Potpora i pokretljivost - skeletni sistem

Shtreberove lekcije proizvod su puno rada i istraživanja. Podržite nas kupovinom Premium naloga i omogućite vašem detetu da uči na najbolji način. Hvala!

Kupi sada

Pokretljivost

Pokretljivost je osnovni životni proces koji obuhvata aktivno kretanje i pasivno kretanje.

Pod aktivnim kretanjem podrazumeva se kretanje kojim se pomera celo telo, dok se pod pasivnim kretanjem podrazumeva pokretanje pojedinih delova tela organizma.

Lako!

Bravo!

Pogledaj odgovor u lekciji.

Kako se naziva kretanje koje podrazumeva pomeranje celog tela?

Bravo!

Osvojeno je

+

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Kretanje je deo pokretljivosti i za cilj ima pronalaženje vode, hrane, skloništa ili partnera. Pod kretanjem spada letenje, plivanje, trčanje, hodanje, skakanje, ...

Pokretanje pripada pokretljivosti i obuhvata pomeranje pojedinih delova tela kao što su glava, ruke, noge, rep, listovi, uši, ... Mahanje, okretanje glave, mahanje repom, kljucanje ili šutiranje nogom pripada pokretanju.

Biljke vrši pokretanje svojih biljnih organa. Kroz takve pokrete, obezbeđuju sebi rast i razvoj, poziciju za osvetljenost, zaštitu i prostor za život.

Otključaj Premium

Čitaj celu lekciju
Rešavaj 10x više zadataka
Osvoj 2x više bodova i energija ti se puni duplo brže

Za 1200 RSD postani Premium!

Postani Premium

Potpora tela

Za sve pokrete organizma zaduženi su skeletni i mišićni sistem koji čine zajedno lokomotorni sistem. Kod svih životinja skeletni sistem ima ulogu u potpori tela.

Mišićni sistem tome potpomaže. Međutim, postoje životinje kod kojih potporu tela preuzimaju drugi organi ili čak tečnost.

Na primer, valjkasti crvi nemaju potporne organe. Kod njih potporu tela obezbeđuje tečnost koja im ispunjava telo.

<p style="text-align: center;">Mi&scaron;ićni snop čoveka</p>

Mišićni snop čoveka

Lako!

Bravo!

Pogledaj odgovor u lekciji.

Da li crvi imaju potporne organe?

Bravo!

Osvojeno je

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Uloge skeletnog sistema

Skelet učestvuje u potpori tela tako što mu daje čvrstinu i oblik tela.

Pored toga, skelet štiti unutrašnje organe, učestvuje u kretanju zajedno sa mišićnim sistemom.

Važna uloga skeleta je i da stvara krvne ćelije u koštanoj srži, zadužene za prenos kiseonika i ugljen-dioksida putem krvi.

Kada pažljivo pogledaš skelet leoparda, koje organe možeš primetiti da skelet najbolje štiti?

Organi kao što su mozak, srce i pluća su kod sisara najviše zaštićeni skeletom zbog njihovog velikog značaja za organizam.

Lako!

Bravo!

Pogledaj odgovor u lekciji.

Označi date tvrdnje kao tačne ili netačne.

Bravo!

Osvojeno je

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Vrste skeleta

Skelet možemo podeliti na tri vrste: 1. Hidroskelet 2. Spoljašnji skelet - egzoskelet 3. Unutrašnji skelet - endoskelet

HIDROSKELET je vodeni skelet koji čvrstinu i oblik telu obezbeđuje pomoću pritiska tečnosti u telesnim šupljinama.

Javlja se kod životinja mekog tela, većinom beskičmenjaka, kao što su dupljari i crvi.

Hidra je dupljar koji žive u slatkim vodama. Telesna duplja hidre služi kao hidroskelet, ali i za varenje hrane. Telesna duplja je obložena ćelijama koji imaju mogučnost kontrakcija (grčenja i opruženja), tako da svojim grčenjem pokreću telo potiskivajući vodu iz nje.

Lako!

Bravo!

Pogledaj odgovor u lekciji.

U prazno polje prevuci tačan odgovor.

Hidroskelet je skelet.

spoljašnji

vodeni

unutrašnji

Bravo!

Osvojeno je

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

SPOLJAŠNJI skelet (egzo – spolja ) je čvrsti neživi sloj, koji predstavlja deo telesnog pokrivača.

Spoljašnji skelet ima ulogu zaštite od štetnih uticaja iz spoljašnje sredine.

Većina beskičmenjaka ima spoljašnji skelet.

<p style="text-align: left;"><strong>Meku&scaron;ci </strong>poseduju lju&scaron;turu koja &scaron;titi <strong>unutra&scaron;nje organe</strong>.</p>
<p style="text-align: left;"><strong>Krečnjačka lju&scaron;tura meku&scaron;aca</strong> može biti spiralno uvijena kao kod puževa ili izgrađena iz dva kapaka kao kod &scaron;koljki.</p>

Mekušci poseduju ljušturu koja štiti unutrašnje organe.

Krečnjačka ljuštura mekušaca može biti spiralno uvijena kao kod puževa ili izgrađena iz dva kapaka kao kod školjki.

<p style="text-align: left;"><strong>Korali </strong>su jednostavne životinje koje imaju dobro razvijen skelet. Telo pojedinačnih jedinki je slično srodnim meduzama. Jedinke žive zajedno udružene u kolonije. Spolja&scaron;nji skelet korala obrazuje koralne grebene ili ostrva – atole.</p>

Korali su jednostavne životinje koje imaju dobro razvijen skelet. Telo pojedinačnih jedinki je slično srodnim meduzama. Jedinke žive zajedno udružene u kolonije. Spoljašnji skelet korala obrazuje koralne grebene ili ostrva – atole.

<p style="text-align: left;"><span style="color: #ffffff;"><strong>Zglavkari </strong>imaju skelet koji ima zglobljene delove = članke (zglavke). Ovaj tip skeleta im pruža mogućnost kretanja na različite načine, čak i letenje. </span></p>

Zglavkari imaju skelet koji ima zglobljene delove = članke (zglavke). Ovaj tip skeleta im pruža mogućnost kretanja na različite načine, čak i letenje.

Zglavkari imaju kutikulu koja štiti unutrašnje organe od spoljašnjih uticaja, kao što su mikroorganizmi ili povrede. Evolutivna prednost zglavkara jeste pojava spoljašnjeg skeleta građenog od hitina.

Pri rastu zglavkari moraju da zamenjuju svoju ljušturu novom, većom ljušturom. Hitinski skelet im omogućava brže pokrete tela, zaštitu od gubljenja vode i čvrstinu.

Lako!

Bravo!

Pogledaj odgovor u lekciji.

Od čega je izgrađen spoljašnji skelet zglavkara?

Bravo!

Osvojeno je

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

UNUTRAŠNJI skelet ili endoskelet (endo - unutrašnji) se nalazi ispod kože i grade ga krečnjačke pločice.

Unutrašnji skelet je omogućio rast tela bez presvlačenja, tako da životinje mogu da dostignu velike razmere tela.

Ovakav skelet imaju bodljokošci i kičmenjaci.

Plavi kit je sisar koji dostiže dužinu do 25 metara, a masu čak i do 150 000 kg.

BODLJOKOŠCI su beskičmenjaci koji jedini imaju unutrašnji skelet. Skelet je ispod epidermisa.

Kod većine grupa skelet je srastao od međusobnih brojnih pločica od kalcijum – karbonata.

Kod ježeva skeletne pločice su srasle i formiraju oklop. Na površini pločica su brojne krvžice na kojima su pokretno zglobljenje bodlje.

Bodljokošci su dobili naziv po ovim kvržicama koji izbijaju na površinu tela.

Skelet kičmenjaka

Unutrašnji skelet kičmenjaka može biti hrskavičav i koštani.

Lako!

Bravo!

Pogledaj odgovor u lekciji.

Kakav može biti skelet kičmenjaka?

Bravo!

Osvojeno je

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Kičmenjaci bez vilice – rušljoribe i štitonoše imaju samo hrskavičav skelet, dok im koštani delovi služe za zaštitu tela i nije u sklopu unutrašnjeg skeleta.

Ribe sa hrskavičavim skeletom su stara grupa riba i uglavnom obuhvata grabljivice kao što su ajkule. Njihova usta imaju jake vilice sa oštrim zubima raspoređenim u više redova.

Sve vrste iz klase riba imaju koštanu krljušt.

Ajkula ima krljušt koja se nalazi u vilici i ima ulogu zuba.

Kožni skelet je zastupljen u vidu krljušti kod riba, a kod gmizavaca i kornjača u vidu koštanih ploča i smešten je u središnjem sloju kože.

Delovi skeleta i sastav kostiju kičmenjaka

Skelet čine kosti, hrskavica i vezivno tkivo.

Sama ćelija koštanog sistema je zvezdastog oblika, dok je koštano tkivo formirano međućelijskim prostorom ispunjeno koštanom masom.

Sastav koštane mase čini protein osein koji daje gipkost kostima, mineralne materije: kalcijum–karbonat i kalcijum–fosfat, krvni sudovi i nervni završeci.

Lako!

Bravo!

Pogledaj odgovor u lekciji.

Kako se naziva protein koji daje gipkost kostima?

Bravo!

Osvojeno je

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Kosti skeleta u zavisnosti od mesta i uloge, mogu da se razlikuju po obliku i veličini.

Mogu se podeliti u tri grupe: duge kosti, kratke kosti i pljosnate kosti.

Kosti se međusobno mogu povezati: pokretnom vezom (zlobom), nepokretnom vezom (šavom) i polu-pokretnom vezom (hrskavicom).

Najduža kost u telu je butna kost.

Na primeru ove duge kosti koja čini skelet udova, naučićeš građu kostiju.

Duga kost ima jabučicu, telo i čašicu.

Sa spoljašnje strane kosti je pokosnica. Jabučicu i čašicu pokriva dodatno hrskavica i ovi delovi ulaze u sastav zglobova.

Ispod pokosice je čvrsta koštana masa, a unutrašnjost kostiju čini koštana srž.

Ćelije pokosnice se dele deobom ćelije (mitozom) i omogućavaju rast organizma, dok koštane ćelije proizvode ćelije krvi.

Lako!

Bravo!

Pogledaj odgovor u lekciji.

Šta se nalazi u unutrašnjosti kostiju?

Bravo!

Osvojeno je

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Naučili smo

Pokretljivost je osnovni životni proces koji obuhvata aktivno kretanje i pasivno kretanje.
Pod aktivnim kretanjem podrazumeva se kretanje kojim se pomera celo telo.
Pod pasivnim kretanjem podrazumeva pokretanje pojedinih delova tela organizma.
Kod svih životinja skeletni sistem ima ulogu u potpori tela.
Mišićni sistem tome potpomaže.
Crvi su beskičmenjaci koji NEMAJU potporne organe, njih hidroskelet je tečnost slična vodi.
Skelet učestvuje u potpori tela tako što mu daje čvrstinu i oblik tela. Skelet štiti unutrašnje organe, učestvuje u kretanju zajedno sa mišićnim sistemom i stvara krvne ćelije u koštanoj srži.
Tri vrste skeleta: Hidroskelet, Spoljašnji skelet - egzoskelet i Unutrašnji skelet - endoskelet
HIDROSKELET je vodeni skelet koji čvrstinu i oblik telu obezbeđuje pomoću pritiska tečnosti u telesnim šupljinama.
SPOLJAŠNJI skelet (egzo – spolja ) je čvrsti neživi sloj, koji predstavlja deo telesnog pokrivača.
UNUTRAŠNJI skelet ili endoskelet (endo - unutrašnji) se nalazi ispod kože i grade ga krečnjačke pločice.
Unutrašnji skelet kičmenjaka može biti hrskavičav i koštani.
Skelet čine kosti, hrskavica i vezivno tkivo.
Kosti skeleta mogu biti duge kosti, kratke kosti i pljosnate kosti.
Kosti se međusobno mogu povezati: pokretnom vezom (zlobom), nepokretnom vezom (šavom) i polu-pokretnom vezom (hrskavicom).
Duga kost ima jabučicu, telo i čašicu.

<% if(tag === 'undefined') {%><% } else { %><% } %>