Društvena kriza i poraz Jugoslavije - razbijanje zajedničke države

Razbijanje i raspad Jugoslavije

Kosovo je bilo poprište privih događaja koji su najavili destabilizaciju FNRJ. U proleće 1981. godine ovde su izbile nacionalističke i separatističke demonstracije. Policija je reagovala, ali stanje nije bilo stabilno i dalje. Albanci su vršili pritisak na Srbe, uništavali im imovinu pa čak i ubijali iz nacionalne mržnje.

timthumb

(Nemiri na Kosovu)

Srbi su počeli da se iseljavaju. Njihov udeo u ukupnom stanovništvu KiM smanjio se na 13,2%.

Prvi višestranački izbori u Jugoslaviji održani su 1990. godine. Na čelu srpske 0političke scene našao se Slobodan Milošević, a njegovo vreme obeležila je represija režima, odsustvo demokratije, hapšenje i progon političkih protivnika i pljačkanje građanja od strane dela vladajuće elite.

Sloba

(Slobodan Milošević, 1941-2006)

Najveće antirežimske demonstracije održane su 9. marta 1991. godine, i tokom zime 1996-1997. godine.

9.-mart-1991._1331254749_670x0

(Demonstracije od 9. marta 1991. godine)

Otključaj Premium

Čitaj celu lekciju
Rešavaj 10x više zadataka
Osvoj 2x više bodova i energija ti se puni duplo brže

Za 855 RSD postani Premium!

Postani Premium

Građanski rat

Formalni raspad SFRJ započeo je 25. juna 1991. godine kada je slovenački parlament izglasao nezavisnost Slovenije. Sutradan je to isto uradio i hrvatski sabor.

Građanski rat ubrzo je izbio na području Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Rat je počeo kao lokalni u Hrvatskoj kada su napadnuti objekti JNA sredinom leta 1991.

(Hrvatsko ratište)

Nastavljen je u Bosni kada je i ova republika izglasala nezavisnost. Kao odgovor na proglašenje nezavisne Bosne i Hercegovine formirana je Republika Srpska.

(Republika Srpska)

Ratovi su doneli katastrofu stanovništvu ratnih područja, ali i onih koji u ratu nisu učestvovali. Stradao je veliki broj civila, uništena je imovina i vršeno etničko čišćenje. Zločini su izvršeni na svim stranama.

79221113b35a0d9820dcce08f6c2fee6

(Ruševine Vukovara, Hrvatska)

Ukupan broj nastradalih u Bosni i Hercegovini procenjen je na oko 100.000, u Hrvatskoj na oko 20.000.

(Ruševine Sarajeva, Bosna i Hercegovina)

Posebno krvav bio je masakr u Srebrenici. Ovo je ratni zločin koji je počinila vojska Republike Srpske uz pomoć paravojnih formacija nad vojnicima i civilima Bošnjacima. Prema nekim podacima, u masakru je ubijeno oko 8.000 ljudi, a prema drugim mnogo manje.

1000_1472387962Srebrenica-55-__rtava-24215

(Srebreničke žrtve)

Ratko Mladić, glavnokomandujući u operaciji u Srebrenici, optužen je za ratne zločine zajedno sa drugim srpskim oficirima pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju u Hagu.

96225_vest_mladic5

(Ratko Mladić na ratištu)

Rat u Hrvatskoj okončan je akcijama Bljesak i Oluja u maju i avgustu 1995. godine. Akcije je vodila hrvatska vojska protiv srpskog stanovništva. U njima je pala Republika Srpska Krajina, a proterano je preko 220.000 Srba.

(Kolona Srba koji napuštaju domove nakon akcije Oluja)

Rat u Bosni okončan je potpisivanjem primirja u Dejtonu 21. novembra 1995. i mirovnog ugovora u Parizu 14. decembra iste godine.

(Potpisivanje Dejtonskog sporazuma)

Dejtonski sporazum definisao je Bosnu i Hercegovinu kao državu podeljenu na dva entiteta - na Muslimansko-hrvatsku federaciju i Republiku Srpsku.

Srbija je u toku rata primila oko 600.000 izbeglica iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine.

Stvaranje Savezne republike Jugoslavije

Saveznu republiku Jugoslaviju činijle su Srbija i Crna gora. Njen Ustav usvojen je 27. aprila 1992. godine. Prvi predsednik bio je pisac Dobrica Ćosić.

Nova Jugoslavija okrivljena je za rat u Bosni, te joj je međunarodna zajednica uvela ekonomske i političke sankcije 19. maja 1992.

Sankcije su zvanično suspendovane krajem novembra i početkom decembra 1995. Definitivno su ukinute u oktobru 1996.

(Redovi za prehrambenu pomoć za vreme sankcija)

Šteta koju su sankcije izazvale u SRJ procenjuje se na 80 milijardi dolara.

Kriza na Kosovu i Metohiji. Bombardovanje Srbije

Oslobodilačka vojska Kosova, oružana teroristička grupa Albanaca, svakodnevno je vršila oružane akcije na Kosovu i Metohiji. U akcijama je stradalo mnogo civila.

(Jedinice OVK)

Zapadne države, posebno SAD, umešale su se u sukobe na strani Albanaca. Nakon pregovora u Rambujeu i Parizu i nakon što je srpska strana odbila da potpiše ultimativne zahteve o povlačenju vojske i policije sa KiM u februaru 1999. godine, usledila je NATO agresija.

NATO agresija trajala je od 24. marta 1999. godine pa sve do 10. juna. U toku agresije poginulo je između 1.200 i 1.500 civila, od toga 88 dece. Povređeno je oko 5.000 ljudi.

unisten voz nato agresija

(Pogođen voz u Grdeličkoj klisuri, tačan broj žrtava nikada nije utvđen)

Naneta je ogromna materijalna šteta koja je zvanično procenjena na 30 milijardi dolara, ali procene idu i do 100 milijardi dolara.

500px-Нато_авијација_срушила_Мост_слободе_на_Дунаву_у_Новом_Саду

(Porušeni Most slobode na Dunavu u Novom Sadu)

Na SRJ je bačeno više od 23.000 bombi i raketa. Pogođene su brojne kuće, škole, bolnice, crkve i spomenici.

Master_RTS

(Pogođena zgrada RTS-a)

Vojska i policija su povučene sa Kosova nakon 78 dana bombardovanja. Kumanovski sporazum od 9. juna 1999. doneo je povlačenje vojske za još pet kilometara u dubinu svoje teritorije od administrativne granice sa Kosovom.

Savet bezbednosti UN je usvojio Rezoluciju o Kosovu broj 1244 kojojm je garantovan teritorijalni integritet SRJ.

Nakon što su NATO snage (KFOR) ušle na Kosovo, ubijeno je nekoliko stotina srpskih civila, a više od hiljadu ljudi je oteto.

800px-Camp_bondsteel_kosovo

(Amrička baza Bondstil kod Uroševca)

Sa ovog područja se iselilo preko 220.000 stanovnika. Jirži Dintsbir, specijalni izvestilac UN za ljudska prava u bivšoj Jugoslaviji, ovo je u svom izveštaju okarakterisao kao etničko čišćenje Srba.

Pad Slobodana Miloševića

Savezni parlamentarni izbori u SR Jugoslaviji održani su 24. septembra 2000. godine. Uz njih održani su i lokalni i izbori za predsednika republike.

Na predsedničkim izborima pobedio je Vojislav Koštunica, kandidat koalicije Demokratska opozicija Srbije (DOS).

(Vojislav Koštunica)

Bivša vlast nije priznala rezultate izbora, te je došlo do masovnih višednevnih demonstracija u zemlji. Vrhunac demonstracija bio je 5. oktobra 2000. Tada je Slobodan Milošević priznao javno poraz.

(Građani protestvuju ispred Skupštine Srbije 5. oktobra 2000.)

U skupštini Srbije je glasanjem 25. januara 2001. izabrana nova vlada za čijeg je predsednika izabran Zoran Đinđić. Stanje u zemlji posle toga se postepeno smirivalo.

171704303655bc8ba540796052055195_v4_big

(Zoran Đinđić, 1952-2003)

SRJ je u januaru 2003. godine postala Državna Zajednica Srbija i Crna Gora.

(Državna Zajednica Srbija i Crna Gora)

Crna Gora se u maju 2006. opredelila za samostalnost, te se zajednica raspala.

Slobodan Milošević uhapšen je u aprilu 2001. i izručen je Haškom tribunalu u čijem je zatvoru i umro.

(Slobodan Milošević na suđenju u Haškom tribunalu)

Premijer Zoran Đinđić ubijen je ispred zgrade vlade Srbije 12. marta 2003. godine.

171704303655bc8ba540796052055195_v4_big_1

(Sahrana Zorana Đinđića)

Vanredno stanje je proglašeno u zemlji, a za atentat je optužena kriminalna grupa "zemunski klan".

<% if(tag === 'undefined') {%><% } else { %><% } %>