Fizička i hemijska svojstva soli

Shtreberove lekcije proizvod su puno rada i istraživanja. Podržite nas kupovinom Premium naloga i omogućite vašem detetu da uči na najbolji način. Hvala!

Kupi sada

Rešavaj zadatke

Start

Soli su velika i raznovrsna grupa jedinjenja. Možemo reći da je svet soli veoma šarolik, jer ih ima raznih boja i ukusa.

Osim po boji, soli se razlikuju i prema ukusu. Nisu sve slane. Ima ih i gorkih, ljutih i slatkih.

Natrijum-glutamat ima sasvim neobičan ukus, nazvan umami, što na japanskom znači „ukusno“. Ovaj (novi) ukus otkrio je jedan japanski hemičar, početkom 20. veka.

Rešavaj zadatke 0/4

Start

Osim što su različitih boja, soli i gore različitom bojom plamena:

Rešavaj zadatke 0/1

Start

Na sobnoj temperaturi i atmosferskom pritisku, soli su čvrste, kristalne supstance. Dakle, one grade jonske kristalne rešetke u kojima je privlačenje između anjona i katjona jako. Zato su temperature topljenja i ključanja soli visoke.

Npr. magnezijum-sulfat se topi tek na 714°C.

Rešavaj zadatke 0/4

Start

Otključaj Premium

Čitaj celu lekciju
Rešavaj 10x više zadataka
Osvoj 2x više bodova i energija ti se puni duplo brže

Za 1200 RSD postani Premium!

Postani Premium

Neke soli se u vodi rastvaraju, tako što katjone i anjone kristalne rešetke okruže polarni molekuli vode. Sledeća slika upravo to i prikazuje:

Rešavaj zadatke 0/1

Start

Druge soli (poput većine karbonata) nisu rastvorne ili su slabo rastvorne u vodi.

Da li će se neka so rastvarati u vodi ili se neće rastvarati, zavisi od toga da li je povoljnije privlačenje između jona soli i molekula vode (rastvaraće se) ili između samih jona (neće se rastvarati).

Rešavaj zadatke 0/3

Start

Reakcije sa kiselinama

Soli imaju kiselinske ostatke i oni mogu poticati od jakih ili slabih kiselina.

One koje imaju izraženija kiselija svojstva, poput sumporne, azotne, hlorovodonične i fosforne, nazivaju se jakim.

Soli mogu reagovati samo sa onim kiselinama koje su jače od kiselina čije kiselinske ostatke imaju. Pa tako, so natrijum-karbonat ima kiselinski ostatak ugljene kiseline.

Hlorovodonična je jača od ugljene, pa natrijum-karbonat može da reaguje sa hlorovodoničnom kiselinom:

CaCO₃ + 2HCl → CaCl₂ + H₂CO₃

Rešavaj zadatke 0/4

Start

Lako!

Bravo!

Pogledaj odgovor u lekciji.

Od kakvih kiselina mogu poticati kiselinski ostaci?

Bravo!

Osvojeno je

+

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Reakcija je veoma jednostavna i prepoznatljiva po izdvajanju mehurića gasa, jer se ugljena kiselina razgrađuje na ugljen-dioksid i vodu:

Rešavaj zadatke 0/1

Start

Na ovoj reakciji „istiskivanja“ slabije kiseline jačom, zasniva se reakcija šumećih tableta. Limunska kiselina je jača od ugljene, pa je istiskuje. Od ugljene kiseline potiče ukus gaziranih pića, koje napici sa šumećim tabletama imaju.

Rešavaj zadatke 0/3

Start

Reakcije sa bazama

Soli mogu reagovati sa hidroksidima koji imaju izraženija bazna svojstva u odnosu na hidroksid čiji metal imaju.

Najizraženija bazna svojstva imaju metali prve grupe periodnog sistema, potom metali druge grupe, dok svi ostali imaju slabija bazna svojstva.

FeCl₃ + 3NaOH → Fe(OH)₃ + 3NaCl

U datom video snimku, gvožđe(III)-hidroksid uočićemo kao žućkasti talog:

Ovom reakcijom nastaju hidroksidi koji ne mogu da nastanu u reakciji oksida metala i vode.

Rešavaj zadatke 0/4

Start

Reakcije sa solima

Neka so će reagovati sa drugom, ako se dobija so koja nije rastvorna u vodi.

NaCl + AgNO₃ → AgCl↓ + NaNO₃

Proizvod reakcije prepoznajemo kao beli talog (možete pogledati u videu):

Rešavaj zadatke 0/2

Start

Soli mogu reagovati i sa metalima. Recimo, ako bakarnu žicu uronimo u rastvor srebro-nitrata, na žici će početi da se pojavljuje elementarno srebro, a rastvor će poplaveti, jer će u njemu biti rastvoren bakar(II)-nitrat.

Bakar će istisnuti srebro, jer je reaktivnije od njega. Ovaj ogled ne bi uspeo u rastvoru soli aluminijuma ili cinka, jer je bakar manje reaktivan od njih.

Rešavaj zadatke 0/3

Start

Naučili smo

• Soli su velika i raznovrsna grupa jedinjenja.

• Osim po boji, soli se razlikuju i prema ukusu. Nisu sve slane. Ima ih i gorkih, ljutih i slatkih.

• Osim što su različitih boja, soli i gore različitom bojom plamena.

• Na sobnoj temperaturi i atmosferskom pritisku, soli su čvrste, kristalne supstance.

• Neke soli se u vodi rastvaraju, tako što katjone i anjone kristalne rešetke okruže polarni molekuli vode.

• Druge soli (poput većine karbonata) nisu rastvorne ili su slabo rastvorne u vodi.

• Soli imaju kiselinske ostatke i oni mogu poticati od jakih ili slabih kiselina.

• Soli mogu reagovati sa hidroksidima koji imaju izraženija bazna svojstva u odnosu na hidroksid čiji metal imaju.

• Neka so će reagovati sa drugom, ako se dobija so koja nije rastvorna u vodi.

• Soli mogu reagovati i sa metalima.

<% if(tag === 'undefined') {%><% } else { %><% } %>

Premium status ti omogućava:

Dodatan sadržaj

Novosti

Najnoviji članci Pogledaj sve

Dodatni sadržaj

Shop