Svaki esnaf imao je zastavu, pečat i simbol, a svaki zanatlija je bio vezan za esnaf. U verske povorke su članovi išli pod zastavom svog esnafa. Esnafi su priređivali i zajedničke gozbe, a pomagalo se i obolelim zanatlijama, udovicama i siročićima.
Proizvodnja je bila glavna preokupacija esnafa. Na skupštinama su donošena pravila rada u radionicama, pa su iste vrednosti i kvalitet važili za svaku proizvod zanatlijskih radionica.
(Prostorija u kojoj je održavana skupština jednog od esnafa u Engleskoj)
Ipak, mana pravila bilo je kočenja napretka radionica i proizvoda, pošto ona nisu smela da se menjaju.
