Alhemičari su verovali da mogu da pronađu filozofski kamen, koji njegovom vlasniku daruje večnu mladost, dug život bez bolesti i nedaća. Nazivali su ga još i eliksirom života, petim elementom. Takođe su verovali da taj kamen može da pretvori običan metal u zlato ili srebro.
Alhemija se pojavila početkom srednjeg veka (2-6. v.n.e.). Bila je rasprostranjena u arapskom svetu, kasnije u 8. veku su je prihvatili i Evropljani. Crkva nije odobravala ovu disciplinu. Smatrala je da ciljevi alhemičara protivreče crkvenim dogmama, nazivala ih je đavolskim paktom i optuživala da se "igraju" Boga.
Iako su evropski vladari i crkva rekli da je alhemija protiv zakona, ljudi su se, ipak, u tajnosti njom bavili. Izuzetno ih je zanimao prelazak običnog kamena u zlato, jer im je bio cilj da se obogate.
Alhemičari nikada nisu uspeli da pronađu filozofski kamen. Medjutim, danas postoji način da se od jednog elementa napravi drugi, ali ne pomoću hemijske, već nuklearne reakcije. Taj način dobijanja je vrlo skup i samim tim neisplativ.
Alhemičare su interesovali poznati doktori i filozofi Paracelzus, Avicena, učitelj crkve Albert Veliki i Toma Akvinski. Alhemija je zanimala i Isaka Njutna.
Alhemičari su doprineli vađenju gvozđa, bakra, srebra, žive, olova i cinka iz ruda. Dobijeno je bilo rubinsko staklo, evropski trvrdi porcelan, fosfor, alkohol i prah.
da čitaš celu lekciju
SH duks OSMEH više boja
180000
SH duks sa kapuljačom više boja
Mi trotinet
SH rokovnik više boja
SH kačket više boja
SH ranac više boja
SH majica OSMEH više boja
