Jugoslavnija 1945-1948. - Na tragu sovjetskog modela

Prve posleratne godine

Još uvek se tačno ne zna koliki su ukupni ljudski gubici Jugoslavije u Drugom svetskom ratu. Najspominjanija procena je da je bilo 1.706.000 žrtava.

Nakon rata, Jugoslavija je ostala porušena, gladna, sa opštom nestašicom namirnica. U rešavanju ovih problema sve do 1948. pomagala je Uprava Ujedinjenih nacija za pomoć i obnovu.

(Ruševine Beograda)

Masovne radne akcije, na kojima su učestvovali brojni stanovnici kao i vojska i omladina, bile su česte pojave u obnovi porušene zemlje.

radna-akcija-1

(Radna akcija)

Više stotina hiljada Jugoslovena nakon rata našlo se u izbeglištvu. Dobar deo njih je i ostao da živi u emigraciji.

220px-Plakat_1

(Poziv na omladinsku radnu akciju)

Otključaj Premium

Čitaj celu lekciju
Rešavaj 10x više zadataka
Osvoj 2x više bodova i energija ti se puni duplo brže

Za 855 RSD postani Premium!

Postani Premium

Nova vlast je hapsila i otpuštala sa posla stari administrativni aparat, konfiskovala njihovu imovinu, a neke od njih i ubijala. Broj ubijenih bez sudskih presuda u Srbiji nikada nije utvrđen.

Mere nacionalizacije dovele su do toga da su u državno vlasništvo prešle sve fabrike, banke, spoljna trgovina, saobraćaj, sredstva za vezu, lokalna industrija, hoteli... U privatnim posedima ostale su male zanatske i uslužne radnje kao što su pekare itd.

Agrarnom reformom na kraju rata oduzeta je i zemlja svima koji su posedovali preko 25 hektara obradivog zemljišta. Kasnije je ta brojka pomerena na 10 hektara. Od oduzete zemlje stvarana su poljoprivredna dobra.

Teškoće sa ishranom rešavane su tačkicama i bonovima za snabdevanje.

(Sankanje u centru Beograda)

Petoletke (petogodišnji planovi obnove) bili su, po ugledu na SSSR, aktuelni i u posleratnoj Jugoslaviji.

Realizacija sporazuma Tito-Šubašić

Komunisti su, da bi njihova nova vlast bila međunarodno priznata, morali da se sporazumeju sa legalnom vladom koja se još uvek nalazila u Londonu.

Sporazumi između Tita i Šubašića na Visu i u Beogradu u junu i novembru 1994. predviđali su da se obrazuje jedinstvena vlada i namesništvo kao i proširenje AVNOJ-a i stvaranje Privremene narodne skupštine.

(Tito i Šubašić na Visu)

Novi, prošireni AVNOJ, koji se sada zvao Privremena narodna skupština, odobrio je sve zakone koje je AVNOJ već doneo i izglasao nove. Jedina opozicija KPJ bili su poslanici Demokratske stranke na čelu sa Milanom Grolom.

Politički život odvijao se preko Narodnog fronta, državna uprava je bila centralizovana, a svuda se osećala svemoć Komunističke partije Jugoslavije.

Tito je bio vrhovni autoritet.

Tri_Titova_Ordena_narodnog_heroja

(Tri Ordena narodnog heroja kojima je Tito odlikovan, danas su izloženi u Kući cveća)

Ravnopravnost, bratstvo i jedinstvo svih naroda i narodnosti bila je jako važna stavka.

Izbori za Ustavotvornu skupštinu ("za Tita ili za kralja")

Izbori su, posle donošenja izbornih zakona, raspisani za 11. novembar 1945. godine. Biračko pravo imali su punoletni građani i, po prvi put, žene i vojna lica. Biračko pravo zakonom je oduzeto svim predratim ministrima i članovima brojnih organizacija.

Nakon što je opozicija odbila da učestvuje na izborima, 90% glasova dobila je lista Narodnog fronta sa Titom na čelu.

Monarhija je ukinuta 29. novembra 1945. godine kada je usvojena Deklaracija o proglašenju republike. Za prvog predsednika izabran je Josip Broz Tito, a kralj Petar II Karađorđević, zajedno sa celom dinastijom, lišen je svih prava koja su dinastiji pripadala.

Teritorija Srbije uobličena je 1945. kada su pripojeni nekoliko srezova podeljenog Sandžaka kao i Vojvodina i Kosovo i Metohija.

sfrj

(Savezna Federativn Republika Jugoslavija)

Prvi Ustav novoformirane Federativne Narodne Republike Jugoslavije donet je 31. januara 1964. godine.

Po njemu, država je bila federativna zajednica ravnopravnih naroda, a imenovano je i pet nacija i šest republika u njenom sastavu.

IMG_9925B2-2A54DF-AE72D1-387D41-83DE9B-FEB686

Saradnja sa Sovjetskim Savezom

Jugoslavija je imala bliske odnose sa SSSR-om koji joj je pružio vojnu, privrednu i drugu pomoć. Pored Sovjetskog Saveza, FNRJ je gajila dobre odnose i sa Albanijom, Bugarskom, Rumunijom, Mađarskom i Grčkom.

(Josip Broz Tito i Vinston Čerčil u Napulju 1944. godine)

Zategnute odnose imala je sa Italijom i Austrijom.

Sukob sa Informbiroom

Informacioni biro komunističkih i radničkih partija (IB) osnovan je krajem septembra 1947. u Poljskoj. Cilj IB bio je usklađivanje ideoloških i političkih poteza članica Biroa. Za njegovo sedište izabran je Beograd.

790x450titosd

Nakon što je doneta Rezolucija o stanju u KPJ 1948. godine, u kojoj je rukovodstvo Jugoslavije optuženo za odstupanje od socijalizma i neprijateljstvo prema SSSR, povučeni su svi sovjetski stručnjaci koji su radili u Beogradu, a poništeni su svi ekonomski ugovori kao i ugovori o pružanju vojne i tehničke pomoći. Uskoro je usledilo potpuni prekid odnosa, kao i ekonomska i politička blokada zemlje, vojni pritisci...

Izlaz iz krize Jugoslavija je potražila u saradnji sa zapadnim zamljama, posebno sa SAD.

Za sve koji su na bilo koji način podržavali Informbiro, jugoslovensko rukovodstvo organizovalo je posebne logore na Golom otoku, Svetom Grguru, Ugljanu i Rabu, kao i u Staroj Gradišci i Bileći. Maltretiranja u ovim logorima prošlo je oko 55.000 ljudi.

(Logor Goli Otok)

Normalizacija odnosa sa IB usledila je nakon Staljinove smrti 1953. godine.

Samoupravljanje u Jugoslaviji

Zakon o upravljanju privrednim preduzećima, donet u junu 1950. godine, označio je uvođenje radničkog samoupravljanja u preduzeća. Po njemu je država postepeno trebalo da odumire i da svojina iz državne pređe u radničke ruke kojom će upravljati radnici.

Skupština je prestala da postoji kao Veće naroda koje je uspostavljeno Ustavom iz 1946, a nastalo je Veće proizvođača.

<% if(tag === 'undefined') {%><% } else { %><% } %>