Životna sredina

Životna sredina nekog organizma je živa i neživa priroda koja ga okružuje. Svi faktori koji su zastupljeni u životnoj sredini utiču na život organizma:

NEŽIVA PRIRODA

Ovi faktori dele se na:

FIZIČKE

Temperatura, energija, uticaj vetra , sunčeva svetlost, itd.

HEMIJSKE

Voda, mineralne materije – sastav zemljišta, zagađenost, temperatura

ŽIVA PRIRODA

Veza i odnosi između živi organizma. Uzajamno dejstvo mikroorganizama, biljaka i životinja - BIOTIČKI FAKTORI

PROSTOR NA ZEMLJI NA KOJEM JE MOGUĆ OPSTANAK ŽIVIH BIĆA JE ŽIVOTNA SREDINA.

Otključaj Premium

Čitaj celu lekciju
Rešavaj 10x više zadataka
Osvoj 2x više bodova i energija ti se puni duplo brže

Za 855 RSD postani Premium!

Postani Premium

KOLIKO SU USLOVI ZA ŽIVOT BITNI?

Uslovi za život koji vladaju u nekoj životnoj sredini utiču na organizme koji tu žive u ogromnoj meri. Povoljni uslovi će uticati pozitivno na rast i razvoj, kao i brojnost organizama, dok će u negativnim uslovima rast i razmnožavanje teći usporeno.

TIPOVI ŽIVOTNE SREDINE

Dele se na:

VODENU, KOPNENU i PODZEMNU životnu sredinu.

Ove životne sredine se veoma razlikuju po ekološkim faktorima.

VODENA

Vodena karakteristična je po tome što su ekolološki uslovi slični tokom cele godine. Najpre se misli na temperaturu. Voda je tokom leta hladnija od vazduha, ali je tokom zime toplija, održavajući skoro stalnu temperaturu od 4°C. Odnos gasova, kiseonika i ugljendioksida nije ista u vodi i kopnu. Razlikuje se i količina sunčeve svetlosti. Pritisak i gustina se takođe razlikuju.

KOPNENA

Život na kopnu najviše zavisi od promene godišnjih doba, ustvari temeraturnih promena. Različite grupe životinja, različito podnose promene. Vodozemci mnogo teže od životinja sa krznom, jer u zimskim danima nemaju šta da ih greje.

Sa druge strane sunčeva svetlost utiče na razvoj biljaka, nema zelene vegetacije.

Zbog toga biljojedi zimi oskudevaju u hrani.

Sve ove promene uslovljene su promenom temperature.

Granica između kopnene i vodene sredine nije stroga. Opstanak puno vrsta zavisi od obe sredine.

Žaba koristi kiseonik iz vazduha, a jaja polaže u vodi.

zivotna-sredina-zaba

Krokodili koriste kiseonik iz vazduha, hranu nalaze u vodi, a jaja polažu na kopnu.

krokodil

Dabar se hrani vodenom vegetacijom kao i kopnenim biljkama. U vodi gradi skloništa i u njoj rađa mlade.

dabar_1

<% if(tag === 'undefined') {%><% } else { %><% } %>

Rang-lista

Rang-lista