Nekada se verovalo da organska jedinjenja postoje isključivo u živim bićima. Takođe se verovalo da je za njihov nastanak neophodna tzv. „životna sila“, koju su nazivali latinskim nazivom vis vitalis. Teorija koja je ovo podržavala nazvana je vitalističkom.
Ovo mišljenje opovrgao je nemački naučnik Fridrih Veler (1800-1882). On je 1828. prvi sintetisao organsko jedinjenje ureu (ima je u urinu, odnosno, mokraći), upotrebivši neorganske supstance. Otkrio je i izolovao aluminijum, kao i itrijum, berilijum i titanijum.
Animacija prikazuje tu sintezu preko kalotnih modela.
