Sadržaj je
zaključan!
Otključaj prelaskom na
premium nalog.
Osvoj Premium 10 min besplatno
Uradi dnevne zadatke i
dobićeš pristup
Premium
sadržaju na 10 min
Idi na
Shtreberove lekcije proizvod su puno rada i istraživanja. Podržite nas kupovinom Premium naloga i omogućite vašem detetu da uči na najbolji način. Hvala!
Kupi sadaGrađa organizama - spoljašnja i unutrašnja
Rešavaj zadatke
Uvod
Živi svet na našoj planeti je veoma raznovrstan, ali bez obzira na tu raznolikost - sva živa bića imaju neke zajedničke osobine.
Svi živi organizmi se hrane, razmnožavaju, rastu, razvijaju, imaju ćelijsku građu...
Rešavaj zadatke 0/2
Ključni pojmovi
Novi život započinje rađanjem. Sisari se, kao i ljudi, rađaju, ptice ležu jaja iz kojih se izležu ptići, biljke klijaju iz semena.
Iz hrane, živa bića dobijaju energiju. Tu energiju troše za obavljanje drugih životnih procesa.
Disanje je osnovni proces koji se u živim organizmima odvija kontinuirano i neprestano.
Svi živi organizmi rastu - povećavaju svoje dimenzije.
Sazrevaju, što znači da se u organizmu dešavaju promene i razvijaju nove funkcije, mi kažemo da organizam - odrasta, odnosno, postaje odrasla jedinka.
Živi organizmi se razmnožavaju - stvaraju nova živa bića.
Živi organizmi stare, a to znači da se određeni procesi usporavaju ili prestaju.
Zbog toga, organizam na kraju umire.
Rešavaj zadatke 0/1
Reši kviz da saznaš da li je vatra živa?
Vatra ima mnogo sličnosti sa živim organizmima. Najpre nastane i sagoreva kiseonik iz vazduha. On joj je potreban da bi mogla da sagoreva materiju koja joj daje energiju da gori. Plamen se može razdvojiti na više plamenova. Vatra obično prestaje da gori kada padne kiša ili kada ljudi ugase.
Vatra sagoreva materiju, moglo bi se reći da je to njena "hrana".
Bravo!
Osvojeno je
+
+
Bravo!
Odgovor je tačan i osvojeno je 10
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.
Plamen vatre može da se poveća, da li se vatra "povećava" ili "raste"?
Bravo!
Osvojeno je
+
+
Bravo!
Odgovor je tačan i osvojeno je 10
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.
Vatra može da se podeli na više strana i napravi više požara - Da li se vatra širi ili razmnožava?
Bravo!
Osvojeno je
+
+
Bravo!
Odgovor je tačan i osvojeno je 10
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.
Vatra se gasi vodom, bilo da je ugasi kiša ili čovek...
Bravo!
Osvojeno je
+
+
Bravo!
Odgovor je tačan i osvojeno je 10
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.
Da li je vatra živa?
Bravo!
Osvojeno je
+
+
Bravo!
Odgovor je tačan i osvojeno je 10
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.
Spoljašnja i unutrašnja građa
Označi tvrdnje kao tačne ili netačne.
Bravo!
Osvojeno je
+
+
Bravo!
Odgovor je tačan i osvojeno je 10
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.
Živa bića se međusobno razlikuju
Neke životinje imju krljušt i peraje, poput riba.
Druge imaju krzno koje im pomaže da ugreju telo, kao i da se bolje uklope u okolinu.
Zmije nemaju noge - kreću se zahvaljujući mišićima u trbuhu.
Insekti imaju 6 nogu, antene na vrhu glave, a neki mogu da lete, dok drugi mogu da skaču.
Neke biljke imaju cvetove.
Postoje vodene biljke.
Neke biljke žive stotinama godina poput sekvoja.
Rešavaj zadatke 0/2
U zavisnosti od vrste, živi organizmi imaju svoj jedinstveni oblik i izgled - često se veoma razlikuju.
Bez obzira na razlike u izgledu, svaki živi organizam (da bi bio živ) mora da obavlja iste životne procese. Evolucijom, u zavisnosti od uslova života, različite vrste razvile su različita rešenja, ali svi obavljaju slične osnovne životne procese, poput disanja, ishrane, razmnožavanja i izlučivanja otpadnih materija.
Na primer, ribe imaju škrge koje im omogućavaju da udišu kiseonik iz vode, dok sisari imaju pluća koja im omogućavaju da udišu kiseonik iz vazduha.
Rešavaj zadatke 0/3
Organizmi različitih vrsta imaju različite strukture i organe koji obavljaju ove osnovne funkcije, jer su prilagođeni specifičnom načinu života i okruženju u kojem žive.
Šta je osnovna jedinica građe i funkcije svakog živog bića?
Tkivo
Ćelija
Organ
Bravo!
Osvojeno je
+
+
Bravo!
Odgovor je tačan i osvojeno je 10
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.
Spoljašnja građa životinja
Gotovo sve životinje spreda imaju glavu u kojoj se nalazi mozak (centralni deo nervog sistema). Na glavi su smeštena čula: oči (čulo vida), nos (čulo mirisa), uši (čulo sluha) i usta (čulo ukusa) - koja koriste i za uzimanje hrane.
Svi ova čula koristimo kako bismo preživeli, ali kod različitih vrsta životinja su različito razvijena.
Rešavaj zadatke 0/1
Spoljašnja građa biljaka
Kod biljaka je drugačije - one nemaju glavu, oči, uši, ili mozak, ali mogu da osete svetlost, temperaturu i druge faktore okoline uz pomoć svojih listova, cvetova i stabljike.
Biljke mogu da odrede svoj položaj u prostoru, kao i da prepoznaju godišnja doba i pripreme se za promene koje dolaze, poput zime.
Rešavaj zadatke 0/3
Ljudi imaju kožu - to je naš telesni pokrivač.
Većina životinja, takođe ima kožu, ali je ona prekrivena nekim izraslinama koje ih:
- štite od vremenskih uslova,
- pomažu im da se bolje uklope u okolinu,
- daju im zaštitu od prirodnih neprijatelja,
- služe im za komunikaciju i parenje.
Telesni pokrivač se razlikuje kod različitih životinjskih vrsta i prilagođen je njihovim specifičnim potrebama.
Telesni pokrivač biljaka obavlja važnu funkciju u zaštiti od hladnoće i pomaže im da sačuvaju zalihe vode i hrane. Što je posebno bitno za biljke koje žive u toplim područjima.
Polarni medvedi nastanjuju vrlo hladne oblasti, zbog čega imaju gust sloj krzna koji prekriva njihovu kožu.
Mužjaci pauna koriste svoje živopisno perje kako bi privukli ženke.
S druge strane, ljušture puževa su vrsta tvrdog telesnog oklopa koji štiti njihovo telo i brani ih od drugih životinja koje ih napadaju.
Žabama je koža vlažna. Neki tipovi žaba koriste svoju kožu da se kamufliraju u svom okruženju, što im pomaže da se sakriju od predatora.
Kaktusi rastu u pustinji. Njihov telesni pokrivač ima i izrasline u obliku bodlji koje sprečavaju životinje da se hrane njima.
Rešavaj zadatke 0/1
Gotovo sve životinje mogu da se kreću.
Delovi tela koji im to omogućavaju nazivaju se udovi i kod različitih vrsta izgledaju različito, ali uloga koju obavljaju je ista – omogućavaju kretanje.
Rešavaj zadatke 0/2
Biljke nemaju udove i ne kreću se kao čovek ili životinje - ipak su u stanju da pokreću svoje delove kao što su koren, stablo, cvetovi i listovi. One reaguju na svetlost, toplotu, vlagu, dodir i druge faktore.
Unutrašnja građa
U prethodnom delu lekcije naučili smo o spoljašnjoj građi čoveka, biljaka i životinja. Uočili smo nihove sličnosti i razlike. Kada je reč o unutrašnjoj građi živog sveta treba da razumemo da je ona i slična, ali i različita među vrstama. Ipak, kod svih živih vrsta - njena uloga da odžava organizme u životu. Evolucijom su različite vrste pronašle različita rešenja kako će obavljati osnovne životne procese.
Rešavaj zadatke 0/3
Ćelija
Jednoćelijski organizmi
Višećelijski organizmi
Biološki nivoi organizacije
Sva živa bića obavljaju iste procese.
Sva živa bića sastavljena od ćelija i da upravo te ćelije obavljaju te procese. Kod svih živih bića (osim jenoćelijskih organizama), ćelije su grupisane po svojoj građi i funkciji u tkiva. Tkiva su skup jedne ili više vrsta ćelija koje obavljaju istu funkciju. Tkiva se dalje grupišu u organe, a organi u sisteme organa. Sistemi organa čine organizam.
Rešavaj zadatke 0/18
Poređaj pojmove od najednostavnijeg do najsloženijeg.
organizam
tkiva
sistemi organa
ćelije
organi
ćelije
tkiva
organi
sistemi organa
organizam
Bravo!
Osvojeno je
+
+
Bravo!
Odgovor je tačan i osvojeno je 10
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.
Označi tačan niz.
Ćelije, tkiva, organi, sistemi organa, organizam
Tkiva, ćelije, organi, sistemi organa, organizam
Ćelije, tkiva, organizam, organi, sistemi organa
Bravo!
Osvojeno je
+
+
Bravo!
Odgovor je tačan i osvojeno je 10
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.
- Ćelije slične po građi i funkciji čine .
- Tkiva koji obavljaju istu ulogu povezuju se u .
- Organi sa zajedničkom funkcijom čine .
- Povezani sistemi organa čine .
Bravo!
Osvojeno je
+
+
Bravo!
Odgovor je tačan i osvojeno je 10
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.
Anatomija i morfologija
Anatomija je biološka disciplina koja izučava unutrašnje delove tela.
Morfologija je biološka disciplina koja se bavi oblikom i strukturom (građom) organizama.
Kako se naziva biološka disciplina koja proučava unutrašnje delove tela?
Anatomija
Morfologija
Arheologija
Bravo!
Osvojeno je
+
+
Bravo!
Odgovor je tačan i osvojeno je 10
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.
Rešavaj zadatke 0/1
Naučili smo
- Prema spoljašnjoj građi živa bića se razlikuju, ali njihova unutrašnja građa je slična.
- Unutrašnju građu živih bića čine svi važni delovi tela koji omogućavaju odvijanje životnih procesa.
- Sva živa bića su u osnovi izgrađena od ćelija. Postoje jednoćelijski i višećelijski organizmi.
- Jednoćelijski organizmi su izgrađeni od samo jedne ćelije i svi životni procesi se odvijaju u njoj.
- Višećelijski organizmi su sastavljeni od više ćelija koje se mogu mogu razlikovati prema obliku, veličini i ulogama koje obavljaju u organizmu.
- Kako bi što efikasnije obavljale svoje zadatke, ćelije se međusobno udružuju i organizuju prema sličnosti svoje građe i ulogama
- Više ćelija koje su međusobno slične prema građi i ulogama povezuju se u tkiva.
- Više tkiva koji su međusobno povezani i obavljaju istu ulogu čine organ
- Skup različitih organa koji obavljaju istu funkciju čine sistem organa.
- Međusobno povezani sistemi organa u jednu celinu čine ORGANIZAM.
Građa organizama - spoljašnja i unutrašnja
Uloguj se
da bi video/la rešenje
Klikni na Start,
i rešavaj Premium
zadatke!
besplatno!
Započni
avanturu
Resetuj lozinku
Nemaš nalog? Registruj se
Registruj se sa Google-om Registruj se sa Facebook-om
Već imaš nalog? Prijavi se
Upiši email, koji je upotrebljen prilikom registracije: