Reformacija i protivreformacija

Shtreberove lekcije proizvod su puno rada i istraživanja. Podržite nas kupovinom Premium naloga i omogućite vašem detetu da uči na najbolji način. Hvala!

Kupi sada

Protestantizam

Pored pravoslavne i katolličke crve, u XVI veku se pojavilo i treće učenje - protestantizam.

Način života rimskih papa, bogaćenje, nemoral i poroci doveli su do opadanja ugleda rimokatoličke crkve.

Indulgencija je bila kap koja je prelila čašu. Indulgencija je bila dozvola izdata od strane pape Lava X, koji je, da bi sakupio novac za gradnju nove Crkve svetog Petra u Rimu, dozvolio otkup grehova. Iskupljienje velikih i malih grehova novcem ubrzo je poprimilo maha u svim katoličkim zemljama.

Certificate_of_having_gone_to_confession

(Oproštajnica)

Pobunu protiv indulgencija poveo je nemački monah Martin Luter, ugledni propovednik i profesor teologije u Virtembergu. Luter je 1517. godine uputio pismo u obliku 95 teza u kojima je tražio reformu crkve.

martin

(Martin Luter)

Martina Lutera je papa 1521. godine isključio iz crkve, ali je Luter nastavio da se zalaže za svoje ideje. Javno je spalio papsku bulu (papski ukaz) i stvorio široki pokret, zbog protesta protiv papske svemoći nazvan protestantizam.

Luter je sa latinskog na nemački jezik preveo Sveto pismo, čime je započeo proces prevoda Biblije na mnoge narodne jezike.

bula

(Papska bula iz 1521. godine)

Otključaj Premium

Čitaj celu lekciju
Rešavaj 10x više zadataka
Osvoj 2x više bodova i energija ti se puni duplo brže

Za 1200 RSD postani Premium!

Postani Premium

Istaknuti rerofmator crkve bio je i Žan Kalvin (1509-1564) čiji su sledbenici nazvani kalvinisti.

MTE5NTU2MzE2MTcyNDg2MTU1

(Žan Kalvin)

Kralj Henri VIII (1509-1547) je nakon sukoba sa papom stvorio anglikansku crkvu, čijim s poglavarom proglasio.

Hans_Holbein_Henry_VIII

(Kralj Henri VIII)

Katolička obnova

Odgovor rimokatoličke crkve na protestantske reforme naziva se protivreformacijom ili katoličkom obnovom. Obnova je započela osnivanjem monaškog reda Družbe Isusova 1534. godine (isusovci, jezuiti). Osnivač reda bio je španski plemić Ignjacio de Lojola (1491-1556).

Jezuiti su usvojili vojnu organizaciju i gvozdenu disciplinu, a njihovi članovi su prolazili strogu obuku.

jezuiti

(Jezuiti)

Obnovu katoličkog uticaja pomogao je i Sabor u Trentu koji je zasedao od 1545. do 1563. godine. Na osnovu zaključaka sabora uvedena je stroga disciplina među sveštenicima, a veća uloga je data obrazovanju u njihovim redovima.

Nakon Spiska zabranjenih knjiga koje je papa izdao, mnoge renesansne knjige su bile zabranjene za čitanje.

Ubrzo je osnovan i inkvizitorski sud.

1024px-Inquisitor_Palace_Birgu_2012_n27

(Inkvizitorski sud na Malti)

Inkvizicija je imala za zadatak progon protestanata, ali i kaznjavanje svih koji su narušili verska pravila ili bili u službi đavola. Jeretici su često kažnjavani spaljivanjem na lomačama.

inkvizicija

(Spaljivanje na lomači)

Najpoznatiji "jeretik" bio je čuveni astronom Galileo Galilej. Galilej je odbacio crkveno učenje da se planeta Zemlja nalazi u središtu svemira. On je nakon osude ostao u kućnom pritvoru do kraja života.

galileo

(Galileo Galilej)

Verski ratovi

Protivreformacija je izazvala razbuktavanje verskih sukoba u nemačkim zemljama. Protestantziam je ovde izjednačen sa rimokatoličkom verom nakon Mira u Augzburgu 1555. godine, za vreme vladavine cara Karla V.

Podanici su sada bili u obavezi da prihvate veru koju je prihvatio i njihov gospodar, a svako ko to nije prihvatao morao je da se iseli. Pripadnici druge verosipovesti bili su sistematski proganjani.

U Francuskoj je 1572. godine došlo do pokolja hugenota (francuskih kalvinista). U Parizu je na Dan svetog Vartolomeja stradalo oko tri hiljade protestanata. Ovaj pokolj poznat je i pod nazivom Vartolomejska noć.

Verske sukobe smirilo je okončanje Tridesetogodišnjeg rata (1618-1648).

Epoha verskih ratova završena je nakon donošenja Nantskog edikta i Vestfalskog mira. Ovim dokumetima obezbeđena je verska tolerancija.

Nantski edikt izdao je francuski kralj Anri IV 1589. godine. Ediktom je katolike i protestante obavezao na uzajamnu toleranciju.

Vestfalskim mirom je 1648. godine okončan Tridesetogodišnji rat, a njime je ustanovljeno načelo suverenosti država.

<% if(tag === 'undefined') {%><% } else { %><% } %>

Premium status ti omogućava:

Dodatan sadržaj

Novosti

Najnoviji članci Pogledaj sve

Dodatni sadržaj

Shop