Čulni organi čoveka. Čulo vida

Shtreberove lekcije proizvod su puno rada i istraživanja. Podržite nas kupovinom Premium naloga i omogućite vašem detetu da uči na najbolji način. Hvala!

Kupi sada

ČULO VIDA

Očima gledamo, ali mozgom vidimo.

Čak 80% svega što se dešava oko nas mi doživljavamo gledajući.

Oči su parni organ, smeštene na licu. A čine ih GLAVNI i POMOĆNI delovi.

GLAVNI DELOVI OKA

Očna jabučica smeštena je u očnoj duplji i u njoj se nalaze čulne ćelije, prijemnici svetlosnih draži. Odatle se nadražaj kroz, očni nerv, prenosi do centra za vid, koji se nalazi u potiljačnom del mozga. Tu nastaje osećaj vida. Ili može da se kaže, da u centru za vid nastaju slike.

OČNA JABUČICA je složene građe.

GRADJA OKA

Otključaj Premium

Čitaj celu lekciju
Rešavaj 10x više zadataka
Osvoj 2x više bodova i energija ti se puni duplo brže

Za 855 RSD postani Premium!

Postani Premium

Beonjača je spoljašnji zaštitni omotač koja na prednjem delu prelazi u providnu rožnjaču.

Beonjaca

Rožnjača je providna. Ona sakuplja reflektovane svetlosne zrake. Ispod beonjače, nalazi se sudovnjača.

Sudovnjača sadrži krvne sudove koji hrane oko. Sudovnjača sadrži mrki pigment i pravi “MRAČNU KOMORU”

Sudovnjača predstavlja najveći deo srednjeg omotača očne jabučice, koji se još naziva sudovna opna oka.

Sudovnjača je pretežno građena od vezivnog tkiva kroz koje prolaze krvni sudovi, koji se granaju i snabdevaju kiseonikom površnije i dublje slojeve oka.

Sudovnjaca

Ostali deo sudovnjače čine cilijarno telo i dužica, koji se nastavljaju na sudovnjaču i tako obavijaju čitavu površinu oka.

U sredini dužice nalazi se kružni otvor, zenica. Dužica sadrži mišiće koji se refleksno skupljaju i opružuju, što dovodi do širenja ili sužavanja zenice u zavisnosti od jačine svetlosti.

zenica

Očno sočivo je smešteno iza dužice, a ispred staklastog tela.

Očno sočivo je providno, elastično i dvogubo ispupčeno.

Može da menja oblik delovanjem cilijarnog tela.

Očno sočivo ustvari, refleksno fokusira određeni predmet u koje oko gleda, bilo da je predmet blizu ili daleko.
Ova sposobnost oka se naziva AKOMODACIJA OKA.

akomodacija-oka

Staklasto telo ispunjava unutrašnjost očne jabučice. Jako je rastresito i želatinozno. Osnovna mu je uloga da daje oblik očnoj jabučici i da delimično ishranjuje očno sočivo i mrežnjaču.

Mrežnjača je omotač koji oblaže unutrašnju površinu očne jabučice. Sadrži gusto raspoređene čulne ćelije, fotoreceptore, čepiće i štapiće.

Čepići se nalaze u žutoj mrlji smeštenoj na zadnjem polu očne jabučice, na mestu sabiranja svetlosnih zraka. U njoj se stvara jasan lik gledanog predmeta i ona omogućava raspoznavanje boja (centralni vid).

Štapići su smešteni u ostalim delovima mrežnjače i određuju vidno polje (periferni vid). Tako je omogućeno kretanje u prostoru i viđenje pri slaboj svetlosti.

Štapići i čepići sadrže fotosenzitivni pigment. Nervni produžeci čepića i štapića obrazuju očni nerv, mesto na kome on napušta očnu jabučicu je označeno kao slepa mrlja, na njoj nema fotoreceptora.

Pomoćni delovi oka su:

Obrve sprečavaju slivanje znoja sa čela u oči.

Očni kapci štite od različitih uticaja, oni su spolja prekriveni kožom, a iznutra sluzokožom – Vežnjača, a na krajevima se nalaze trepavice.

Trepavice štite očnu jabučicu.

Suzne žlezde luče suze. A suze spitaju nečistoću sa očne jabučice.

Očni mišići pokreću očne jabučice u svim pravcima i to u oba oko u istom smeru i istovremeno.

spoljasnji-delovi-oka

Sada kada znamo koji sve delovi čine oko, postavlja se pitanje:

KAKO VIDIMO?

Svetlosni zraci prolaze kroz providne delove oka (rožnjaču, zenicu, sočivo i staklasto telo), prelamaju se i sabiraju na mrežnjači, na njoj nastaje lik koji je umanjen i obrnut. Očni nervi sprovode nervne impulse iz oba oka do potiljačnog dela kore velikog mozga, gde u centru za vid nastaje osećaj vida. U moždanim centrima se koriguje primljena slika i mi predmet vidimo u obliku i položaju vernom orginalu koji posmatramo.

Kako vidimo

MANE OKA

Kratkovidost je mana oka, zbog koje se nejasno vide udaljeni objekte. Očna jabučica je u ovom slučaju izdužena, a svetlosni zraci se seku ispred mrežnjače i rasipaju se, zbog toga je slika nejasna. Ovaj nedostatak se rešava naočarima sa izdubljenim staklima ili sočivima.

Dalekovidost je mana oka, zbog koje oko ne vidi jasno bliske objekte. Očna jabučica je kraća pa se zraci seku iza mrežnjače. Ovaj problem se rešava pomoću ispupčenih stakala naočara.

kratkovidost-dalekovidost

Razrokost se javlja u ranom detinjstvu, a nastaje, uglavnom, kao posledica visokog stepena dalekovidosti ili kratkovidosti.

Staračka dalekovidost se javlja posle 45. godine života zbog gubitka elastičnosti očnog sočiva. Zbog toga slabi mogućnost akomodacije. Naočari se koriste samo za blizinu.

Slepilo za boje - DALTONIZAM

Na slici je standardni medicinski test za daltonizam. Zdrava osoba unutar ovih krugova vidi brojeve, 25, 29, 45, 56, 6 i 8.

OBOLJENJA OKA

Konjuktivitis je zapaljenje vežnjače. Izazivaju je virusi i bakterije sa prljavih ruku i iz zagađene vode. Ova upala mora da se leći jer može da izazove upalu rožnjače, što može trajno da izazove njenu zamućenost, a samim tim i smanjenje vida.

Konjuktivitis

Trahom je zarazno oboljenje vežnjače, a izaziva ga mikroorganizam hlamidija trahomatis. Oboljenje je opasno jer može da se proširi na rožnjaču i tako ozbiljno ošteti vid. Ova bolest je rasprostranjena svuda po svetu, ali je kod nas gotovo iskorenjena.

Zamućenje očnog sočiva se drugačije naziva KATARAKTA ili MRENA. Postepeno dovodi do gubitka vida. Nastaje u starosti ili zbog povrede. Leči se operativnim putem.

Glaukom je bolest koju izaziva visok krvni pritisak. Ukoliko se bolest ne leći dolazi do izmiranja očnog nerva. A leči se lekovima ili hiruškim zahvatom.

Snežno slepilo nastaje usled delovanja ultraljubičastih zraka na rožnjaču i prolazne je prirode. Sličan efekat ima gledanje u Sunce ili neku drugu užarenu masu, ali je tada zamućenje rožnjače trajno. Nikotin i alkohol takođe mogu da izazovu slepilo.

NEGA OKA

Oči su veoma osetljiv organ. Oči ne treba dirati i trljati prstima. Ukoliko brišete oči koristte čistu maramicu, a umvajte se samo tekućom čistom vodom i koristite lični pribor za higijenu.

Da bi se sačuvao vid pri pisanju i čitanju svetlost treba da bude srednje jačine, a tekst udaljen od očiju oko 35 $cm$ .

Povrede oka, bilo koje vrste zahtevaju lekarsku pomoć. Povređeno oko ne sme da se dira. Može da se prekrije sterilnom gazom, ako nije u pitanju povreda hemijskim supstancama. Često se dešava da u oko upadne neko strano telo.

Ukoliko postoje neke mane ili oštećenja oka vid se normalizuje nošenjem naočara ili sočiva.

Za slepe i slabovide ljude postoje posebne škole u kojima se uči iz prilagođenih učila.

<% if(tag === 'undefined') {%><% } else { %><% } %>

Premium status ti omogućava:

Dodatan sadržaj

Novosti

Najnoviji članci Pogledaj sve

Dodatni sadržaj

Shop