Osnovni biomi na Zemlji. Biosfera

BIOMI su velike zajednice sličnih ekosistema sa koje se nalaze u jednoj klimatskoj oblasti.

Svi BIOMI na svetu čine BIOSFERU. BIOSFERA JE NAJVIŠI NIVO ORGANIZACIJE ŽIVOG SVETA.

Naša planeta obiluje različitim klimatskim uslovima, a klimatski zajedno sa fizičkim faktorima, određuju tip ekosistema koji može da se razvije.

Najveći uticaj ima temperatura, a odmah zatim i količina padavina. Kombinacija temperature i vlažnosti uslovili su pojavu SEDAM OSNOVNIH KOPNENIH BIOMA NA ZEMLJI.

*PLAVOM BOJOM OBELEŽENE SU PLANINE NA KOJIMA VLADAJU DRUGAČIJE ZAKONITOSTI SMENE BIOMA.

Otključaj Premium

Čitaj celu lekciju
Rešavaj 10x više zadataka
Osvoj 2x više bodova i energija ti se puni duplo brže

Za 855 RSD postani Premium!

Postani Premium

BIOM TUNDRE

Ovaj biom je karakterističan za sam sever planete, južno od Arktika.

biomi_tundra

KLIMA

Zime su duge i oštre s temperaturama do -65°C, stalni hladni vetrovi isušuju tlo. Leta su kratka i hladna. A padavina ima veoma malo tek nekoliko cm/m2 godišnje.

VEGETACIJA

Sastoji se od niskih žbunova i zeljastog bilja (trava), mahovina i lišajeva. Nema drveća ni drugih biljaka sa korenovim sistemom jer su dubinski slojevi zemljišta trajno zaleđeni.

FAUNA

Vrlo je oskudna, uglavnom su zastupljene životinje koje imaju sposobnost da očuvaju telesnu temperaturu. Gusto krzno, perje, debele masne naslage: polarni vuk, polarni zec, polarna lisica, irvas, polarna sova, itd.

BIOM TAJGE - ČETINARSKE ŠUME

Ovaj biom je karaktrerističan za severne delove Evrope, Azije, Amerike.

biomi_tajga

KLIMA

Zime su vrlo hladne, a samo 1 do 4 meseca imaju temperaturu iznad 10°C. Leta su toplija i duža nego u tundrama. Padavina ima nešto više.

VEGETACIJA

Najpoznatije vrste su sibirska smreka, sibirski ariš, sibirska jela i običan bor.

FAUNA

Raznolikija i bogatija vrstama nego što je u tundri, medved, rus, jelen, različite vrste glodara, ptica i insekata.

BIOM LISTOPADNIH ŠUMA

Oblasti umerene klime.

biomi_tropske_sume

KLIMA

Smenjuju se sva četiri godišnja doba. Količina padavina je obilna.

VEGETACIJA

Većinu čini listopadno drveće (grab, javor, bukva, hrast, itd.). Ali ima i žbunja, mahovina, itd.

FAUNA

Čine je brojni insekti, ptice, lisica, vuk, kuna, medved, divlja mačka, divlja svinja, itd.

TRAVNI BIOMI

(stepe, prerije, savane i pampasi)

Prostiru se od listopadnih šuma ka unutrašnjosti kontinenta u umerenoj klimatskoj zoni.

biomi_travni

KLIMA

Leta su jako topla, a zime izuzetno hladne. Količina padavina je mnogo manja nego u listopadnim šumama. Zbog ovakvih uslova javljaju se različite vrste trava.

VEGETACIJA

Čini ih grmlje, zeljaste biljke, retko drveće.

U Evropi, Rusiji i Aziji se nazivaju STEPE

U Severnoj Americi PRERIJE.

U Južnoj Americi PAMPASI.

A u Africi SAVANE.
*Drveće u savani ima karakteristične ravne vrhove krošanja zbog specifične raspodele svetla i vlage

FAUNA

Čine je brojni insekti, slonovi, antilope, zebre, žirafe, prerijsko kuče, bizon, itd.

BIOM MEDITERANSKE VEČNO ZELENE ŠUME I ŽBUNOVA

Primorske oblasti u Evropi uz obalu Sredozemnog mora, ali i na drugim kontinentima.

biomi_mediteranske_sume

KLIMA

Pod uticajem mora i okeana dolazi do ublažavanja klime, pa su temperaturne razlike između leta i zime manje, a količina padavina veća. Leta su izuzetno topla i bez padavina, a zime su blage sa većom količinom padavina.

VEGETACIJA

Javljaju se različite vrste drveća koje ne odbacuje lišće i „večno su zelene“ Najzastupljenije biljne vrste: primorski bor, lovor, čempres, maslina. Ove biljke su adaptirane tako da preživljavaju duga, topla i sušna leta.

FAUNA

Faunu čine brojni insekti, šakal, blavor, itd.

BIOM PUSTINJA

U subtropskoj zoni, obično daleko od obala mora (izuzev Sahare) Azija, Južna Amerika, Afrika, Australija

biomi_pustinja

KLIMA

Tople pustinje - visoke temperature

Hladne pustinje – niske temperature

U pustinjama ima izuzetno malo padavina, a temperature danju dostiži do 50°C, a noću blizu 0°C.

VEGETACIJA

Pustinjske biljke su posebno prilagođene. Neke umesto lišća imaju trnje, gomilaju vodu u stablu ili drugim delovima. Oskudna vegetacija (kaktusi, mlečike, zeljaste biljke)

FAUNA

Prilagođeni su sušnim i vrelim uslovima sredine. Glodari, zmije, kamile, gušteri, skorpije, itd.

BIOM TROPSKIH ŠUMA

Ekvatorijalni pojas Zemlje

biomi_tropske_sume

KLIMA

Temperature vazduha se kreću oko 25°C čitave godine. Kiša pada skoro svaki dan. Vlažnost vazduha je veoma visoka.

VEGETACIJA i FAUNA

Ovde se nalaze Amazonske prašume u kojima je najveća raznovrsnost živog sveta: Drveće, lijane, brojne vrste gmizavaca, ptica, sisara, itd. Ovo je najneistraženije mesto na planeti Zemlji. Veruje se da nismo upoznali ni 10% živog sveta koji se tamo nalazi.

SMENJIVANJE BIOMA SA PORASTOM NADMORSKE VISINE

Osim što se biomi pravilno smenjuju od polova ka Ekvatoru, smenjuju se i sa porastom nadmorske visine. Od podnožja ka vrhovima planina.

U umerenoj klimatskoj zoni, pre svega na severnoj hemisferi u podnožju planina gde su uslovi povoljni razvijaju se listopadne šume.

Sa porastom nadmorske visine smenjuju ih četinarske šume.

Iznad kojih ulazimo u travnati pojas koji po svojoj strukturi podseća na TUNDRE.

planinsku_biomi

Na vrhovima planina se nalazi zona večnog SNEGA I LEDA.

VODENA ŽIVOTNA SREDINA

Vodena životna sredina zauzima mnogo više prostora nego kopnena.

Razlikujemo tri osnovna bioma: MORA, OKEANI i KOPNENE VODE

Od ukupne količine vode na Zemlji 97% zauzimaju mora i okeani.

BIOSFERA

Obuhvata sve delove naše planete u kojima postoji život. Deo atmosfere, hidrosfere i litosfere.

biosfera_delovi

To je najviši nivo organizacije živog sveta i obuhvata sve niže nivoe (biome, ekosisteme, biocenoze, itd.)

Živi svet naseljava Atmosferu do 11 – 12 km visine, a u hidrosferi život postoji do 10 km dubine. U litosferi je živoz moguć 2 – 3 km dibine.

<% if(tag === 'undefined') {%><% } else { %><% } %>