Da li ste čuli za abadžiju, vunovlačara, mlinara, sarača..? Ako i niste, ne brinite - sve su to imena za stara zanimanja, koja se polako gube. Razvoj tehnologije i promene ljudskih navika učinili su da neka zanimanja nestaju, da se neka menjaju, ali se pojavljuju i nova. U doba kada su konji bili pogonska snaga i važni za transport, sarači su se bavili izradom konjske opreme od kože, kao što su sedla, uzde, ali i opasači.
Slično tome, kada su odevni predmeti izrađivani ručno, vunovlačari su sirovu vunu raščešljavali i spremali za izvlačenje niti od kojih su pletilje izrađivale džempere, čarape, rukavice, kape ili kapute. Abadžije su od grubljeg platna šile narodna odela, namenjena radnicima i seljacima i bile su popularne u 19. veku, dok su u to vreme odela, od finijih materijala, za ljude u gradovima i plemiće izrađivale terzije. Mašinska obrada tkanina i serijska proizvodnja odeće u fabrikama gurnula je ove majstore u zaborav, kao i mlinare, jer brašno za razna testa i kolače danas možemo da kupimo skoro na svakom uglu.
Do pre neku deceniju, tehnički uređaji poput radio aparata ili televizora koristili su lampice u radu i bili skuplji, pa su ljudi ređe kupovali nove, a češće zvali servisere da ih poprave. Danas, kada su televizori i radio aparati, razvojem tehnologija, postali jednostavniji za izradu i time jeftiniji, često je isplativije kupiti novi, pa serviseri takve opreme imaju sve manje posla, ali su sve više potrebni da bi nam popravljali klima uređaje, automobile ili mobilne telefone - stvari kojih je sve više. Promena u navikama i tehnologijama donela je promene i u radu frizera, pekara, obućara i časovničara.
Frizeri sada mogu da koriste bezbrojne male aparate za tretman kose, farbe, sušilice, grejalice, dok su ranije na raspolaganju imali samo češalj i makaze, pekari ne moraju više da se znoje pored ogromnih usijanih peći na ugalj ili drvo, već koriste dobro izolovane peći na struju, obućari sve manje izrađuju obuću, a sve više rade sitne popravke jer je i obuća, poput televizora, sada dostupnija.
Časovnici su postali manji i jednostavniji i uglavnom rade na baterije, a sa zidova, ručnih zglobova ili džepova sakoa su se preselili na naše telefone, pa je sve manje posla i za časovničare, u čije radnje uđemo tek da bismo promenili narukvicu za sat ili malu bateriju koja ga pokreće. Mnogo drugačije nego u vreme kada su časovnike pokretali komplikovani mehanizmi s oprugama i zupčanicima.
Nova vremena, to jest čovekova želja da ubrza stvari, razvoj tehnike i pojava novih tehnologija, doveli su do izuma i široke upotrebe računara, interneta, mobilnih telefona... koje su stvorili tehnolozi, dizajneri i programeri.
Danas preko telefona ne samo da možemo da razgovaramo, već i da šaljemo najrazličitije poruke, fotografije, video zapise, da gledamo filmove i slušamo muziku, da se igramo, dizajniramo, reklamiramo. Brzina prenošenja informacija sada je neuporedivo veća nego pre samo 10 ili 20 godina, i to zahvaljujući napretku svemirskih tehnologija koje su stvorile komunikacione satelite, bez kojih bi korišćenje “pametnih uređaja” bilo zapravo nemoguće.
A pošto svet možemo da obiđemo i iz fotelje, poželeli smo da u toj fotelji i jedemo i učimo i opuštamo se, pa su se rodila zanimanja poput dostavljača hrane i drugih proizvoda, a programeri su opet imali zapaženu ulogu jer su nam omogućili da ne samo kupujemo na internetu, već da tamo i plaćamo račune, ali i učimo, kao što vi sad radite uz pomoć shtrebera.