Sadržaj je
zaključan!
Otključaj prelaskom na
premium nalog.
Osvoj Premium 10 min besplatno
Uradi dnevne zadatke i
dobićeš pristup
Premium
sadržaju na 10 min
Idi na
Shtreberove lekcije proizvod su puno rada i istraživanja. Podržite nas kupovinom Premium naloga i omogućite vašem detetu da uči na najbolji način. Hvala!
Kupi sadaJužna Amerika
POVRŠINA 17.825.000 km2
BROJ STANOVNIKA 383 miliona
GUSTINA NASELJENOSTI 21.5st/km2
NAJVIŠI VRH Ankoagva (6962m)
NAJNIŽA TAČKA Salanas Čikas (-42m)
NAJDUŽA REKA Amazon (6437km)
NAJVEĆE JEZERO Marakaibo (13.512 km2 )
NAJVEĆA DRŽAVA Brazil (i po površini i po broju stanovnika)
BROJ DRŽAVA 12 država i 3 zavisne teritorije
Otključaj Premium
- Čitaj celu lekciju
- Rešavaj 10x više zadataka
- Osvoj 2x više bodova i energija ti se puni duplo brže
Za 1200 RSD postani Premium!
Postani PremiumPo veličini Južna Amerika je četvrta po veličini, a po blizini Antarktiku je prva u odnosu na druge kontinente.
Udaljena je od Antartika manje od 1000km i odvojena je Drejkovim Prilazom. Drejkov Prilaz je do otvaranja Panamskog Kanala bio jedini put iz Atlantskog u Tihi okean.
Severni deo kontinenta preseca ekvator i deli kontinent tako da se manji deo nalazi na severnoj a veći na južnoj hemisferi.
Južna Amerika je u pravcu sever-jug dugačka oko 8000km od rta Galjinas do rta Horn, a u pravcu istok-zapad od Forteze do Lime (najširi deo) je oko 4500km.
Tihookeanska obala Južne Amerike je strma i slabo razuđena. To je zbog planina u neposrednom zaleđu.
U Južnom delu se nalazi grupa manjih ostrva – Južnočileanski arhipelag. Na samom jugu je Ognjena zemlja ostrvo koje je od kontinentalnog dela Južne Amerike odvojeno uskim Magelanovim prolazom.
Atlantske obale su u južnom delu niske i sa brojnim zalivima i estuarima. Uz južne obale se nalaze Foklandska ostrva (Malvinska ostva). Od zaliva La Plata prema severu obala postaje strmija i slabije razudjena. Na severoistoku je prostrano deltasto ušće Amazona.
Magelanov prolaz je prolaz uskih strmih kamenih ivica koji je poznat po čestim jakim vetrovima promenljivog pravca.
Moreplovci su oduvek kroz ovaj prolaz plovili sa strahom i često ostajali bez brodova.
RELJEF
Prema strukturi reljefa Južna Amerika je slična Severnoj. Duž zapadne obale se pružaju venačne planine Andi (Južnoamerički Kordiljeri) koji su po visini drugi planinski masiv na Zemlji posle Himalaja. Najviši vrh je Akonagava koji je ujedno i kupa ugašenog vulkana.
Među brojnim aktivnim vulkanima se ističu Čimboraso koji je najviši aktivni vulkan na Zemlji i Kotopaksi.
Kotopaksi je bio miran od 1940.kada je bila poslednja erupcija pa do 2015. kada su se pojavili tremori i kada je počeo da izbacuje pepeo.
U daljini vulkan Kotopaksi – pogled iz prestonice Ekvadora, Kito.
Već smo učili o Vatrenom pojasu pacifika u 5. Razredu , tako da znamo da Ande, a i Kordiljere u celini pored vulkanske aktivnosti odlikuju i česti zemljotresi.
vulkan izbacuje pepeo
U središnjem, najširem delu Anda je izmedju dva niza smeštena Bolivijska visoravan –Altiplano. Posle Tibeta najveća visoravan na Zemlji.
Istočni deo kontinenta je pod starom kontinentalnom masom, delom nekadašnjeg južnog kontinenta Gondvana. Erozivnim procesima reke Amazon i njenih pritoka, podeljena je na Gvajansku i Brazilsku visoravan.
Sa ovih visoravni izdižu se gromadne planine a na jugu kontinenta su i vulkanske planine.
Imedju starih visoravni i planina na istoku, i venačnih planina na zapadu, nalaze se prostrane središnje nizije. Sastoje se od:
- Na severu nizija u dolini reke Orinoko
a potom ka jugu
- Amazonska nizija
- Gran Čako
- Medjurečje Parane i Urugvaja
- Oblast Pampa - Ova oblast nosi nekoliko naziva koji svi potiču od španske (kečuanske) reči Pampa, pampas u množini. Pampe, Pampa, Pampasi
Na samom jugu se nalazi još jedna visoravan – Patagonija.
Planina Roraima, na Gvajanskoj Visoravni, mesto gde se graniče Venecuela, Gvajana i Brazil, je jedna od najstarijih planina na svetu i datira oko 2 milijarde godina kada se tektonskim pomeranjem tlo izdiglo.
Planine ovog tipa - sa vrhom koji je ravan , na ovim prostorima nazivaju Tepui, tako da planina Roraima nosi još i naziv Roraima Tepui.
Stranice planine su potpuno strme, a klima je takva da je stvoren specifičan ekosistem. Ova planina je prvi put popeta 1884 i poslužila je Arturu Konanu Dojlu kao inspiracija za knjigu Izgubljeni Svet a takodje i za film “UP” iz 2009.godine. Nekda je bilo maltene nemoguće popeti ovu planinu, ali sada, iskusni penjači se penju uz strme litice dok uporni mogu da odaberu putanju koja je postavljena kao rampa - za tu šetnju je potrebno od 2 do 4 dana.
vrh Roraime
video koji prikazuje pešački put na vrh Roraime
Južna Amerika
Klikni na Start,
i rešavaj Premium
zadatke!
besplatno!