Ekosistemi mora. Zagađenje i mogućnost zaštite

Shtreberove lekcije proizvod su puno rada i istraživanja. Podržite nas kupovinom Premium naloga i omogućite vašem detetu da uči na najbolji način. Hvala!

Kupi sada

planet-earth

70% ukupne površine planete Zemlje čine okeani.
Ima ih ukupno 4: Tihi okean - Pacifik, Atlanski, Indijski i Severni Ledeni okean.
Naučnici poslednjih godina pominju i peti okean – Južni okean koji se nalazi oko Južnog pola. A kada pogledate mapu sveta ili globus, videćete da je to južni deo Tihog okeana.

Osim što okeni zauzimaju ogromne površine, oni su i jako duboki. Najveća izmerena dubina je oko 11000 m. Ona je izmerena u Tihom okeanu.

E, sada kada znate - koliku površinu zauzimaju okeani i koliko oni mogu da budu duboki. Pitanje, koje sledi, se samo nameće...

Koliko onda različitih vrsta biljaka i životinja u njemu živi?

Dosadašnja istraživanja pokazuju da čak 90% svih živih vrsta živi u okeanima.

Morska voda je znate svi SLANA!!

TEMPERATURA OKENA

Temperatura vode uveliko zavisi od dubine.
Temperatura ne opada proporcionalno sa dubinom, već se na dubini od 150-500 metara pojavljuje velika razlika u temperaturi, to je zbog morskih struja koje mogu biti jako tople, ali i jako hladne.

Postoje i drugi faktori koji utiču na temeperaturu okena. Pa tako, temperatura mora i okeana može da zavisi i od geografskog položaja.
Temperatura na površuni okena varira između 0°C u Severnom ledenom okenu do 29°C u tropskim krajevima.

temperatura-okena-globus-manja

Na velikim dubinama morska voda ima konstantnu temperaturu i nikada se ne spušta niže od 1° - 2°C.

Važni faktori u morskim ekosistemima su:

Dubina - Najvažniji faktor u morskim ekosistemim

Prozračnost - količina svetlosti koja prodire u vodenu sredinu

Pritisak - Površinski slojevi vode stvaraju veliki pritisak u dubini

Talasi - Svetsko more je u konstantnom kretanju

Plime i oseke - Javljaju se pod uticajem Mesečeve gravitacije

Morske struje - mogu biti tople i hladne

Otključaj Premium

Čitaj celu lekciju
Rešavaj 10x više zadataka
Osvoj 2x više bodova i energija ti se puni duplo brže

Za 855 RSD postani Premium!

Postani Premium

Život u okeanu može da se podeli na tri najznačajnije zone.

LITORAL - obalno područje

PELAGIJAL – zona slobodne vode

BENTOS – živi svet sa morskog dna.

ZONE-ZIVOTA-u-moru

OBALNO PODRUČIJE obuhvata plitke toplije vode duž obale, pune hranljivih i bogatih materija koje su neophodne živim organizmima.

LITORALNA zona je zona kroz koju prodire sunčeva svetlost. Ona se proteže i do 200 m u dubinu okena ili mora, koliko sunčeva svetlost može da prodre i bogata je raznovrsnim životom.

litoral

U ovoj zoni prosvetljenost vode omogućava bujan razvoj krupnih algi kao osnovnih proizvođača (Mrke, crvene i zelene alge). Ali i malobrojnih cvetnica od kojih je najpoznatija POSEJDONIJA. Ovde se obrazuju takozvane podvodne livade u kojima se razvija bogat životinjski svet. Morske sase, morske zvezde, školjke, puževi, račići, sunđeri i mnogobrojne morske ribe. 90% od ukupnog morskog sveta živi, baš, ovde. To je čudno, jer obalni deo čini tek 10% ukupne vodene površine.
Ovaj deo okena i mora ljudi , takođe najviše koriste za ribolov, ali i rekreaciju. Tako da je ovaj deo najizloženiji zagađenju.

Ovde se uslovi za život stalno menjaju. Tu su nagle promene temperature, udari morskih talasa, uticaj plime i oseke, a i peščana podloga se pomera. Tako da su organizmi koji žive u ovom području dobro prilagođeni ovim uslovima.

PELAGIJAL je zona slobodne vode, podrazumeva svu vodu koja nije blizu kopna ili morskog dna.

Kada je reč o naseljenosti pelagijala, kako se krećemo dalje od obale, ka dubljim vodama, naseljenost je sve ređa i ređa. Na to utiče nivo svetlosti, pritisak vode, temperatura, salinitet, količina kiseonika i hranljivih materija.

U ovoj zoni postoje dva oblika života PLANKTON i NEKTON.

pelegijal

PLANKTONI – NEPLIVAČI

Ovi organizmi su većinom, nesposobni da plivaju pa lebde u vodi.

Plankton predstavlja veliku grupu jednoćelijskih organizama koji žive u slatkoj i morskoj vodi. Osim jednoćelijskih organizama u ovu grupu spadaju i mikroskopske alge, poput, silikatnih, modrozelenih i vatrenih. Ove vrste planktona se hrane putem fotosinteze, baš kao i biljke, jer sadrže hlorofil, a druge, kao na primer amebe i morski račići hrane se drugim planktonom, bakterijama, trulim biljnim i životinjskim materijalom, itd.

plankton

NEKTONI – PLIVAČI

Su organizmi adaptirani za život u vodi i izuzetno su dobri plivači.

U nektone spada najveći deo morskog sveta, ribe, morski sisari, lignje, ajkule, morske kornjače, delfini, foke, kitovi, itd. A kao i svuda na planeti Zemlji tu su i dobro poznate bakterije i gljive koje razlažu ostatke uginulih živih bića.

nekton-organizmi

BENTOS

Raznovrstan i bogat živi svet koji je nastanjen na dnu mora ili okeana na celom morskom dnu, od plitkih obala, pa sve do velikih morskih dubina gde Sunce nikada ne dopire, naziva se BENTOS.

Dok u plićim delovima život funkcioniše slično kao i u litoralu, u velikim dubinama nema organizama koji su proizvođači, ali se zatiče veoma bogat životinjski svet koji je prilagođen životu pod visokim pritiskom koji je prisutan u dubinama.
Mnoge od ovih životinja razvile su specijalnu osobinu bioluminesencija.

KO SVE ŽIVI U BENTOSU?

Ove životinje, kao što su dubinske ribe, hrane se uginulim organizmima i njihovim ostatcima koji padaju na morsko dno. Organizmi koji su svoj život odlučili da provedu na dnu imaju mnogo manje uslova za život nego oni u litoralu.

Samo dno može biti kameno, peščano ili mulj, pa od toga zavisi i sastav bentosnih zajednica.
Ovi organizmi mogu biti stalno ili povremeno pričvršćeni za dno. Neki su pokretni, a neki se ukopavaju u podlogu. Brojne alge i životinje koje nastanjuju litoral nalaze se i ovde.

Najpoznatiji bentosni organizmi su: hobotnica, morski jež, bodljikavi volak – puž, morski konjici i raže.

LANAC ISHRANE:

lanac-ishrane-opste

LANAC ISHRANE:

PROIZVOĐAČI HRANE- PRODUCENTI

BILJKE (FITOPLANKTON I KRUPNE ALGE) SE NALAZE NA POČETKU LANCA ISHRANE - ONE SU PROIZVOĐAČI, JER STVARAJU HRANU PROCESOM FOTOSINTEZE.

POTROŠAČI HRANE (KONZUMENTI)

DRUGA KARIKA U LANCU ISHRANE SU BILJOJEDI - ŽIVOTINJE KOJE SE HRANE BILJNOM HRANOM I ONI SU PRVI "POTROŠAČI" U LANCU ISHRANE. U MORU TO JE ZOOPLANKTON.

BILJOJEDIMA SE HRANE MESOJEDI - SLEDEĆA KARIKA U LANCU – TO SU "SEKUNDARNI POTROŠAČI".

U NEKIM EKOSISTEMIMA POSTOJE I "TERCIJARNI POTROŠAČI" KOJI SE HRANE I MESOJEDIMA I BILJOJEDIMA, KAO I "SVAŠTOJEDI" - KOJI SE HRANE KAKO BILJKAMA TAKO I ŽIVOTINJAMA SVIH VRSTA.

RAZLAGAČI (REDUCENTI)

POSLEDNJA KARIKA LANCA SU "RAZLAGAČI" - TO SU BAKTERIJE KOJE SE HRANE UGINULIM ORGANIZMIMA RAZGRAĐUJUĆI SLOŽENE MATERIJE U PROSTE.

Zagadjenje i ugrožavanje mora i okeana Zagađenje mora i okeana može biti direktno i indirektno.

Direktno je prouzrokovano unošenjem industrijskih ili komunalnih otpadnih voda u more.

Indirektno zagađenje podrazumeva unos štetnih supstanci preko reka koje se ulivaju u more, putem padavina iz zagađene atmosfere ili spiranjem s morskih obala.

Zagađenje okeana na zemlji је postao ogroman problem.

Mi znamo veoma malo o posledicama zagađenja okeana i mora, i stalno nastavljamo da ih zagađujemo hemikalijama i otpatcima.

Vrste zagađenja:
Smeće
Kanalizacija
Hemikalije
Radioaktivni odpad
Eutrofikacija teških metala

Naš otpad, čak i u malim količinama, ima ogromne posledice na biljke i životinje u okeanima i morima.

Nesreće, havarije i potapanje brodova, tankera, aviona i podmornica takođe direktno zagađuju mora i okeane.

Najpoznatije ekološke katastrofe su svakako havarije tankera i prevoz nafte.

Pri izlivanju u more nafta pluta po površini vode stvarajući lepljivu masu. Na takvim mestina svetlost ne moze da prodire u vodu, što dovodi do uginuća fitoplanktona, a ubrzo i životinja koji se njime hrane. Ukoliko je perje ptica ulepljeno naftom, one ne mogu da lete.

Sve razvijeniji turizam sve više ugrožava morski živi svet.

Prekomerni ribolov morskih organizama ima nesagledive posledice u poremećaju lanca ishrane i osiromašnjenju biodiverziteta morskih ekosistema.

Brojnost nekih vrsta riba (ajkula, tuna, sabljarki) je prekomernim ribolovom svedena na svega 10 odsto nekadašnjih populacija, što onemogućava uspešno prirodno obnavljanje.

Mogućnost zaštite ekosistema mora Rešavanje ovih problema podrazumeva ograničavanje, kontrolu ili sprečavanje: Prekomernog izolovanja morskih organizama. Uništavanje morskih obala. Direktnog i indirektnog zagađivanja. Unosa novih vrsta organizama u mora u kojima ih ranije nije bilo.

<% if(tag === 'undefined') {%><% } else { %><% } %>

Premium status ti omogućava:

Dodatan sadržaj

Novosti

Najnoviji članci Pogledaj sve

Dodatni sadržaj

Shop