Raznovrsnost i struktura ekosistema. Uticaj čoveka na prirodne ekosisteme - Antropogeni ekosistemi.

Shtreberove lekcije proizvod su puno rada i istraživanja. Podržite nas kupovinom Premium naloga i omogućite vašem detetu da uči na najbolji način. Hvala!

Kupi sada

Milionima godina u nazad, živa priroda je obavljala svoj posao, evoluirala u skladu sa uslovima sredine.

Danas stvari nisu tako jednostavne. U ove ekološke zakonitosti umešao se jedan veoma značajan faktor – ČOVEK.

evolucija_kontra

Sada kada nas na Planeti ima oko 7 milijardi naš uticaj je ogroman. Krčimo šume, isušujemo jezera i močvare, menjamo tokove reka, a travne ekosisteme pretvaramo u poljoprivredno zemljište.

Tako polako od PRIRODNIH ekosistema nastaju ANTROPOGENI ekosistemi. To su ekosistemi koje je stvorio i organizuje ga čovek.

covek_i_priroda

covek_protiv_prirode

Ovi postupci imaju OGROMAN UTICAJ na DIVLJE VRSTE, jer one imaju sve manje prirodnih staništa. Tako ih polako potiskujemo u neke nova, manje pristupačne predele. Neke vrste se adaptiraju, ali mnoge, nažalost isčezavaju.

Otključaj Premium

Čitaj celu lekciju
Rešavaj 10x više zadataka
Osvoj 2x više bodova i energija ti se puni duplo brže

Za 1200 RSD postani Premium!

Postani Premium

Poslednjih decenija čovečanstvo počinje da uviđa u kolikoj meri utiče na planetu. Svest o tome da će divlji svet nestati ukoliko ne promenimo svoje navike i potrebe je sve veća. Ipak, tek smo na početku ove borbe, treba još mnogo da radimo kako bi živeli tako da ne oštećujemo prirodu.

covek_divljina

RAZLIKA IZMEĐU PRIRODNIH I ANTROPOGENIH EKOSISTEMA?

Ukoliko uporedimo jednu šumu – prirodni ekosistem, i pošumnljenu oblast – antropogeni ekosistem, primetićemo značajne razlike.

U šumi je velika raznovrsnost biljaka, gljiva, lišajeva, itd. Životinjski svet je bogat, takođe. Tu žive biljojedi, mesojedi kao i njihovi paraziti. Ovo znači da se lanac ishrane veoma složen.

Na pošumljenoj parceli situacija je drastično drugačija. Dominira jedna vrsta (odabrana vrsta drveta), čije su sve jedinke iste starosti i zasađene su pravilno. Raznovrsnost drugih biljaka (korova) i biljojeda (đtetočina) se kontroliše hemijskim sredstvima jer mogu da nanesu štetu stablima. Zbog toga je poremećen lanac ishrane jer grabljivica skoro da nema.

Promenom i uništavanje prirodnih staništa smanjuje se biodiverzitet (biološka raznovrsnost živih vrsta). Narušavaju se lanci ishrane, a time i prenos energije i supstance u ekosistemu.

narusavanje_ekosistema

RAZNOVRSNOST EKOSISTEMA U SRBIJI

srbija

Naša zemlja može da se pohvali velikom raznovrsnošću ekosistema. Vodeni ekosistemi koji su kod nas zastupljeni su potoci i reke. Prirodni jezera skoro da nema, ali imamo veliki broj veštačkih jezera. Bare i močvare su nekada bile brojne, ali su vremenom, zbog naselja i poljoprivrednog zemljišta isušene. Najveću površinu kopna zauzimaju šumski ekosistemi. To su listopadne šume. Nekada je od ukupnoe teritorije čak 80% zauzimala šuma, ali je danas tak procenat smanjen na svega 27%. Te površine su danas poljoprivredna zemljišta. Na višim nadmorskim visinama zastupljene su četinarske šume sa igličastim lišćem.

<% if(tag === 'undefined') {%><% } else { %><% } %>

Premium status ti omogućava:

Dodatan sadržaj

Novosti

Najnoviji članci Pogledaj sve

Dodatni sadržaj

Shop