Decimalni zapis razlomaka

Uvod

Na početku ove nastavne jedinice uvešćemo par zanimljivosti!

Savremene metode pisanja decimala izmišljene su pre manje od 500 godina.

Neka upotreba decimalnih razlomaka je postojala u drevnoj Kini, srednjovekovnoj Arabiji i renesansnoj Evropi. Do 1500. godine, decimale su bile dobro prihvaćene od strane profesionalnih matematičara, ali se nisu koristile u svakodnevnom životu.

Osoba koja je podstakla korišćenje decimalnih razlomaka među običnim ljudima i praktičnim korisnicima matematike u Evropi je Simon Stevin iz Briža u flamskoj Holandiji.

Izvor: Wikimedia Commons

U knjizi pod nazivom "De Thiende" koja je objavljena 1585. godine napisao je decimalne izraze za razlomke tako što je stepen broja deset koji treba da bude delilac pisao u krugu iznad ili nakon svake cifre.

Na primer, decimalni broj 3.1416 pojavljuje se kao 3(0) 1(1) 4(2) 1(3) 6(4).

Taj broj se pre toga pisao kao decimalni razlomak na sledeći način:

Upotreba decimalne tačke za odvajanje celog broja i decimalnih delova najprije se pojavljuje u tabeli za vrednosti sinusa ugla (uči se u srednjoj školi) 1593. godine, a Džon Neper je zadužen za primenu te decimalne tačke u svakodnevnom životu.

Otključaj Premium

Čitaj celu lekciju
Rešavaj 10x više zadataka
Osvoj 2x više bodova i energija ti se puni duplo brže

Za 855 RSD postani Premium!

Postani Premium

Moderna decimalna tačka postala je standard u Engleskoj 1619. godine.

Kineski matematičari uvažavali su decimalne razlomke pre više od 2000 godina. U Evropi decimalni razlomci dobijaju svoje važno mesto pre oko 400 godina. Tada se rodila ideja da se decimalni razlomci napišu bez razlomačke crte, kao i prirodni brojevi.

Broj

prvo je zapisan u obliku (0) 7 (1), a broj

u obliku (0) 5 (1) 1 (2).

Čuveni škotski matematičar, Džon Neper, je uveo zapis koji se i danas koristi.

Izvor: Wikimedia Commons

Decimalni razlomci

Razlomci koji u imeniocu imaju dekadne jedinice (10, 100, 1000...) nazivaju se decimalni razlomci (u nekim knjigama i zbirkama se može naći naziv i dekadni razlomci).

Na primer, decimalni razlomci su: .

Osnovni decimalni razlomci su razlomci kod kojih je brojilac 1, a imenilac dekadna jedinica.

Kako čitamo gore zapisane razlomke:

Sedam desetina ili sedam desetih delova —

Pedeset jedan stotih delova —

Dvadeset sedam hiljaditih delova —

Na primer, osnovni decimalni razlomci su: