Tercijarne delatnosti privrede Srbije

Shtreberove lekcije proizvod su puno rada i istraživanja. Podržite nas kupovinom Premium naloga i omogućite vašem detetu da uči na najbolji način. Hvala!

Kupi sada

SAOBRAĆAJ SRBIJE

Saobraćaj ima važnu ulogu u svim fazama razvoja društva a pogotovo od nastanka robne proizvodnje.

Saobraćaj obuhvata kretanje ljudi, prevoz i prenos robe, informacija i vesti.

Postoji nekoliko podela saobraćaja.

terc1_PODELA_SAOBRACAJA

U Srbiji saobraćaj je jedna od glavnih delatnosti i dobro su razvijene sve grane saobraćaja osim naravno pomorskog.

Drumski saobraćaj se razvijao od početka 20.veka. Putnu mrežu naše zemlje čine saobraćajnice različitog začaja - autoputevi, magistralni, regionalni i lokalni putevi.

Magistralni i regionalni putevi su večinomasfallni i betonski dok su lokalni putevi različitog sastava.

terc2_VRSTEPUTEVA

Prvi automobil je prošao ulicama Beograda 1903.godine. Osnovna oprema uz automobil je bio “fabrički šofer”. Proizvođač je uz vozilo slao šofera koji bi 45 dana obučavao vlasnika šoferskom zanatu ali i osnovama mehanike vozila, nakon čega bi se dotični stručnjak vratio u centralu.

Vlasnik ovog vozila je bio bankar Boža Radulović koji i pored toga što je auto kupio nije smeo i da ga vozi, pa je za to zamolio prijatelja Sretena da on bude šofer. Gospodin čije ime nije poznato, obučio je prvog srpskog šofera Sretena Kostića koji je i zvanično prvi srpski šofer.

terc3_prvi_auto

terc4_prvi-automobil-u-beogradu

1953. iz fabrike Crvena Zastava izlaze prve fiće.

Otključaj Premium

Čitaj celu lekciju
Rešavaj 10x više zadataka
Osvoj 2x više bodova i energija ti se puni duplo brže

Za 1200 RSD postani Premium!

Postani Premium

Železnički saobraćaj se u Srbiji razvija od 1884.godine kada je prvi voz krenuo od Beograda ka Nišu. Od tada do sredine 20.veka železnica je imala najveće učešće u prevozu putnika i robe. Kada šezdesetih godina dolazi do razvoja drumskog saobraćaja železnica se povlači i danas učestvuje sa manje od 8% u putničkom preozu.

Prevoz putnika i robe i održavanje vozova i pruga je u nadležnosti javnog preduzeća Železnice Srbije.

Pruge uskog koloseka se koriste u posebne svrhe kao npr Šarganska osmica koja je turistička atrakcija

terc5_sargnaska8

terc5_sarg8

Rečno-kanalski saobraćaj u Srbiji predstavljaju vodeni putevi koji su deo evropskog koridora 7 (Dunavski koridor), razvijeni su i od međunarodnog značaja. Rečni i kanalski saobraćaj spada u perspektivne grane privrede Srbije.

Prirodni uslovi za razvoj rečnog i kanalskog saobraćaja su neravnomerni - sve plovne reke se nalaze na severu i pripadaju dunavskoj mreži plovnih puteva.

Rečni saobraćaj je razvijen i ima međunarodni značaj.

Našim plovnim rekama - Dunav, Sava, Tisa, Begej, Tamiš i Velika Morava kao i kanal Dunav-Tisa-Dunav se saobraćaju terenti brodovi.

terc6_brod_dunav

Vazdušni saobraćaj u našoj zemlji počinje da se razvija između dva Svetska rata. Prva redovna vazdušna linije je bila 1928.god na relaciji Beograd-Zagreb.

U Srbiji postoji zvanično 39 aerodroma od kojih 16 ima asfaltnu pistu a 5 je na međunarodnoj listi (aerodromi u Beogradu, Nišu, Prištini i Užicu) Aerodrom Nikola Tesla (nekada Aerodrom Beogad) ima važnu ulogu u našem vazdušnom saobraćaju zajedno sa aerodromima u Prištini i Nišu.

terc7_aerodrom

TRGOVINA omogućava povezivanje proizvodnje i potrošnje. To je privredna delatnost koja obuhvata kupovinu i prodaju roba ili razmenu dobara.

Prema prostoru na kojem se odvija trgovinu delimo na

unutrašnju - u okviru granica jedne države
spoljašnju - trgovina između pojedinih država.

Spoljašnja trgovina se kreće preko granica država po određenim carinskim propisima. Ovo je bitan deo trgovine jer obezbeđuje priliv deviznih rezervi.

Izvoz (eksportna trgovina) je prodaja robe drugim državama

Uvoz (importna trgovina) je kupovina robe od drugih država.

Suficit - izvoz je veći od uvoza, država je u dobitku.

Deficit - izvoz je manji od uvoza i država je u gubitku.

Poslednjih decenija Srbija u spoljnoj trgovini posluje sa deficitom.

Najveći promet robe Srbija ima sa evropskim zemljama, a u manjoj meri sa Azijom, Afrikom i Amerikom a najmanje prometa ostvaruje sa zemljama Australije i Okeanije.

Najvažniji proizvodi koje Srbija izvozi su

proizvodi valjani od bakra, aluminijuma i cinka u Nemačku i Iraliju
bakar u Italiju
gume za automobile u Francusku i Veliku Britaniju
aluminijum u Sloveniju
maline u Nemačku i Francusku
lekove u Rusiju, BiH i Crnu Goru o
šećer u Mađarsku i Grčku

Srbija najviše uvozi

naftu iz Rusije i Libije
prirodni gas iz Rusije i Mađarske
automobile iz Nemačke, Francuske, Italije i Japana
telekomunikacionu opremu iz Kine itd...

Unutrašnja trgovina se na prostoru naše zemlje odvija između pojedinih regiona - obavlja se kupoprodaja proizvoda karakterističnih za regiju. Takav vid trgovine možemo nazvati specijalizovanim robnim tokom - iz Vojvodine prema ostatku Srbije postoji obiman protok agrarnih proizvoda i prerađevina (kukuruz, pšenica, brašno isl). Drvna građa iz planinski krajeva obezbeđuje potrebe za drvetom ostatka Srbije.

Roba se unutar ganice prodaje i kupuje na veliko i malo.

Trgovina na veliko - roba se prodaje drugim preuzećima radi dalje prodaje, prerade ili za sopstvenu potrošnju

Trgovina na malo - roba se prodaje potrošaču. obavlja se u manjim ili većim specijalizovanim prodavnicama ili prodavnicama mešovite robe.

Poseban značaj u unutrašnjoj trgovini imaju pijace. Pijačna kupoprodaja je trgovinski promet životnim namirnicama pretežno prehrambenim proizvodima.

TURIZAM je privredna delatnost u okviru koje se obavlja putovanje i boravak van mesta stanovanja radi odmora, rekreacije, lečenja, obilaska prirodnih i kulturno-istoriijskih znamenitosti ali ne i radi obavljanja neke privredne delatnosti.

Za našu zemlju su značajni lokalni/izletnički turizam, domaći i inostrani ali i tranzitni turizam.

Prirodne pogodnosti kao i kulturno-istorijsko nasleđe imaju veliki potencijal za razvoj turizma u Srbiji ali turizam je slabo razvijen u poređenju sa potencijalom.

Atraktivna mesta koja bi mogla privući i domaće i strane turiste nemaju prateći sadržaj. Smeštajni kapaciteti nisu veliki i često su lošijeg kvaliteta a restorana je malo ili čak putevi nisu dobri. Peerspektva za razvoj turizma u Srbiji ima, ali je portebno modernizovati postojeće i izgraditi nve kapacitete. U poslednjoj deceniji raste broj turista u Srbiji.

Turističkih mesta ima svuda u Srbiji tako da je teško napraviti turističke regije.

Na osnovu reljefa i drugih prirodnih i društvenih odlika izdvajamo planinsku i panonsku turističku regiju.

Planinska turistička regija - najposećenije planine u zimskom turizmu su Zlatibor, Kopaonik, Tara, Divčibare i Zlatar.

U panonskoj turističkoj regiji razvijeni su uglavnom izletnički i lovni turizm. Fruška Gora, Palić, Delibladska peščara su neka od izletišta.

Banjski turizam je raspoređen širom Srbije. Najposećenije banje su Vrnjačka banja, Sokobanja, Niška Banja, Banja Koviljača, Rbarska ii Mataruška banja. Veliki problem u banjskom turizmu je nedostatak opremljenosti.

Seoski turizam je u začetku i razvija se poslednjih petnaestak godina. Planovima razvoja nekih regija predviđa se da ovaj vid turizma postane glavni.

Gradski turizam - gradove uglavnom posećuju turisti u tranzitu ili koji dolaze na naučne sajamske, sportske ili kulturne manifestacije.

Beograd je najposećenije turističko mesto u Srbiji i poseti ga gotovo trećina ukupnog broja turista.

<% if(tag === 'undefined') {%><% } else { %><% } %>

Premium status ti omogućava:

Dodatan sadržaj

Novosti

Najnoviji članci Pogledaj sve

Dodatni sadržaj

Shop