Nasleđivanje pola i nasledne bolesti

Uvod

U prethodnim lekcijama naučili smo da u telesnim ćelijama čoveka postoji ukupno 46 hromozoma – tj. 23 para homolognih hromozoma. Od toga, 22 para homolognih hromozoma čine telesni hromozomi, a poslednji par čine polni hromozomi.

Polni hromozomi nisu isti kod muškaraca i žena - polni hromozomi u telesnim ćelijama žena su XX, a kod muškarca XY.

Lako!

Bravo!

Pogledaj odgovor u lekciji.

Označi tačnu tvrdnju.

Bravo!

Osvojeno je

+

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Rešavaj zadatke 0/4

Start

Nasleđivanje pola kod ljudi

Pol čoveka je određen polnim hromozomima.

U procesu mejoze dobijaju se polne ćelije koje imaju polovinu ukupnog broja hromozoma. Kod žena sve polne ćelije (jajne ćelije) će imati X hromozom, a kod muškarca polovina polnih ćelija (spermatozoida) će imati X, a druga polovina Y hromozom.

Prilikom oplođenja, polna ćelija žene može da se spoji sa bilo kojom polnom ćelijom muškarca.

Ukoliko se polna ćelija žene spoji sa polnom ćelijom muškarca koji ima X hromozom rodiće se devojčica.

Ukoliko se spoji polna ćelija žene sa polnom ćelijom muškarca koja ima Y hromozom rodiće se dečak.

Rešavaj zadatke 0/4

Start

Dakle, pol deteta zavisi od toga koji je spermatozoid (X ili Y) oplodio jajnu ćeliju.

Rešavaj zadatke 0/1

Start

Otključaj Premium

Čitaj celu lekciju
Rešavaj 10x više zadataka
Osvoj 2x više bodova i energija ti se puni duplo brže

Za 855 RSD postani Premium!

Postani Premium

Nasledne bolesti

Nasledne bolesti su bolesti koje se prenose sa roditelja na potomstvo.

One mogu nastati kao posledica promena na hromozomima ili na pojedinim genima.

Promene u naslednom materijalu nazivamo mutacijama.

Dominantno se nasleđuje vrsta patuljastog rasta i deformiteti prstiju - srasli prsti, kratki prsti, šestoprst.

Recesivno se nasleđuju teže bolesti koje utiču na ceo organizam.

Lako!

Bravo!

Pogledaj odgovor u lekciji.

Kako se nazivaju bolesti koje se prenose sa roditelja na potomstvo?

Bravo!

Osvojeno je

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Rešavaj zadatke 0/2

Start

Promene na hromozomima

Promene na hromozomima mogu da se ispolje kao promene u broju telesnih hromozoma ili promene u samoj strukturi hromozoma.

Promena u broju hromozoma (višak ili manjak hromozoma) kod čoveka su obično smrtonosne, međutim neki viškovi ili manjkovi hromozoma ne uzrokuju smrt ploda već različite fizičke i psihičke smetnje.

U zavisnosti od toga koji hromozom je u manjku ili višku zavisi i kakve će se odlike ispoljiti.

Rešavaj zadatke 0/2

Start

Jedan od primera promene u broju hromozoma je Daunov sindrom.

Daunov sindrom nastaje kada se 21. homologni par hromozoma nađe u triplikatu – umesto para hromozoma javi se tri hromozma.

Dakle, osobe sa Daunovim sindromom imaju jedan hromozom više – ukupno 47, a ne 46.

Daunov sindrom utiče na sporiji fizički razoj, teškoće sa učenjem i radom srca, kao i na karakteristične crte lica.

Kariogram osobe sa Daunovim sindromom

Dete sa Daunovim sindromom

Rešavaj zadatke 0/3

Start

Polni hromozomi takođe mogu da budu u višku – žena može da ima više od dva X hromozoma, a muškarac može imati višak ili X ili Y hromozoma.

Posledice koje se tada mogu javiti su veća visina u odnosu na prosečnu, povećan broj bubuljica i otežano učenje.

Promene na genima

Promene na pojedinim genima takođe mogu da budu uzročnici nekih bolesti i nepravilnosti.

Takvi aleli su uglavnom recesivni, pa se obično neće ispoljiti uz dominatnan „zdrav“ alel na genskom lokusu.

Međutim, ima i izuzetaka kada mogu da prouzrokuju patuljasti rast, srasle prste (sindaktilija) i hemofiliju.

Rešavaj zadatke 0/2

Start

Hemofilija označava nemogućnost zgrušavanja krvi.

Alel za hemofiliju je recesivan i nalazi se na X hromozomu - zbog toga ga češće nasleđuju muškarci nego žene.

Žene imaju po dva X hromozoma i ukoliko je jedan alel „zdrav“ on će nadvlati ovaj recesivan alel pa osoba neće oboleti.

Muškarci imaju samo jedan X hromozom i ako se na njemu nalazi alel za hemofiliju ne postoji drugi X hromozom koji bi mogao da ga nadvlada.

Rešavaj zadatke 0/2

Start

Daltonizam je bolest koja označava nesposobnost oka da razlikuje boje.

Geni koji su zaduženi za razlikovanje boja nalaze na X hromozomu, a daltonizam se nasleđuje recesivno kao i hemofilija. Zato se i ova bolest češće ispoljava kod muškaraca.

Lako!

Bravo!

Pogledaj odgovor u lekciji.

Kod koga se daltonizam i hemofilija češće ispoljavaju?

Bravo!

Osvojeno je

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Rešavaj zadatke 0/3

Start

Uslovi sredine

Ponekad geni daju samo mogućnost da se neka bolest razvije, a sredina i način života mogu uticati na to da li će se ova bolest ispoljiti. To su na primer dijabetes i šizofrenija.

Dijabetes ili „šećerna bolest“ prouzrokuje povišen nivo šećera u krvi i može biti nasledna. Nezdrav način života, stres, nedovoljna fizička aktivnost i nezdrava ishrana mogu uticati na to da se dijabetes razvije.

Šizofrenija je duševna bolest i može da ima genetičku osnovu. Kod osoba koje su učestalo pod stresom postoji veća mogućnost da se ova bolest ispolji. Osoba koja boluje od šizofrenije ne razlikuje stvarne doživljaje od nestvarnih, pati od fobija, depresije i može biti agresivna.

Rešavaj zadatke 0/3

Start

Albinizam je nasledan i nastaje usled nedostatka ili manjka pigmenta melanina u koži, kosi i očima. Gen koji može imati alel odgovoran za albinizam je na hromozomu 11.

Lako!

Bravo!

Pogledaj odgovor u lekciji.

Označi datu tvrdnju kao tačnu ili netačnu.

Bravo!

Osvojeno je

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Rešavaj zadatke 0/2

Start

Naučili smo

Pol deteta zavisi od toga koji je spermatozoid (X ili Y) oplodio jajnu ćeliju.
Nasledne bolesti su bolesti koje se prenose sa roditelja na potomstvo.
One mogu nastati kao posledica promena na hromozomima ili na pojedinim genima.
Promene na hromozomima mogu da se ispolje kao promene u broju telesnih hromozoma ili promene u strukturi hromozoma.
Jedan od primera promene u broju hromozoma je Daunov sindrom, koji nastaje kada se javi jedan više hromozom uz 21. homologni par.
Promene na pojedinim genima takođe mogu da budu uzročnici nekih bolesti i nepravilnosti poput patuljastog rasta, sraslih prstiju i hemofilije.
Hemofilija označava nemogućnost zgrušavanja krvi, a daltonizam je bolest koja označava nesposobnost oka da razlikuje boje. Aleli za ove bolesti su recesivni i nalaze se na X hromozomu zbog čega se češće ispoljavaju kod muškaraca.
Ponekad geni daju samo mogućnost da se neka bolest razvije, a sredina i način života mogu uticati na to da li će se ova bolest ispoljiti. To su na primer dijabetes i šizofrenija.