Klima Srbije

VREME I KLIMA

Kada se radi o meteorološkom značenju vreme podrazumeva trenutno stanje meteorolioških (klimatskih) elemenata u nekom mestu.

U te klimatske elemente spadaju :

temperatura vazduha,
insolacija,
vazdušni pritisak,
vlažnost vazduha,
oblačnost idr.

Temperatura vazduha zavisi od zagrevanja topografske površine i drugih faktora kao što su geografska širina, reljef, nadmorska visina idr.

Sve to utiče da najjužniji predeli Srbije budu topliji od najsevernijih predela.

Insolacija je zagrevanje koju atmosfera i Zemljina površina primaju od Sunca.

Merenje temperature vazduha se obavlja tri puta dnevno u 7 ujutru u 14časova i u 21čas.

Srednja dnevna temperatura se izračunava sa ta tri merenja pri čemu koristimo dvostruku vrednosti temperature za 21čas. Dobijenu vrednost delimo na 4 i sa tim merenjma izradjujemo karte izotermi.

Izoterme - linije koje na geografskoj karti spajaju mjesta s jednakom temperaturom za neki period (mogu biti godišnje, mesečne...)

Otključaj Premium

Čitaj celu lekciju
Rešavaj 10x više zadataka
Osvoj 2x više bodova i energija ti se puni duplo brže

Za 855 RSD postani Premium!

Postani Premium

Za one kojima je lakše da se snađu sa formulama srednju dnevnu temperaturu izračunavamo preko sledeće formule

$T_{D}= \frac{T_{7} + T_{14} + 2*T_{21}}{4}$

T_D je srednja dnevna temperatura

T7 je temperatura merena u 7 časova

T₁₄ je temperatura merena u 14 časova

T₂₁ je temperatura merena u 21 čas

Vazdušni pritisak, nazivamo još i atmosferski pritisak i merimo ga barometrom. Izmerenu vrednost izražavamo u milibarima (mb).

On predstavlja težinu kojim vazduh deluje na Zemljinu površinu.

Armosferski pritisak delimo na

noramlan pritisak - pritisak vazduha na nivou mora na 45° geografske širine i temperaturi od 0°C je 1013mb
nizak pritisak nazivamo još ciklon - to je pritisak manji od 1013mb
visok pritisak nazivamo još i anticiklon - to je pritisak veći od 1013mb

U Srbiji izdvajamo tri velike oblasti sa različitim vazdušnim pritiskom

Oblasti sa pritiskom preko 1000mb - severni nizijski delovi, Timočka i Negotinska krajna, Veliko Pomoravlje
Oblasti sa pritiskom ispod 1000mb - niži tereni u ostalim delovima Srbije jer pritisak prema jugozapadu postepeno opada
Planinske oblasti - Kao što ime kaže to su planinski delovi Srbije koji imaju znatno niži pritisak

Vlažnost vazuha je količina vodene pare u vazduhu.

Meri se higrometrom. Postoje dve vrste vlažnosti vazduha

apsolutna - pokazuje koliko grama voene pare sadrži kubni metar vazduha i izražava se u g/m³
relativna - pokazuje stepen zasićenosti vazduha vodenom parom i izražava se u %

Poslednjih decenija, u Beogradu apsolutna vlažnost vazduha iznosti u julu 13g/m³dok je u januaru 13g/m³ a relativna vlažnost vazduha je 68.8%

Oblačnost predstavlja ukupan broj oblaka koji su vidljivi na nebu, posmatrano u određenom trenutku ili periodu.

Za oblačnost nema specijalnog mernog uređaja već se meri "odokativno". Izražava se u desetinama vidljivog neba ood 0 do 10/10.

Ako je nebo čisto i nema oblaka kažemo da je potpuno vedro tada je oblačnost 0
Ako je oblačnost manja od 2/10 kažemo da je vedro
Izmedju 2 i 8/10 kažemo da je oblačno
preko 8 kažemo da je tmurno

Najmanju oblačnost u Srbiji imaju Smederevo i Novi Pazar sa 4.8/10 vidljivog neba a najveća oblačnost je u Požegi sa 6.4/10 i Tekiji na Dunavu sa 6.5/10

Padavine su svi oblici izlučene vodene pare koji dospevaju na Zemljinu površinu. To su kiša, sneg, grad isl.

U Srbiji prosečna godišnja količina padavina je oko 670mm. Najveća je u maju i junu a najmanja je u februaru i oktobru

Klima je niz svih tipova vremena koji se pojavljuju u nekom mestu ili teritrotiji. Nju određujemo na osnovu klimatskih faktora.

Različiti tipovi vremena se pojavljuju na istoj teritoriji - recimo leti je toplo i sunčano, zimi hladno i vetrovito uproleće kišovito isl.

KLIMATSKI FAKTORI

Na klimu Srbije utiču

geografska širina
reljef
raspored kopna i udaljenost od mora
vazdušne mase različitih osobina

Uticaj reljefa i rasporeda kopna i mora se ogleda u tome kako se pružaju planinski venci i rečne doline, kao i koliko je koji deo teritorije udaljen od Jadranskog i Egejskog mora i kako se uticaj tih mora oseća kod nas.

Visoke planine zapadno i južno od naše tertorije sprečavaju prodor vazdušnih masa sa Jadranskog i Egejskog mora. Dolinom Vardara preko Makedonije u krajnje južne delove Srbije prodire uticaj Egejskog mora a dolinom Drima preko Albanije u Metohijskoj kotlini se oseća uticaj Jadranskog mora.

Sa porastom visine klima postaje hladnija i oštrija, na svakih 100 m temperatura opada za 0.6°C

Vazdušne mase različitih fizičkih osobina koje se prema našoj zemlji kreću iz udaljenh oblasti utiču na klimu naše zemlje.

Sa Atlantskog okeana dolaze Vlažne vazdušne mase dok iz Sahare dolaze tople i suve. Sve ove vazdušne mase se kreću prekorazličitih geografskih oblasti koje im menjaju osobine tako da te iste vazdušne mase neće doneti isti tip vremena nekoj drugoj zemlji preko koje prolaze.

KLIMATSKI TIPOVI

Na osnvu uticaja klimatskih faktora u Srbiji izdvajamo dve klimatske oblasti

panonsku i
planinsku

A na osnovu njihovih odlika izdvajamo 3 klimatska tipa

panonsko-kontinentala
umerena kontinentalna
planinska

Panonska oblast je izložena klimatskim uticajima sa istoka i severa.

Već smo rekli da planine sa jugozapada sprečavaju vazdušne mase sa Jadranskog mora tako da je panonska oblast ima izrazito kontinentalne odlike.

Panonsko-kontinentalna klima je zastupljena u Panonskoj niziji i delu oboda sa nižim nadmorskim visinama.

U toku leta kopno se brzo i jako zagreje pa su leta izrazito topla.

U toku zime kopno se podjednako brzo ohladi pa su zime duge i veoma hladne.

Proleće i jesen su slabo izraženi.

Količina padavina nije velika, ali je lepo raspoređena tako da su na ovom području povoljni uslovi za uzgoj poljoprivrednih kultura.

Najčešći vetar na ovom području je košava.

U planinskoj oblasti klima je umereno-kntinentalna na visinama od 600-800m nadmorske visine.

Leta su topla a zime umereno hladne, jesen i proleće su izraženi s'tim što je jesen duža i toplija od proleća.

Već smo rekli da sa porastom nadmorske visine opada temperatura. Česta pojava u planinskoj oblasti je temperaturna inverzija - hladan vazduh se sa planina spušta u kotine gde se zadržava. Tada su u kotlinama temperature niže nego na planinama iako su kotline na nižoj nadmorskoj visini.

Neke kotline planinske oblasti su zaštićene or prodora hladnog vazduha sa severa.

Takve kotline imaju topliju varijantu umereno-kontinentalne klime koju nazivamo župna klima.

Planine sa preko 800m nadmorske visine imaju planinsku klimu.

Planinska klima se odlukuje dugimi hladnim zimama i svežim i kratkim letima. Prelazna godišnja doba su kratka.

<% if(tag === 'undefined') {%><% } else { %><% } %>