Pravila nasleđivanja

Uvod

Kao što smo u prethodnoj lekciji naučili, nasledni materijal je značajan jer prenosi osobine sa roditelja na potomstvo.

Ljudi su do 19. veka smatrali da osobine nastaju mešanjem telesnih tečnosti roditelja, odnosno da se osobine roditelja "stapaju" u potomstvu.

Znali su da se osobine nasleđuju, ali nisu znali na koji način.

To mišljenje se promenilo sredinom 19. veka istraživanjem Gregora Mendela – osnivača genetike.

Genetika je biološka disciplina koja proučava pravila nasleđivanja osobina i varijacija (različitosti) bioloških osobina organizama.

Lako!

Bravo!

Pogledaj odgovor u lekciji.

Kako se naziva biološka disciplina koja proučava pravila nasleđivanja?

Bravo!

Osvojeno je

+

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Otključaj Premium

Čitaj celu lekciju
Rešavaj 10x više zadataka
Osvoj 2x više bodova i energija ti se puni duplo brže

Za 855 RSD postani Premium!

Postani Premium

Mendelova pravila

Gregor Mendel je postavio temelje genetike i odredio pravila nasleđivanja.

Prve eksperimente je sproveo na biljakama sredinom 19. veka. On je za svoj eksperiment izabrao biljku grašak – ukrštao je različite sorte graška koje su se jasno razlikovale po nekim osobinama.

Pratio je i analizirao sedam osobina graška, a neke od njih su:

Boja semena – žuto ili zeleno

Oblik semena – okruglo ili naborano

Boja cveta – ljubičasti ili beli cvet

Visina stabiljke – visoka ili patuljasta stabiljka itd.

On je tokom eksperimenta ispitivao kako se pri ukrštanju različitih sorti graška svaka od tih osobina može izgubiti ili javiti kod njihovog potomstva.

Na primer, Mendel je ukrstio grašak sa ljubičastim cvetovima i grašak sa belim cvetovima. To je radio uz pomoć slikarske četkice, tako što je prenosio polen sa belog cveta na ljubičasti i obrnuto.

Na osnovu dotadašnjih verovanja, očekivalo se da će njihovi potomci imati cvetove boje između ljubičaste i bele (svetlo-ljubičaste).

Međutim, Mendel je u svom eksperimentu dobio prvu generaciju potomaka čiji su cvetovi bili SAMO ljubičaste boje.

Onda se postavilo pitanje, da li je bela boja cvetova potpuno nestala prilikom ukrštanja?!

Lako!

Bravo!

Pogledaj odgovor u lekciji.

Koje boje su bili cvetovi prve potomačke generacije nakon Mendelovog ukrštanja belih i ljubičastih cvetova?

Bravo!

Osvojeno je

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Da bi proverio ovo, Mendel je te potomke prve generacije međusobno ukrstio.

U drugoj generaciji potomaka dobio je ne samo ljubičaste, već i bele cvetove i to ¾ biljaka sa ljubičastim cvetovima i ¼ sa belim cvetovima (dakle, odnos biljaka sa ljubičastim cvetovima prema prema biljakama sa belim cvetovima je bio 3:1).

Kako bi potvrdio svoje rezultate, Mendel je isto ispitivanje uradio za svih sedam osobina i za svaku je dobijao otprilike isti odnos 3:1.

Na osnovu svog eksperimenta, Mendel je zaključio da osobine potomaka ne nastaju prostim mešanjem i stapanjem osobina roditelja, već da svaki roditelj daje potomstvu određene faktore – nasledne jedinice.

Lako!

Bravo!

Pogledaj odgovor u lekciji.

Označi tačnu tvrdnju.

Bravo!

Osvojeno je

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Geni - nasledne jedinice

On je tada te nasledne jedinice nazivao faktorima, a mi danas znamo da su to u stvari GENI.

U prethodnim lekcijama naučili smo da su geni raspoređeni duž hromozoma.

Polovinu hromozoma nasleđujemo od majke, a polovinu hromozoma od oca.

Svaki hromozom koji dobijemo od majke ima svog parnjaka među hromozomima koje dobijamo od oca - te parove nazivamo homolognim hromozomima.

Gen za određenu osobinu (na primer, boja cveta) se uvek nalazi na istom mestu na homolognim hromozomima, odnosno nalazi se na istom mestu na hromozomu koji smo nasledili od majke i na hromozomu koji smo nasledili od oca.

To stalno mesto određenog gena se naziva genski lokus, a geni koji zauzimaju ista mesta na homolognim hromozomima i zaduženi su za iste osobine nazivaju se aleli.

Dakle, jedan genski lokus sadrži par alela od kojih jedan potiče od oca, a jedan od majke.

Lako!

Bravo!

Pogledaj odgovor u lekciji.

U prazno polje prevuci tačan odgovor.

Geni koji zauzimaju ista mesta na homolognim hromozomima i zaduženi su za istu osobinu nazivaju se .

aleli

lokusi

hromatide

Bravo!

Osvojeno je

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Pravila nasleđivanja

Osobine se nasleđuju tako što se nasleđuju geni. Za jednu osobinu je zadužen jedan genski lokus, odnosno jedan par alela - jedan od oca, drugi od majke.

Koji će alel od ova dva naslediti potomak i koji će se ispoljiti zavisi od toga koji je dominantniji i čija su “uputstva jača”.

Na osnovu toga, razlikujemo dominantni alel i recesivni alel.

U biologiji dominantni alel, koji se uvek ispoljava se obeležava velikim slovima (na primer AA), a recesivni alel koji je prikriven/ne ispoljava se, obeležava se malim slovima (na primer, aa).

Lako!

Bravo!

Pogledaj odgovor u lekciji.

Poveži kako se koji alel obeležava.

Recesivni alel

Dominantni alel

Malim slovima

Velikim slovima

Bravo!

Osvojeno je

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Kada je Mendel ukrstio cvet ljubičaste boje koji ima dominantne alele (AA) i cvet bele boje koji ima recesivne alele (aa), dobio je biljke čiji cvetovi u svojim genskim lokusima imaju jedan dominantan i jedan recesivni alel – Aa.

U drugoj fazi, on je ukrštao biljke potomke koje je dobio nakon prvog ukrštanja – dakle ukrstio je biljke koje imaju po jedan recesivni i jedan dominantni alel (Aa). Kao rezultat, dobio je 3/4 ljubičastih cvetova i 1/4 belih cvetova.

Ovo je moguće, jer aleli mogu da se kombinuju na različite načine.

Lako!

Bravo!

Pogledaj odgovor u lekciji.

Da li aleli mogu da se kombinuju na različite načine?

Bravo!

Osvojeno je

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Primeri kombinovanja alela:

Ako se spoji dominantan alel jedne biljke sa dominantnim alelom druge biljke dobija se biljka koja na svom genskom lokusu ima dva dominantna alela.

Ako se spoji dominantni alel jedne biljke sa recesivnim alelom druge biljkem dobija se biljka koja u svom genskom lokusu ima i dominantni i recesivni alel.

Samo u slučaju kada se spoji recesivni alel jedne biljke sa recesivnim alelom druge biljke dobija se biljka koja u sebi ima dva recesivna alela (odnosno beli cvet u primeru sa graškom).

Dva pravila nasleđivanja prema Gregoru Mendelu su pravilo razdvajanja i pravilo slobodnog kombinovanja.

Prvo pravilo razdvajanja glasi da se aleli istog lokusa razdvajaju tokom mejoze prilikom formiranja polnih ćelija - svaka polna ćelija će imati po jedan alel.

Drugo Mendelovo pravilo kaže da bilo koja polna ćelija oca može da se spoji sa bilo kojom polnom ćelijom majke, pa će se tako dobijati razlličite kombinacije alela - pravilo slobodnog kombinovanja. Pritom, dominantni alel će uvek imati prednost u odnosu na recesivan alel.

Lako!

Bravo!

Pogledaj odgovor u lekciji.

Označi datu tvrdnju kao tačnu ili netačnu.

Bravo!

Osvojeno je

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Naučili smo

Genetika je biološka disciplina koja proučava pravila nasleđivanja osobina i varijacija (različitosti) bioloških osobina organizama.
Gregor Mendel je postavio temelje genetike i odredio pravila nasleđivanja.
Mendel je vršio eksperiment na biljci grašak - ispitivao je kako se pri ukrštanju različitih sorti graška svaka od tih osobina može izgubiti ili javiti kod njihovog potomstva.
Na osnovu svog eksperimenta, Mendel je zaključio da osobine potomaka ne nastaju stapanjem osobina roditelja, već da svaki roditelj daje potomstvu određene faktore – nasledne jedinice.
Nasledne jedinice su geni. Osobine se nasleđuju tako što se nasleđuju geni. Geni za istu osobinu se nalaze na istim mestima na homolognim hromozomima.
To stalno mesto gena se naziva genski lokus, a geni koji zauzimaju ista mesta na homolognim hromozomima i zaduženi su za iste osobine nazivaju se aleli.
Za jednu osobinu je zadužen jedan genski lokus, odnosno jedan par alela - jedan od oca, drugi od majke. Koji će alel potomak da nasledi zavisi od toga koji od njih je dominantniji.
Razlikujemo dominantni i recesivni alel. Dominantni alel se u biologiji obeležava velikim slovima,a recesivni alel malim slovima.
Dva pravila nasleđivanja prema Gregoru Mendelu su pravilo razdvajanja i pravilo slobodnog kombinovanja.