Druga vlada Miloša i Mihaila Obrenovića (1858-1868)

Unutrašnja i spoljna politika - stvaranje preduslova za nezavisnost

Knez Miloš je do kraja života, u septembru 1860. godine, vladao na svoj stari, autokratski način.

Najveći protivnik mu je bio Toma Vučić Perišić, pa ga je bacio u tamnicu u kojoj je i umro.

_Вучић_Перишић_(фотографија)

(Toma Vučić Perišić, 1787/1788-1859)

Ipak, knez Miloš Obrenović, uspeo je da povrati poljuljani ugled Srbije.

Knez je od Porte tražio sledeće:

1. Da se muslimansko stanovništvo iseli iz Srbije;

2. Da se promeni Turski ustav;

3. Da se sprovedu dodatne zaštitne mere za poboljšanje položaja Srba u Turskoj.

Miloš Obrenović tražio je takođe i da se njegovoj porodici ponovo prizna nasledno kneževsko dostojanstvo.

Otključaj Premium

Čitaj celu lekciju
Rešavaj 10x više zadataka
Osvoj 2x više bodova i energija ti se puni duplo brže

Za 855 RSD postani Premium!

Postani Premium

Knez Mihailo se u Srbiju vratio kao prosvećeni evropski knez, oženjen prvom stranom kneginjom, mađarskom groficom Julijom Hunjadi.

Hunyady_Júlia_szerb_fejedelemné

(Julija Hunjadi/Kneginja Julija Obrenović, 1831-1919)

On je želeo da u Srbiji uvede prosvećene reforme i tako stvori preduslove za državnu nezavisnost.

Knez Mihailo je u Srbiji zaveo strog, centralizovani režim.

(Knez Mihailo Obrenović, 1823-1868)

Incident na Čukur-česmi u Beogradu, u kome je 1862. godine turski vojnik ranio jednog srpskog dečaka, doveo je do uličnih sukoba. Grad je odmah bombardovan sa osmanskih položaja iz Beogradske tvrđave.

cukur-cesma-yellowpages-628x250

(Spomen obeležje "Čukur česma" u Dobračinoj ulici u Beogradu)

Šest velikih sila je na konferenciji koja je zbog ovoga sazvana donela kompromis: civilno osmansko stanovništvo iz Beograda, Šapca, Kladova i Smedereva moralo je da se iseli, a tvrđave Soko i Užice da budu porušene.

Knez Mihailo je tek 1867. godine uspeo da izdejstvuje da osmanske vojne posade odu iz Srbije.

On je ključeve Beograda i ostalih gradova dobio na svečanoj ceremoniji na Kalemegdanu 18. aprila 1867. godine.

(Spomenik na Kalemegdanu podignut na mestu predaje ključeva)

Privi balkanski savez

Knez Mihailo se, što se spoljne politike tiče, u potpunosti oslanjao na Iliju Garašanina, predsednika Vlade i ministra spoljnih poslova. Najvažniji cilj bilo je sjedninjenje Bosne i Hercegovine sa Srbijom.

(Ilija Garašanin, 1812-1874)

Za ostvarivanje svojih ciljeva, Srbija je morala da dobije podršku među balkanskim narodima. Prvi ugovor o saradnji sklopljen je sa Crnom Gorom 1866. godine, i na njemu se temeljio budući savez.

Crnogorski knez Nikola Petrović Njegoš pristao je i da se odrekne prestola u slučaju da se dve srpske države ujedine.

Sledeće dve godine donele su sporazume sa bugarskom emigracijom, albanskim poglavarima u severnoj Albaniji, Grčkom i Rumunijom.

Balkanski savez nikada nije osnovan zbog smene Ilije Garašanina i ubistva kneza Mihaila.

Ujedinjena omladina srpska

Srpska omladina je, po ugledu na Mladu Italiju Đuzepea Macinija, u Novom Sadu 1866. godine osnovala Ujedinjenu omladinu srpsku. Ovo je bila nacionalna organizacija sa liberalnim težnjama.

Vođe prve srpske stranke, Vladimir Jovanović i Svetozar Miletić, podgrevali su revolucionarno raspoloženje. Svetozar Miletić zahtevao je neodložnu akciju Srbije i Crne Gore protiv Turske.

(Svetozar Miletić, 1826-1901)

Na Cetinju je 1871. godine osnovano tajno udruženje "Družina za oslobođenje i ujedinjenje srpsko", ali do ustanka ipak nije došlo.

Rad Ujedinjene omladine zabranjen je 1871. godine.

<% if(tag === 'undefined') {%><% } else { %><% } %>

Rang-lista

Rang-lista