Fizičko-geografske odlike Evrope

Shtreberove lekcije proizvod su puno rada i istraživanja. Podržite nas kupovinom Premium naloga i omogućite vašem detetu da uči na najbolji način. Hvala!

Kupi sada

Rekli smo već da iako je Evropa kontinent, ona je zapravo poluostrvo Evroazijske mase - veoma razuđeno poluostrvo.

U odnosu na ostale kontinente Evropa ima najrazuđenije obale. Kada bi se ispravile obale Evrope, dobila bi se linija dovoljna da obmotamo Zemlju oko ekvatora.

evropa_reljef

Evropu zapljuskuju dva okeana i brojnaivična i unutrašnja mora. Zahvaljujući tome Evropa ima nekoliko većih poluostrva: Skandinavsko, Pirinejsko, Apeninsko (da navedemo samo neka) i brojna ostrva, od kojih su najveća Velika Britanija, Island i Irska.

Kada pogledamo mapu Evrope na prvi pogled to možda i ne deluje tako, ali poluostrva i ostrva Evrope čine četvrtinu teritorije ovog kontinenta.

Otključaj Premium

Čitaj celu lekciju
Rešavaj 10x više zadataka
Osvoj 2x više bodova i energija ti se puni duplo brže

Za 855 RSD postani Premium!

Postani Premium

Erozivnim radom lednika na severu Evrope nastali su brojni fjordovi, koji se nalaze uglavnom duž zapadnih obala Skandinavskog poluostrva.

Abrazionim radom talasa na ostrvima Velike Britanije i Irske nastaju klifovi - strme abrazione padine.

Reljef Evrope

Posmatrano globalno Evropa je nizijski kontinent, pošto je više od pola teritorije kontinenta niže od 200 m, a gotovo četiri petine kontinenta ima nadmorsku visinu ispod 500 m.

Srednja nadmorska visina Evrope iznosi oko 300 m i po tome sa Australijom čini jedan od dva najniža kontinenta.

Kontinenti su nastali na takozvanim platformama - stabilnim delovima Zemljine kore. Platformama su pridodati mlađi, nestabilniji planinski pojasevi.

Evroazija za razliku od većine kontinenata u svojoj osnovi ima više platformi, koje su povezane pojasevima nabranih planina.

Najstariji i ujedno najstabilniji deo evropskog kontinenta je Istočnoevropska (tzv. Ruska platforma). Ona se sastoji iz veoma starih magmatskih i metamorfnih stena koje su zaravnjene. Preko toga su se vremenom taložili sedimentni slojevi, koji sada predstavljaju Istočnoevropsku niziju.

Pored Istočnoevropske, izdvaja se i Srednjoevropska nizija.

Sa severa i juga Evropa je uokvirena planinama i to:

na severozapadu i severu su stare zaravnjene planine Britanskih ostrva i Skandinavskog poluostrva, koje su najstarije (nastale pre oko petsto miliona godina),
na jugu su Alpi - geološki mlađi, ali viši i krševitiji.

Između ovih planina je Srednjoevropska nizija, čijim obodom se prostiru masivi - planine srednje visine razdvojene dolinama.

Nizije Evrope prostiru se u neprekidnom pojasu od jugoistočne Engleske, preko severne Francuske, Holandije, Belgije, Nemačke do Poljske, pritom uključujući i nizijske delove severne Evrope. Taj pojas većinom čine Nizozemlje i Srednjoevropska nizija.

Ovaj pojas se nastavlja u Istočnoevropsku niziju, koja se potom prostire na istok do Urala i na jugu do Kavkaza i time praktično obuhvata skoro celu Istočnu Evropu.

Planine srednje starosti nastale su u nekoliko faza i prostiru se od Atlantskog okeana do razvođa reka Odra i Visla, to su gromadne planine koje se nalaze između neprekidnih nizija na severu i mladih venačnih planina na jugu. Ove planine su srednje i po visini pored toga što su srednje po starosti. One imaju oblik masiva - nemaju istaknute vrhove i međusobno su razdvojene nizijama i rečnim dolinama. Tipični predstavnik ovih planina je Centralni masiv, koji je ujedno i najviši. U ove planine takođe spadaju i Rodopske planine.

Najviše evropske planine su nastale sudaranjem afričke i evroazijske litosferne ploče. To sudaranje dovelo je do stvaranja venaca nabranih planina, koji se uzdižu do 5000 m nadmorske visine i predstavljaju najizrazitiju odliku reljefa Evrope. Venci se pružaju duž južne Evrope prema istoku i nastavljaju se u Aziji (Himalaji). Ove planine delimo na dva glavna venca - severni krak obuhvata Pirineje, Alpe i Karpate, a južni krak se pruža preko Apenina i Dinarida dalje na istok preko grčkih planina. S obzirom na to da se mnogi delovi ovih venačnih planina još uzdižu, to je područje aktivnih zemljotresa i vulkana.

Klima Evrope

Evropa se nalazi u severnom umerenom toplotnom pojasu i većinom je zastupljena umerena klima.

Odnos kopna i mora utiče na klimu Evrope. Golfska struja, koja je topla, značajan je klimatski činilac. Ona polazi iz Meksičkog zaliva i dopire sve do Severnog ledenog okeana.

Zapadna i Srednja Evropa su pod uticajem Atlantskog okeana, dok je Južna Evropa pod uticajem Sredozemnog mora.

U Južnoj Evropi na obalama Sredozemnog mora zastupljena je mediteranska klima.

U Severnoj Evropi i hladnim krajevima Istočne Evrope kontinentalna klima pretvara se u oštru kontinentalnu i potom polarnu.

Od obala Zapadne Evrope kreće okeanska klima, koja se od zapada ka istoku menja u varijacije kontinentalne klime. U unutrašnjosti Evrope je umereno kontinentalna, dok je u Istočnoj Evropi suva kontinentalna klima.

Okeanska klima odlikuje se svežim letima i blagim zimama sa velikom količinom padavina. Sneg retko pada.

Mediteranska (Sredozemna) klima odlikuje se dugim, suvim i veoma toplim letima i kratkim, blagim i kišovitim zimama. Sneg je retka pojava.

Suva kontinentalna klima je karakteristična u Istočnoj Evropi i odlikuju je hladne i snegovite zime i topla leta.

Umereno kontinentalna klima je u Srednjoj Evropi sa umereno toplim letima i umereno hladnim zimama.

Polarna klima se nalazi u niskim prostorima severne i istočne Evrope. Hladan i suv vazduh iz oblasti oko Severnog pola utiče na ove predele tako da su zime duge i veoma hladne, a leta kratka i sveža.

Biljni svet Evrope

Evropa kao kontinent imala je promene prirodne sredine od davnina. Sada je stanje takvo da su mnoge biljne vrste ili potpuno nestale ili veoma ugrožene.

Krčenje šuma je počelo još u antičko doba, kada su se u Sredozemlju šume hrasta kitnjaka sekle radi pravljenja brodova. Ostatak tih šuma je kasnije iskrčen da bi se dobilo više obradivih površina. U Srednjem veku se krčenje šuma širi celom Evropom, kako raste potreba za gorivom i obradivim površinama.

U savremenom dobu zagađeni vazduh, koji je posledica industrije i saobraćaja, utiče na smanjenje šuma zajedno sa nastavljenim krčenjem radi dobijanja obradivih površina. Ljudi savremenog doba pored krčenja šuma takođe isušuju i močvare, remeteći time prirodno stanište brojnih životinjskih vrsta.

Na područjima gde je zastupljena atlantska klima prirodnu vegetaciju čine šume hrasta. Većim delom su ove šume sada iskrčene radi dobijanja obradivih površina ili širenjem gradova i industrijskih zona. Kako opada količina padavina, ove šume se prema istoku smenjuju u vegetaciju niskih trava. U Evropi takve travnate površine nazivamo stepe. Na ovim prostorima postoje i šume, ali samo na niskim planinama, i to uglavnom listopadne šume hrasta, graba i cera.

Uzevši u obzir da je zemljište prostranih ravnica srednje i istočne Evrope veoma plodno, stepe su većinom iskrčene i te ravnice su pretvorene u obradive površine. Kaže se da je prirodna stepa zamenjena kultivisanom stepom.

U Sredozemlju, gde se hrast krčio od davnina, sada preovladava vegetacija kamenjara i kultivisanih biljaka - sredozemnog voća, maslina, lovora i sl. Tamo gde postoje šume uglavnom se sastoje od zimzelenog drveća - crnog i belog bora, mada su zastupljene i makije - visoke žbunaste vegetacije sa ponekim niskim drvetom, one se uglavnom pojavljuju u uslovima gde visoko drveće nema uslove za rast.

U severnoj Evropi i hladnim, severnim delovima Istočnoevropske nizije, prirodna sredina je mnogo manje menjana tako da se može reći da je uglavnom sačuvana. Tu se nalaze tajge i četinarske šume jela. U krajnim severnim delovima kontinenta, gde je sneg prisutan tokom većeg dela godine, nalaze se tundre - vegetacija lišajeva i mahovina.

Hidrografija Evrope

Evropa je okružena sa dva okeana, brojnim ivičnim morima, a ima i jedno unutrašnje more. Jezera su većinom ledničkog porekla, mada ima i tektonskih - pretežno na Balkanskom poluostrvu. Evropa ima razgranatu rečnu mrežu sa velikim brojem reka. Sve te reke se međusobno razlikuju u zavisnosti od količine padavina i raznovrsnog reljefa.

Najveće reke Evrope su:

Volga,
Dunav,
Dnjepar,
Don.

Dunav i Rajna preko kanala Dunav-Majna-Rajna povezuju nekoliko evropskih zemalja, kao i unutrašnje delove Evrope sa morima Atlantskog okeana, ali takođe povezuju i Crno more i Atlantski okean i luke koje se tamo nalaze.

Veći deo evropskih reka pripada slivu Atlantskog okeana, koji delimo na manje morske slivove, dok reke severa kontinenta pripadaju slivu Severnog ledenog okeana.

Na severu Evrope su brojne brze reke kratkog toka. One se ulivaju u Norveško, Baltičko i Barencovo more, a takođe povezuju i brojna jezera.

Na istoku Evrope rečna mreža je slabije razvijena jer je količina padavina manja, ali su reke dugih tokova. Istočnoevropske reke se ulivaju u nekoliko slivova, a razvođe im je na Valdajskom pobrđu.

Srednjoevropske reke uglavnom teku prema severu i ulivaju se u Baltičko i Severno more. One nisu dugih tokova, a vodostaj im se koleba tokom godine.

Na zapadu Evrope je rečna mreža veoma dobro razvijena, jer je količina padavina velika. Reke su bogate vodom i ujednačenog su vodostaja. Reke koje izviru u planinama nose mnogo rečnog nanosa koji se taloži u donjem toku. Osim Rone, sve reke ove regije ulivaju se u Atlantski okean.

Na Sredozemlju je rečna mreža slabo razvijena. Reke su kratke i velikog pada zahvaljujući planinskom tlu, a zbog klime im vodostaj varira pa je najniži leti.

Prirodna evropska jezera delimo prema oblasti na:

Baltička,
Alpska,
Balkanska.

Najveći broj jezera je u baltičkoj jezerskoj oblasti i to su lednička jezera.

Lednička jezera su takođe i jezera alpske oblasti, po površini su manja od baltičkih, ali su turistički iskorišćenija.

Balkansko poluostrvo ima jezera različitog porekla. Na visokim planinama se nalaze mala lednička jezera, dok su veća jezera tektonska i većinom se nalaze u kotlinama.

<% if(tag === 'undefined') {%><% } else { %><% } %>

Premium status ti omogućava:

Dodatan sadržaj

Novosti

Najnoviji članci Pogledaj sve

Dodatni sadržaj

Shop

Reljef Evrope

Klima Evrope

Biljni svet Evrope

Hidrografija Evrope