Pobeda Antifašističke koalicije

Iskrcavanje na Siciliji

Britanske i američke snage su tokom jula i avgusta 1943. vodile operaciju iskrcavanja na Siciliji. Nakon što su se borbama priključile i savezničke snage, Nemci su počeli da se povlače.

Kralj Vitorio Emanuel smenio je Musolinija, a vlada je kapitulirala 8. septembra 1943. godine.

(Kralj Vitorio Emanuel, 1869-1947)

Saveznici su bez prestanka nastavili da bombarduju nemačke poožaje i italijanske gradove.

Musolini je pobegao na sever Italije gde je stvorio novu fašističku republiku.

Nakon što su Amerikanci oslobodili Rim 5. juna 1944. godine, Nemci su se povukli ka Alpima.

Otključaj Premium

Čitaj celu lekciju
Rešavaj 10x više zadataka
Osvoj 2x više bodova i energija ti se puni duplo brže

Za 855 RSD postani Premium!

Postani Premium

Iskrcavanje u Normandiji

Tok rata u Evropi promenilo je anglosaksonsko iskrcavanje na obale Normandije 6. juna 1944. godine.

U operaciju "Overlord", poznatoj i kao Dan D, bilo je uključeno oko tri miliona ljudi, sedam hiljada brodova i trinaest hiljada aviona.

(Dan D, iskrcavanje vojnika)

57.500 Amerikanaca i 75.000 Britanaca i Kanađana se do ponoći 6. juna iskrcalo na obalu.

Dvajt Ajzenhauer, kasnije predsednik SAD, komandovao je operacijom.

17043_vest_3284

(Dvajt Ajzenhauer, 1890-1969)

Kraj rata u Evropi

Francuske snage su, pod komandom generala Šarla de Gola, ušle u oslobođeni Pariz 5. avgusta 1944. Čitavu Francusku saveznici su oslobodili do kraja godine.

U martu sledeće godine saveznijčke trupe su prešle Rajnu i ušle u Nemačku.

Šarl de Gol izabran je za predsednika privremene vlade Francuske u novembru 1945.

I Crvena armija na istoku je stalno napredovala. Deo snaga poslat je u Rumuniju i Bugarsku, gde su zajedno da partizanskim snagama oslobodile istočne delove Jugoslavije i Mađarsku.

Amerikanci i vojske SSSR-a susreli su se na reci Labi 25. aprila 1945.

Musolinije ubijen dva dana kasnije, a 30. aprila Hitler je izvršio samoubistvo u svom bunkeru.

(Bunker u kome je Hitler izvršio samoubistvo)

Berlin je Crvena armija zauzela 2. maja 1945.

Kapitulacija Nemačke objavljena je 9. maja, i taj dan obeležava se kao Dan pobede.

(Ljudi na ulici slave kapitulaciju Nemačke)

Rat na Dalekom istoku

Japan je u Drugom svetskom ratu bio u ratu sa Kinom.

Japan su, nakon napada na Perl Harbur, okupirale neke od zemalja jugoistične Azije, i time je japanska invazija zaustavljena do kraja 1942.

Na moru je Japan poražen u pohodu na američku bazu Midvej. Bitka kod Midveja, koja je trajala od 3. do 6. juna 1942. bila je prekretnica u pomorskom ratu na Pacifiku.

Što se rata na kopnu tiče, Britanci su pobedili japanske snage u Burmi u aprilu 1944. Japanci su poraženi i u borbama na Filipinima. U bici za zaliv Lejte na Filipinima u oktobru 10944. godine, Japanci su protiv Amerikanaca koristili i kamikaze (pilote samoubice).

(Let japanskog kamikaze)

Borba za malo ostrvu Ivo Džima bila je posebno teška po japanske vojnike, pošto je od 21.000 vojnika preživelo tek nekoliko.

37mm_Gun_fires_against_cave_positions_at_Iwo_Jima

(Slika sa ratišta na ostrvu Ivo Džima)

Japanska armija konačno je slomljena iz vazduha. U napadu na Tokio zapaljivim bombama 9. i 10. marta 1945 razoreno je središte grada i ubijeno oko 100.000 ljudi.

Amerikanci su na Hirošimu 6. avgusta 1945. godine, u 8 sati i 15 minuta bacili atomsku bombu nazvanu "Mališan".

("Pečurka" nastala nakon bacanja bombe na Hirošimu)

Tri dana kasnije na Nagasaki je bačena druga atomska bomba "Debeljko".

(Posledice bacanja atomske bombe na Nagasaki)

Japan je 2. septembra 1945. potpisao kapitulaciju čime je završen Drugi svetski rat.

U Kini je u oktobru 1945. izbila borba između Kuomitanga pod vođstvom Čang Kaj Šeka i komunista čiji jje vođa bio Mao Cedung.

Bitke su se vodile zbog kontrole nad nekadašnjom japanskom pokrajinom Mandžurijom. Sledeće godine se rat proširio na celu Kinu.

Diplomatija u ratu - Savezničke konferencije

U avgustu 1941. sastali su se britanski premijer Vinston Čerčil i američki predsednik Franklin Ruzvalt. Tada je doneta Atlantska povelja.

(Atlantska povelja)

Velike sile SAD, SSSR, Velika Britanija, Kina i još 22 savezničke nacije postpisale u 1. januara 1942. godine u Vašingtonu Deklaraciju Ujedinjenjih naroda u kojoj stoji da ove države neće potpisivati odvojene mirovne sporazume sa Nemačkom, Italijom ili Japanom.

Ovom konferencijom postavljeni su temelji za stvaranje Ujedinjenih nacija.

Najznačajnija konferencija održana je na Jalti, na poluostrvu Krim, u februaru 1945.

Na ovoj konferenciji je, između ostalog, dogovarano o ratnoj ošteti koju Nemačka treba da plati i potvrđena je potreba Ujedinjenih naroda koji bi čuvali mir.

Osnivačka konferencija UN održana je u aprilu 1945. u San Francisku. Povelju UN potpisala je 51 zemlja već u junu iste godine. Ujedinjene nacije počele su da deluju zvanično od 24. oktobra, a u Hagu je osnovan Međunarodni sud.

Konferencija u Potsdamu održana je od 17. jula do 2. avgusta 1945. Na njoj su Čerčil, Stalji i Truman razgovarali i odlučivali o okupaciji Nemačke.

Nemačka teritorija istočno od Odre i Nise pripala je Poljskoj, a Austrija je potpala pod upravu četiri zemlje.

<% if(tag === 'undefined') {%><% } else { %><% } %>