Građa organizama

Shtreberove lekcije proizvod su puno rada i istraživanja. Podržite nas kupovinom Premium naloga i omogućite vašem detetu da uči na najbolji način. Hvala!

Kupi sada

Rešavaj zadatke

Start

Uvod

Živi svet na našoj planeti je veoma raznovrstan, ali bez obzira na tu raznolikost - sva živa bića imaju neke zajedničke osobine.

Svi živi organizmi se hrane, razmnožavaju, rastu, razvijaju, imaju ćelijsku građu...

Ključni pojmovi

<p><strong>Novi život započinje rađanjem.</strong> Sisari se, kao i ljudi, rađaju, ptice ležu jaja iz kojih se izležu ptići, biljke klijaju iz semena.</p>

Novi život započinje rađanjem. Sisari se, kao i ljudi, rađaju, ptice ležu jaja iz kojih se izležu ptići, biljke klijaju iz semena.

<p><strong>Iz hrane, živa bića dobijaju energiju.</strong> Tu energiju tro&scaron;e za obavljanje drugih životnih procesa.</p>

Iz hrane, živa bića dobijaju energiju. Tu energiju troše za obavljanje drugih životnih procesa.

<p><strong>Disanje je osnovni proces</strong> koji se u živim organizmima odvija kontinuirano i neprestano.</p>

Disanje je osnovni proces koji se u živim organizmima odvija kontinuirano i neprestano.

<p><strong>Svi živi organizmi rastu</strong> - povećavaju svoje dimenzije.</p>

Svi živi organizmi rastu - povećavaju svoje dimenzije.

<p><strong>Sazrevaju, &scaron;to znači da se u organizmu de&scaron;avaju promene i razvijaju nove funkcije</strong>, mi kažemo da organizam - odrasta, odnosno, postaje odrasla jedinka.</p>

Sazrevaju, što znači da se u organizmu dešavaju promene i razvijaju nove funkcije, mi kažemo da organizam - odrasta, odnosno, postaje odrasla jedinka.

<p><strong>Živi organizmi se razmnožavaju</strong> - stvaraju nova živa bića.</p>

Živi organizmi se razmnožavaju - stvaraju nova živa bića.

<p><strong>Živi organizmi stare</strong>, a to znači da se određeni procesi usporavaju ili prestaju.</p>

Živi organizmi stare, a to znači da se određeni procesi usporavaju ili prestaju.

<p>Zbog toga, organizam na kraju <strong>umire</strong>.</p>

Zbog toga, organizam na kraju umire.

Spoljašnja i unutrašnja građa

Lako!

Bravo!

Pogledaj odgovor u lekciji.

Označi tvrdnje kao tačne ili netačne.

Bravo!

Osvojeno je

+

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Živa bića se međusobno razlikuju

<p>Neke životinje imju krlju&scaron;t i peraje, poput riba.</p>

Neke životinje imju krljušt i peraje, poput riba.

Druge imaju krzno koje im pomaže da ugreju telo, kao i da se bolje uklope u okolinu.

<p>Zmije nemaju noge - kreću se zahvaljujući mi&scaron;ićima u trbuhu.</p>

Zmije nemaju noge - kreću se zahvaljujući mišićima u trbuhu.

Insekti imaju 6 nogu, antene na vrhu glave, a neki mogu da lete, dok drugi mogu da skaču.

Neke biljke imaju cvetove.

Postoje vodene biljke.

Neke biljke žive stotinama godina poput sekvoja.

U zavisnosti od vrste, živi organizmi imaju svoj jedinstveni oblik i izgled - često se veoma razlikuju.

Bez obzira na razlike u izgledu, svaki živi organizam (da bi bio živ) mora da obavlja iste životne procese. Evolucijom, u zavisnosti od uslova života, različite vrste razvile su različita rešenja, ali svi obavljaju slične osnovne životne procese, poput disanja, ishrane, razmnožavanja i izlučivanja otpadnih materija.

Na primer, ribe imaju škrge koje im omogućavaju da udišu kiseonik iz vode, dok sisari imaju pluća koja im omogućavaju da udišu kiseonik iz vazduha.

Organizmi različitih vrsta imaju različite strukture i organe koji obavljaju ove osnovne funkcije, jer su prilagođeni specifičnom načinu života i okruženju u kojem žive.

Lako!

Bravo!

Pogledaj odgovor u lekciji.

Šta je osnovna jedinica građe i funkcije svakog živog bića?

Bravo!

Osvojeno je

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Spoljašnja građa životinja

Gotovo sve životinje spreda imaju glavu u kojoj se nalazi mozak (centralni deo nervog sistema). Na glavi su smeštena čula: oči (čulo vida), nos (čulo mirisa), uši (čulo sluha) i usta (čulo ukusa) - koja koriste i za uzimanje hrane.

Svi ova čula koristimo kako bismo preživeli, ali kod različitih vrsta životinja su različito razvijena.

Spoljašnja građa biljaka

Kod biljaka je drugačije - one nemaju glavu, oči, uši, ili mozak, ali mogu da osete svetlost, temperaturu i druge faktore okoline uz pomoć svojih listova, cvetova i stabljike.

Biljke mogu da odrede svoj položaj u prostoru, kao i da prepoznaju godišnja doba i pripreme se za promene koje dolaze, poput zime.

Suncokret je veoma misteriozna biljka, jer do dana današnjeg naučnici ne mogu tačno da objasne kako suncokretov cvet prati sunce po nebu. Iako se pretpostavlja da je tu sposobnost razvio kako bi upio maksimum energije tokom dana.

Ljudi imaju kožu - to je naš telesni pokrivač.

Većina životinja, takođe ima kožu, ali je ona prekrivena nekim izraslinama koje ih:

štite od vremenskih uslova,
pomažu im da se bolje uklope u okolinu,
daju im zaštitu od prirodnih neprijatelja,
služe im za komunikaciju i parenje.

Telesni pokrivač se razlikuje kod različitih životinjskih vrsta i prilagođen je njihovim specifičnim potrebama.

Telesni pokrivač biljaka obavlja važnu funkciju u zaštiti od hladnoće i pomaže im da sačuvaju zalihe vode i hrane. Što je posebno bitno za biljke koje žive u toplim područjima.

<p style="text-align: left;"><span style="color: #d1d5db;">Polarni medvedi nastanjuju vrlo hladne oblasti, zbog čega imaju gust sloj krzna koji prekriva njihovu kožu.</span></p>

Polarni medvedi nastanjuju vrlo hladne oblasti, zbog čega imaju gust sloj krzna koji prekriva njihovu kožu.

Mužjaci pauna koriste svoje živopisno perje kako bi privukli ženke.

<p style="text-align: left;"><span style="color: #d1d5db;">S druge strane, lju&scaron;ture puževa su vrsta tvrdog telesnog oklopa koji &scaron;titi njihovo telo i brani ih od drugih životinja koje ih napadaju.</span></p>

S druge strane, ljušture puževa su vrsta tvrdog telesnog oklopa koji štiti njihovo telo i brani ih od drugih životinja koje ih napadaju.

<p style="text-align: left;"><span style="color: #d1d5db;">Žabama je koža vlažna. Neki tipovi žaba koriste svoju kožu da se kamufliraju u svom okruženju, &scaron;to im pomaže da se sakriju od predatora.</span></p>

Žabama je koža vlažna. Neki tipovi žaba koriste svoju kožu da se kamufliraju u svom okruženju, što im pomaže da se sakriju od predatora.

<p><span style="color: #d1d5db;">Kaktusi rastu u pustinji. Njihov telesni pokrivač ima i izrasline u obliku bodlji koje sprečavaju životinje da se hrane njima.</span></p>

Kaktusi rastu u pustinji. Njihov telesni pokrivač ima i izrasline u obliku bodlji koje sprečavaju životinje da se hrane njima.

Gotovo sve životinje mogu da se kreću.

Delovi tela koji im to omogućavaju nazivaju se udovi i kod različitih vrsta izgledaju različito, ali uloga koju obavljaju je ista – omogućavaju kretanje.

Građa organizma zavisi od sredine u kojoj živi. Kako organizmi naseljavaju različite uslove za život, tako se i telo prilagođava.

Biljke nemaju udove i ne kreću se kao čovek ili životinje - ipak su u stanju da pokreću svoje delove kao što su koren, stablo, cvetovi i listovi. One reaguju na svetlost, toplotu, vlagu, dodir i druge faktore.

Unutrašnja građa

U prethodnom delu lekcije naučili smo o spoljašnjoj građi čoveka, biljaka i životinja. Uočili smo nihove sličnosti i razlike. Kada je reč o unutrašnjoj građi živog sveta treba da razumemo da je ona i slična, ali i različita među vrstama. Ipak, kod svih živih vrsta - njena uloga da odžava organizme u životu. Evolucijom su različite vrste pronašle različita rešenja kako će obavljati osnovne životne procese.

Ćelija

Jednoćelijski organizmi

Višećelijski organizmi

Biološki nivoi organizacije

Sva živa bića obavljaju iste procese.

Sva živa bića sastavljena od ćelija i da upravo te ćelije obavljaju te procese. Kod svih živih bića (osim jenoćelijskih organizama), ćelije su grupisane po svojoj građi i funkciji u tkiva. Tkiva su skup jedne ili više vrsta ćelija koje obavljaju istu funkciju. Tkiva se dalje grupišu u organe, a organi u sisteme organa. Sistemi organa čine organizam.

Srednje!

1/3

Bravo!

1/3

Pogledaj odgovor u lekciji.

Poređaj pojmove od najednostavnijeg do najsloženijeg.

organi

ćelije

tkiva

sistemi organa

organizam

ćelije

tkiva

organi

sistemi organa

organizam

Bravo!

Osvojeno je

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Lako!

2/3

Bravo!

2/3

Pogledaj odgovor u lekciji.

Označi tačan niz.

Bravo!

Osvojeno je

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Lako!

3/3

Bravo!

3/3

Pogledaj odgovor u lekciji.

U prazna polja prevuci odgovarajuće pojmove.

Ćelije slične po građi i funkciji čine .
Tkiva koji obavljaju istu ulogu povezuju se u .
Organi sa zajedničkom funkcijom čine .
Povezani sistemi organa čine .

tkiva

organizam

organe

sistem organa

Bravo!

Osvojeno je

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Anatomija i morfologija

Anatomija je biološka disciplina koja izučava unutrašnje delove tela.

Morfologija je biološka disciplina koja se bavi oblikom i strukturom (građom) organizama.

Lako!

Bravo!

Pogledaj odgovor u lekciji.

Kako se naziva biološka disciplina koja proučava unutrašnje delove tela?

Bravo!

Osvojeno je

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Naučili smo

Prema spoljašnjoj građi živa bića se razlikuju, ali njihova unutrašnja građa je slična.
Unutrašnju građu živih bića čine svi važni delovi tela koji omogućavaju odvijanje životnih procesa.
Sva živa bića su u osnovi izgrađena od ćelija. Postoje jednoćelijski i višećelijski organizmi.
Jednoćelijski organizmi su izgrađeni od samo jedne ćelije i svi životni procesi se odvijaju u njoj.
Višećelijski organizmi su sastavljeni od više ćelija koje se mogu mogu razlikovati prema obliku, veličini i ulogama koje obavljaju u organizmu.
Kako bi što efikasnije obavljale svoje zadatke, ćelije se međusobno udružuju i organizuju prema sličnosti svoje građe i ulogama
Više ćelija koje su međusobno slične prema građi i ulogama povezuju se u tkiva.
Više tkiva koji su međusobno povezani i obavljaju istu ulogu čine organ
Skup različitih organa koji obavljaju istu funkciju čine sistem organa.
Međusobno povezani sistemi organa u jednu celinu čine ORGANIZAM.

<% if(tag === 'undefined') {%><% } else { %><% } %>