Disanje

Uvod

Disanje je osnovni životni proces koji podrazumeva razmenu gasova - uzimanje kiseonika, a ispuštanje ugljen-dioksida.

Svako živo biće diše jer mu je potreban kiseonik radi razlaganja hranljivih supstanci u mitohondrijama – ćelijskim organelama.

U tom procesu razlaganja hrane oslobađa se energija, koja je živim bićima neophodna za obavljanje svih životnih procesa.

Zbog toga je disanje proces bez kojeg živa bića ne bi mogla da opstanu i odvija se neprekidno.

Rešavaj zadatke 0/3

Start

Lako!

Bravo!

Pogledaj odgovor u lekciji.

Kako se nazivaju organele u kojima se vrši razlaganje hrane pomoću kiseonika?

Bravo!

Osvojeno je

+

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Kako živa bića dišu?

Poznato je da udišemo kiseonik koji biljke stvaraju, ali kako nastaje ugljen-dioksid?

On nastaje prilikom sagorevanjem hrane u ćelijskim organelama. Osim energije, u tom procesu izdvajaju se i vodena para i ugljen-dioskid.

Kiseonik koji udišemo se nalazi u vazduhu i vodi.

Postoje različiti načini usvajanja kiseonika u zavisnosti od građe organizma i životne sredine u kojoj stanuje. To mogu biti:

● Usvajanje celom površinom tela

● Preko škržnih proreza

● Putem otvora na organima – stome ili nozdrve

● Preko kože

Rešavaj zadatke 0/2

Start

Otključaj Premium

Čitaj celu lekciju
Rešavaj 10x više zadataka
Osvoj 2x više bodova i energija ti se puni duplo brže

Za 1200 RSD postani Premium!

Postani Premium

<p style="text-align: left;"><strong>Biljke </strong>di&scaron;u<strong> celom povr&scaron;inom tela</strong> i preko sitnnih otvora na listovima, koje se nazivaju <strong>stome</strong>. <strong>Stome</strong> zatvaranjem i otvaranjem reguli&scaron;u razmenu <strong>kiseonika</strong> i <strong>ugljen- dioksida</strong>. </p>

Biljke dišu celom površinom tela i preko sitnnih otvora na listovima, koje se nazivaju stome. Stome zatvaranjem i otvaranjem regulišu razmenu kiseonika i ugljen- dioksida.

<p style="text-align: left;"><strong> Gljive</strong> uzimaju kiseonik <strong>celom povr&scaron;inom tela</strong>. Kroz <strong>otvore u ćelijskom zidu</strong> i kroz <strong>ćelijsku membranu</strong> kiseonik ulazi u ćelije, a ugljen-dioksid izlazi u spolja&scaron;nju sredinu.</p>

Gljive uzimaju kiseonik celom površinom tela. Kroz otvore u ćelijskom zidu i kroz ćelijsku membranu kiseonik ulazi u ćelije, a ugljen-dioksid izlazi u spoljašnju sredinu.

<p style="text-align: left;">Većina <strong>beskičmenjaka</strong> kao &scaron;to su <strong>sunđeri</strong>, <strong>dupljari</strong> i <strong>crvi</strong>, di&scaron;u preko <strong>povr&scaron;ine tela</strong>.</p>

Većina beskičmenjaka kao što su sunđeri, dupljari i crvi, dišu preko površine tela.

<p style="text-align: left;"><strong>Ribe</strong> di&scaron;u pomoću <strong>&scaron;krga</strong>.</p>

Ribe dišu pomoću škrga.

<p style="text-align: left;"><strong> Insekti </strong>di&scaron;u pomoću<strong> traheja</strong> – razgranatih cevčica na telu.</p>

Insekti dišu pomoću traheja – razgranatih cevčica na telu.

Rešavaj zadatke 0/3

Start

Lako!

Bravo!

Pogledaj odgovor u lekciji.

Kako gljive dišu?

Bravo!

Osvojeno je

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Sistem organa za disanje kod čoveka

Nos sa nosnom dupljom je početni deo sistema organa za disanje.

Unutrašnjost nosa obložena je sluzokožom sa dlačicama. One imaju ulogu da zaustave mikroorganizme i prašinu iz vazduha i omoguće da do ždrela dospe čist vazduh.

U nosnoj duplji se nalazi i čulo mirisa.

Rešavaj zadatke 0/2

Start

Od nosne duplje polaze koštane šupljine koje nazivamo sinusima.

Lako!

Bravo!

Pogledaj odgovor u lekciji.

Označi datu tvrdnju kao tačnu ili netačnu.

Bravo!

Osvojeno je

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Vazduh iz nosne duplje prolazi kroz ždrelo, a ždrelo prelazi u grkljan.

S obzirom na to da je ždrelo organ koji se koristi i za varenje i za disanje, grkljan ima na sebi grkljanski poklopac.

Ovaj poklopac se zatvara dok gutamo hranu, a otvara kada dišemo. Na taj način, grkljanski poklopac sprečava da hrana uđe u dušnik – cev koja se nastavlja na grkljan.

Rešavaj zadatke 0/4

Start

U grkljanu se nalaze glasne žice.

Lako!

Bravo!

Pogledaj odgovor u lekciji.

Koji od navedenih organa se koristi i u procesu disanja i u procesu varenja?

Bravo!

Osvojeno je

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Dakle, vazduh iz grkljana nastavlja svoj put ka dušniku.

Dušnik se grana na dve dušnice, koje ulaze u levo i desno plućno krilo. Dva plućna krila čine pluća.

Dušnice se u plućima dalje granaju na još manje cevi koje se završavaju sitnim plućnim mehurićima (alveolama).

Svaki plućni mehurić je povezan sa krvnim sudovima i na taj način se vrši razmena gasova – kiseonika i ugljen-dioksida.

Kiseonik iz pluća putem krvi odlazi do svake ćelije u telu, a onda se iz ćelija putem krvi vraća u ugljen-dioksid u pluća i izdiše u spoljašnju sredinu.

Rešavaj zadatke 0/5

Start

Kada čovek diše, on ispunjava pluća, odnosno plućne mehuriće vazduhom.

Ljudima se tada pomera grudni koš, jer mišići omogućavaju širenje i skupljanje pluća prilikom udisaja i izdisaja.

Najveći mišić je prečaga dijafragma – ona omogućava pokrete disanja.

Rešavaj zadatke 0/2

Start

Lako!

Bravo!

Pogledaj odgovor u lekciji.

U prazno polje prevuci tačan odgovor.

Dušnik se grana na .

dve dušnice

dva mehurića

dva plućna krila

Bravo!

Osvojeno je

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Sistem organa za disanje kod čoveka se sastoji od:

● Nosna duplja

● Ždrelo

● Grkljan

● Dušnik

● Dušnica

● Pluća

● Prečaga (dijafragma)

Rešavaj zadatke 0/1

Start

Naučili smo

Disanje je osnovni životni proces koji podrazumeva razmenu gasova - uzimanje kiseonika, a ispuštanje ugljen-dioksida.
Razlaganjem hrane u ćelijskim organelama - mitohondrijama pomoću kiseonika dobija se energija koja je potrebna živim bićima za obavljanje svih životnih procesa.
Osim energije, u tom procesu izdvajaju se i vodena para i ugljen-dioskid.
U zavisnosti od građe organizma i životne sredine u kojoj stanuju, živa bića na različite načine udišu kiseonik_ usvajanje celom površinom tela, preko škržnih proreza, putem otvora na organima, preko kože.
Sistem organa za disanje kod čoveka se sastoji od nosne duplje, ždrela, grkljana, dušnika, dušnica, pluća, prečage (dijafragme).