Države Južne Amerike koje su bile pod Španskom kolonizacijom nezavisnost su stekle od 1804. do 1824.
Borbe za nezavisnost su podeljene na južni deo koji je predvodio Hoze de San Martin i severni čiji je vodja bio Simon Bolivar. Te dve oslobodilačke vojske spojile su se u današnjem Ekvadorui prinudile špansku kraljevsku vojsku na predaju.
U Brazilu je tada došao na vlast sin Portugalskog kralja i 1822. proglasio nezavisnost i postao prvi Brazilski car.
Gvajana koja je bila pod Velikom Britanijom je stekla nezavisnost 1966.
Surinam je bila pod Holandskom upravom i stekla je nezavisnost 1975.
I dalje su pod kolonijalnom upravom 3 teritorije
- Francuska Gvajana – pod upravom Francuske.
- Foklandska ostrva – pod upravom Velike Britanije
- Južna Džordzija i Južna Sendvička ostrva – pod upravom Velike Britanije
U prvoj dekadi 21.veka, na izborima u Argentini, Urugvaju, Brazilu, Venecueli, Ekvadoru, Boliviji, Paragvaju i Čileu izabrani su socijalisti – ideja je da se napravi velika kontinentalna integracija i slobodno tržište. To je dovelo do stvaranje nove političke organizacije pod nazivom Savez južnoameričkih nacija. Bili bi treći veliki trgovinski blok u svetu i trebalo bi da obezbede slobodno kretanje ljudi i robe, kao i ekonomski napredak država Južne Amerike.
