Sadržaj je
zaključan!
Otključaj prelaskom na
premium nalog.
Osvoj Premium 10 min besplatno
Uradi dnevne zadatke i
dobićeš pristup
Premium
sadržaju na 10 min
Idi na
Shtreberove lekcije proizvod su puno rada i istraživanja. Podržite nas kupovinom Premium naloga i omogućite vašem detetu da uči na najbolji način. Hvala!
Kupi sadaDržava srpskih despota
Turski vazali
Vuk Branković, za razliku od knjeginje Milice i Stefana Lazarevića, nije priznao vrhovnu vlast sultana. Nakon osvajanja Skoplja (1391/92) Turci su i u oblasti Vuka Brankovića nametnuli danak.
(Oblast Vuka Brankovića)
Svoje poslednje dane Vuk Branković, gospodar Kosova, proveo je u turskom zarobljeništvu. Narodno predanje ga je nepravedno osudilo kao izdajnika.
Mnogi oblasni gospodari su, da bi ostali na vlasti, priznali tursku vlast i postali njihovi vazali. Oni su sultanu plaćali danak i ratovali na njegovoj strani.
(Kneginja Milica, oko 1335-1405)
Nakon njihove smrti, oblasti kojima su upravljali postajale su turske.
Način osvajanja Turaka
Turci su smišljeno i bez zurbe napadali i osvajali.
Oblasti koje su želeli da osvoje, najpre su decenijama uznemiravali, tako što su pljačkali i razarali privredu usput zastrašujući stanovništvo.
Svoje vazale su Turci ostavljali na vlasti do kraja života.
(Osvajanje Smedereva)
Na pravi trenutak za osvajanje utvrđenih gradova čekali su dugo, i ovakav način ratovanja doneo im je sigurne pobede.
Otključaj Premium
- Čitaj celu lekciju
- Rešavaj 10x više zadataka
- Osvoj 2x više bodova i energija ti se puni duplo brže
Za 1200 RSD postani Premium!
Postani PremiumDržava srpskih despota i Bosna između Turaka i Mađara
Srpska i bosanska država su nakon Kosovske bitke delile dva ljuta protivnika - Tursku i Ugarsku. Turci su povremenu napadali Bosnu, ugrožavajući tako ugarske krajeve.
Njihovo napredovanje su privremeno zaustavili Mongoli, koji su 1402. godine u bici kod Angore, u Maloj Aziji, teško porazili Osmanlije i zarobili sultana Bajazita.
(Bitka kod Angore)
Sultanovi hrišćanski vojnici bili su na turskoj strani u bici kod Angole. Među njima je bio i Stefan Lazarević, sin i naslednik kneza Lazara. Nakon završetka bitke, Stefan je na putu u Srbiju svratio u Carigrad gde je od vizantijskog cara dobio titulu Despota.
Despot Stefan je po povratku u Srbiju priznao vlast ugarskog kralja Žigmunda, od koga je dobio Mačvu i Beograd, kao i feudalne posede u Ugarskog.
(Despot Stefan Lazarević, 1377-1427)
Stefan Lazarević je za novu prestonicu izabrao Beograd.
(Deo Kalemegdanske tvrđave iz doba despota Stefana)
Privredni polet osećao se u celoj državi. U ovom periodu razvijeni su rudarstvo i trgovina, koristeći prednosti mira koji je despot Stefan Lazarević plaćao dvostrukim vazalstvom.
Despot Stefan Lazarević bio je veoma odlučan i vešt u sprovođenju unutrašnje politike. Izvršio je upravnu i vojnu reformu, suzbio samovolju vlastele i učvrstio centralnu vlast. Čak je i proširio Srpsku despotovinu tako što joj je pripojio oblast Brankovića i Zetu.
(Srpska despotovina 1422. godine)
Srpska despotovina prostirala se od Save i Dunava do Jadranskog mora.
Država srpskih despota
Klikni na Start,
i rešavaj Premium
zadatke!
besplatno!