoj brodova omogućio da ljudi prave tačnije mape i da budu lako dostupne svima.
Sredina srednjeg veka predstavlja epohu velikih geografskih otkrića.
Naučna geografija pokušava da razume gde se šta nalazi i zašto se baš tu nalazi, kako određene pojave utiču jedna na drugu i kako se ljudi određenih mesta razvijaju i menjanju.
Jovan Cvijić je imao značajnu ulogu u razvijanju geografije i njenih disciplina u našoj zemlji.
Savremena geografija se razvija i napreduje zajedno sa naukom i tehnikom i sada se istraživanja mogu obaviti pomoću satelita ili prikupljanjem informacija dostupnih na internetu.