Južna Amerika- klima i biljni i životinjski svet

Shtreberove lekcije proizvod su puno rada i istraživanja. Podržite nas kupovinom Premium naloga i omogućite vašem detetu da uči na najbolji način. Hvala!

Kupi sada

Na području Amazonske nizije, u oblasti oko ekvatora, zastupljena je ekvatorska klima. Ta klima je takodje i na uskom priobalnom delu uz Tihi okean.

Odatle, ka severu i jugu, se smanjuju padavine i na Gvajanskoj i Brazilskoj visoravni imamo tropsku klimu.

Jugoistočna strana kontinenta je pod uticajem pasata sa Atlatnika i prima dosta padavina koje se smanjuje prema unutrašnjosti i Gran Čako niziji, to je područje pod uticajem vlažne sutrposke klime.

Prema zapadu, Andi su nepremostiva prepreka za vlažni vazduh i stoga je tihookeanska obala u oblasti oko povratnika pod uticajem suve sutropske klime jer prima malo padavina.

Pod uticajem zapadnih vetrova sa Tihog okeana je uskom priobalnom pojasu je okeanska klima, jer vetrovi donose padavime. Nad Patagonijom duvaju suvi vetrovi i tamo je suva kontinentalna klima, jer prima malu količinu padavina. Patagonija je zbog male količine padavina i hladnih morskih struja hladna i suva (polupstinjska) visoravan.

g752_0klima

BILJNI I ŽIVOTINJSKI SVET

Nekada davno, raspadom Gondvane a pre spajanja sa Severnom Amerikom, Južna Amerika je bila izolovana. Stoga se na ovom području vremenom razvijao specifičan biljni i pogotovo životinjski svet.

g752_2biljzivsvet

Prostrana Amazonska nizija je oblast najprostranijih i najgušćih tropskih kišnih šuma na Zemlji koje još nazivamo selvasi.

g752_1amazonska_nizija

Otključaj Premium

Čitaj celu lekciju
Rešavaj 10x više zadataka
Osvoj 2x više bodova i energija ti se puni duplo brže

Za 1200 RSD postani Premium!

Postani Premium

g752_1pluca_planete

Kao i na drugim kontinentima, ova "pluća planete" su ugrožena intezivnim krčenjem i sečom.

Neke od brojnih biljnih vrsta koje ovde rastu su kaučukovac, kininovo drvo, kakaovac idr. Vegetacijski spratovi su isprepletani puzavicama a najveće drveće dostiže visinu od 60m

g752_1amazon_puzavice

Područja tropske klime sa izraženim sušnim i vlažnim periodom nalaze se pod vegetacijom visokih trava, savana.

Na Gvajanskoj visoravni i u niziji reke Orinoko ove savane se nazivaju ljanosi, a na Brazilskoj visoravni i u niziji Gran Čako ih nazivamo kamposi.

g752_2savana_gvajana

g752_2savana_kampos

Kišne šume jugoistočne obale odlikuju palme, šećerna trska a prema sušnoj unutrašnjosti zastupljena je vegetacija niskih trava.

g752_2pampas_karta

Prostrane stepe južno od Gran Čaka nazivaju se Pampasi.

g752_2pampas

U oblasti oko povratnika, zbog male količine padavina, uz obalu Tihog okeana nastala je jedna od najsušnijih pustinja na zemlji – Atakama.

Iako se sama pustinja nalazi u Čileu, sušni deo se prostire i na Peru, Boliviju i Argentinu i zauzima oko 128.000km².

g752_3atakama_mapa

Ovo je jedina prava pustinja na ovom kontinentu. Neki delovi pustinje nisu imali zabeležene padavine poslednjih 400 godina (ili možda i duže) a neki drugi delovi imaju od 0.5-10mm padavina godišnje. Ova pustinja nije tipična po temperaturi, prosečne temperature retko prelaze 23°C.

g752_3atakama

Pustinja Atakama

g752_3atakama2

g752_3atakama1

Brojne životinjske vrste naseljavaju Južnu Ameriku, od kojih su neke karakteristične samo za ovaj kontinent. U Kišnim šumama žive majmuni, lenjivci, mravojedi tapiri i specifične vrste glodara – mara i kapibara.

g752_4beloglavi_kapucin

Beloglavi Kapućin

g752_4mara

Mara

Kapibara je najveći glodar na svetu. Može da poraste do 60cm i da bude težak oko 40-70kg. Uglavnom živi blizu vode, odličan je plivač i najčešće se od opasnosti skriva u vodi. Meso ove životinje je veoma ukusno što je navelo sveštenike u doba kolonizacije da ovu vrstu proglase ribom kako bi mogli da ga jedu i za vreme posta.

g752_4kapibara

Najveći predator je jaguar, a osim njega tu žive i ocelot i jaguarundi.

g752_4jaguar

jaguar

g752_4jaguarundi

jaguarundi

g752_4ocelot

ocelot

U rekama žive

gavijal – vrsta krokodila,

g752_5gavijal

pirana – najveća grabljivica medju ribama,

anakonda – jedna od najvećih zmija udava

g752_5anakonda

Od otrovnih zmija značajne su koralne zmije lepih boja za koje legenda kaže da svojim otrovom snabdevaju druge zmije. g752_5zelena_mamba

g752_5zmija

Medju brojnim pticama su Tukani, Are, i Hoacin – specifična vrsta koja je srodna kokoški čiji mladi se izležu bez perja, a na zglobu krila imaju kandžice kojima se penju po drveću.

g752_6hoacin

hoacin

g752_6makao

makao

Životinje koje su specifične za Južnu Ameriku su gvanako, lama, alpaka i vikunja – oni su daleki srodnici kamila.

g752_7lama

lama

g752_7alpaka alpaka

Gvanako su kolonisti prozvali kamila bez grbe i ona je naseljavala prostrana travnata područja na kontinentu. Pošto je izuzetno osetljiva na promene u okruženju danas opstaje samo na jugu kontinenta.

g752_7gvanako

HIDROGRAFIJA

Južna Amerika većinom prima dovoljnu količinu padavina za formiranje rečne mreže. Izuzetak su Patagonija i tihookeansko primorje.

Na severu kontinenta je reka Orinoko čiji je tok obrazovan uz sam obod Gvajanske visoravni.

g752_h1orinoko

Na ovom području postoji retka pojava da vode jedne reke otiču u dva sliva. Ta pojava se naziva bifurkacija.

Deo reke Kaskijaro otiče u reku Rio Negro i time je povezana sa Amazonom pošto je Rio Negro najveća pritoka reke Amazon.

Drugi deo reke je pritoka reke Orinoko.

g752_h1bifurkacija

Rasedanjem stare kontinentalne mase stvoreni su visoki odseci - Tepui, preko jednog takvog odseka teče reka Čurun koja se uliva u Karonu, pritoku Orinoka, na tom mestu je najviši vodopad na svetu Andjeoski vodopad visine skoro 1000km (979m)

g752_h1andjeoski_vodopad

Priča se da je 1933 u potrazi za rudama američki pilot Jimmie Angel otkrio ovaj vodopad kada je nadletao Tepui , 4 godine kasnije pokušao je da se spusti na zaravnjenu površ planine, ali, avion je bio oštećen i on i njegovi saputnici su morali da se spuste do civilizacije peške za šta im je bilo potrebno 11 dana. Vodopad je dobio ime u njegovu čast Angel Falls (andjeoski vodopadi).

link -360° panorama andjeoskog vodopada

g752_h1andjeoskivodopad

Malo južnije od reke Orinoko je Amazon, druga po dužini u svetu. Ovo je reka najbogatija vodom zahvaljujuću velikoj količini padavina u toku godina ali i zahvaljujuću otapanju snega sa Anda. Zahvaljujući velikom nizijskom prostranstvu Amazon je mogao da oformi svoj rečni sistem na površini od oko 7.000.000 km² i time je reka sa najvećom površinom sliva u svetu.

g752_h2Amazon_sliv

Amazon ima preko 15.000 pritoka. Po nekim procenama, oko četvrtie slatke vode na Zemlji se nalazi u Amazonskom slivu.

g752_h2amazonmapa

Amazon je najverovatnije dobio ime po velikim plimskim talasima u njegvom donjem toku. Lokalno stanovništvo te talase naziva amazunu. Takodje se spominju i žene ratnice iz grčke mitologije Amazonke koje su prvi Evropljani istraživači sreli pri istraživanju ovog dela kontinenta.

Na mestu gde se uliva u Atlantski okean Amazon pravi deltu sa brojnim estuarima, a širina na samom ulazu u okean je 240km (poređenja radi - granica između Srbije i Crne Gore je oko 250km) . Delta počinje da se formira čak 35km od okeana.

g752_h2amazon_delta

satelitski snimak

g752_h2amazon_delta_sat

U južnom delu kontinenta je obrazovan rečni sistem reke La Plata, po površini sliva je četvrti u svetu. Reka La Plata je kratka reka, skoro celom dužinom je pretvorena u estuar i to je jedan od najvećih estuara na svetu. Obrazuju je reke Urugvaj i Parana. Površina estuara iznosi 35.000km² dužina je 320km a širina od 80-220km.

g752_h3laplata

g752_h3laplatas

Na reci Iguazu pritoci Parane nalaze se istoimeni vodopadi. Iguazu vodopadi se nalaze na granici Argentine i Brazila. Veći deo reke je u Brazilu a veći deo vodopada u Argentini. Ovi vodopadi dele reku Iguazu na dva dela gornji i donji Iguazu.

g752_h4iguazu

g752_h4iguazu_duga

Prema lokalnoj legendi, božanstvo je htelo jednu smrtnu lepoticu za sebe, medjutim ona je pobegla u kanuu sa svojom ljubavi. Božanstvo, u besu, je preseklo reku stvarajući vodopade i osudjujući ljubavnike na večan pad.

Vodopad Igazu, čini preko 200 zasebnih padova

U Južnoj Americi ima malo jezera

Najviše plovno jezero (na kontinentu ali i u svetu) je Titikaka na Bolivijskoj visoravni, to je tektonsko jezero po nastanku. Postoji par viših jezera na svetu ali su manja, plića i nisu plovna. Sastoji se iz dva dela povezana prolazom. Površine je 8372km i proseče dubine od oko 110m (max dubina skoro 300m)

g752_h5titikakamapa

g752_h5titikaka (1)

g752_h5titikaka

Marakaibo je najveće jezero na kontinentu po površini. Nalazi se u Venecueli i spaja se sa Venecuelanskim zalivom. S’obzirom na to, voda u jezeru je mešavina slane i slatke. Slatka voda kao lakša se nalazi iznad slane koja je pri dnu. Istraživanja su pokazala da nije oduvek bilo spojeno sa zalivom i da je pravo jezero i jedno od najstarijih na planeti (20-36miliona godina)

g752_h7marakaibo

<% if(tag === 'undefined') {%><% } else { %><% } %>

Premium status ti omogućava:

Dodatan sadržaj

Novosti

Najnoviji članci Pogledaj sve

Dodatni sadržaj

Shop

HIDROGRAFIJA