Humanizam i renesansa

Shtreberove lekcije proizvod su puno rada i istraživanja. Podržite nas kupovinom Premium naloga i omogućite vašem detetu da uči na najbolji način. Hvala!

Kupi sada

Preporod

Kulturni život u Italiji doživeo je niz značajnih promena tokom XIV i XV veka.

Učenim i bogatim ljudima iz Firence i ostalih gradova, bilo je dosta sumorne kulture srednjovekovne gotike. Umesto toga razvili su skroz drugačiju kulturu u kojoj su glavne vrednosti potale životna radost i radoznalost, a ideali lepote priroda i ljudsko telo.

gotske freske

(Gotske freske, Francuska)

Spomenici kulture starog Rima i antički i ranovizantijski rukopisi bili su svuda po Italiji, a učeni ljudi su ih smatrali mnogo bližim svojim potrebama.

Književnost

Humanizam je u društvo ponovo vratio jezike antičke kulture - starogrčki i latinski. Poslednje delo sredneg veka bila je Božanska komedija koju je napisao Dante Aligijeri, i napisano je u novoj formi - formi soneta. To je razlog zbog koga se Petrarka slavi kao otac humanizma, budući da je dopprineo razvoju jezika i slobodi umetničkog izraza.

XII-225

(Frančesko Petrarka, 1304-1374)

Takođe istaknuti predstavnici renesansne kulture u Italiji bili su Đovani Bokačo (1313-1375), engleski mislilac Tomas Mor (1477-1535), francuski satiričar Fransoa Rable (1494-1553), holandki humanista Erazmo Roterdamski (1467-1536). Migel de Servantes iz Španije i Vilijam Šekspir iz Engleske smatraju se za najveće pisce kasne renesanse.

Miguel-De-Cervantes_b

(Migel de Servantes, 1547-1616)

Otključaj Premium

Čitaj celu lekciju
Rešavaj 10x više zadataka
Osvoj 2x više bodova i energija ti se puni duplo brže

Za 855 RSD postani Premium!

Postani Premium

Umetnici i dela

Slikarstvo je bila najrazgranatija grana renesanse.

Mona_Lisa,_by_Leonardo_da_Vinci,_from_C2RMF_retouched

(Mona Liza, Leonadro da Vinči, 1507. godina)

U ovom periodu nastala je perspektiva, koja je slikama davala dubinu i volumen, i uvedeni su kontrasti u prikazivanju svetla.

Slikari su u renesansi počeli da slikaju oono što vide, realan svakodnevni svet. Povratak obnaženih likova označio je kraj verskih ograničavanju u slikanju ljudskog tela.

David_von_Michelangelo

(Statua Davida, Mikelanđelo Buanaroti, 1504. godina)

Najveći uzori slikarstva, koji su ostali sve do današnjih dana, svoja dela stvarali su još u doba renesanse. Leonardo da Vinči (1452-1519), Ticijan (1477-1576), Botičeli (1455-1510), Mikelanđelo Buonaroti (1475-1564) i Rafael Santi (1483-1520) u ovom periodu napravili su svoja besmrtna dela.

Self-Portrait

(Leonardo da Vinči, 1452-1519)

Arhitektonski radovi u papskoj državi, pre svega u samom Rimu, a zatim i u Firenci, takođe su ostavili dubok trag.

Petersdom_von_Engelsburg_gesehen

(Bazilika sv. Petra, Vatikan)

Mecene - sponzori umetnosti

Fenomen mecene, odnosno bogatog čoveka koji naruuje dela ili pomaže pojedine umetnike, ponovo je obnovljen u renesansnom periodu.

Velike mecene bile su porodice Mediči u Firenci i Viskonti u Đenovi, zatim rimske pape kao što je Julije II, ili francuski kraljevi kao što je bio Fransoa I.

800px-Portrait_of_Lorenzo_di_Medici

(Lorenco Mediči, 1492-1519)

Bogata aristokratija volela je da se okružuje umetnicima.

Vladari-mecene počeli su ubrzo da prikupljaju biblioteke i prikupljaju svoje kolekcije slika. To su bili začeci velikiih muzeja kao što je Luvr.

(Muzej Luvr, Pariz, Francuska, osnovan 1793. godine)

<% if(tag === 'undefined') {%><% } else { %><% } %>

Premium status ti omogućava:

Dodatan sadržaj

Novosti

Najnoviji članci Pogledaj sve

Dodatni sadržaj

Shop