Opštegeografske odlike Evrope - osnovni geografski podac

Evropa sa Azijom čini jednu kopnenu celinu - Evroaziju.

Ako gledamo fizičke karakteristike, Evropa je veliko poluostrvo Evroazije, međutim, izdvajaju je društvene, kulturne i istorijske odlike i zato Evropa čini zaseban kontinent.

Evropa je smeštena na severnoj polulopti.

Otključaj Premium

Čitaj celu lekciju
Rešavaj 10x više zadataka
Osvoj 2x više bodova i energija ti se puni duplo brže

Za 855 RSD postani Premium!

Postani Premium

Evropa se pruža od Atlantskog okeana na zapadu do Urala na istoku i od Sredozemnog mora na jugu do Severnog ledenog okeana na severu.

Osim istočne, ostale granice Evrope su jasno određene i predstavljaju vodene površine.

Granica Evrope prema Aziji određuje se linijom koju čine planina i reka Ural, Kaspijsko jezero, Kavkaz, Crno more, moreuz Bosfor, Mramorno more, moreuz Dardaneli i Egejsko more.

Krajnje tačke Evrope posmatraju se u zavisnosti od toga da li gledamo samo kopneni ili i ostrvski deo Evrope.

Island nije krajnja zapadna tačka ako uzmemo u obzir da se nalazi i na evroazijskoj i na američkoj tektonskoj ploči.

Kada posmatramo samo kontinentalni deo Evrope, krajnje tačke su:

južno - rt Maroki kod Tarife (Gibraltar) –36°02’SGŠ
severno - rt Nordkin (Norveška) –71°06’ SGŠ
zapadno - rt Roka kod Lisabona u Portugalu –9°30’ZGD
istočno - tačka na planini Ural –67°IGD.

geografija_6_12_3_evropa_tacke_kopno

Kada posmatramo Evropu sa ostrvima, krajnje tačke su:

južno - rt Litinon na Kritu –34°55’ SGŠ
severno - rt Nordkap na ostrvu Magere, u Norveškoj –71°21’SGŠ
zapadno - rt Danmor u Irskoj –10°30’ZGD
istočna tačka ostaje ista kao na kontinentalnom delu, pošto na istočnoj granici nema vodenih površina.

Kako je naš kontinent dobio ime Evropa?

Postoji nekoliko teorija o ovome.

Po jednoj teoriji, kontinent Evropa je svoje ime dobila po feničanskoj princezi Evropi – jednoj od Zevsovih ljubavnica. Prema grčkoj mitologiji, Zevs je oteo Evropu i odneo je na Krit kada se pretvorio u belog bika. Herodot osporava ovu teoriju, jer princeza Evropa nije otišla dalje od Krita.
Prema drugoj teoriji, reč Evropa potiče od akadske reči “erebu” (što znači “sići”, “zaći”) ili od feničanske reči “ereb” (što znači “veče”, “zapad”). Prema ovoj teoriji, ime Evropa ima slično poreklo kao i Azija.
Prema još jednoj teoriji ime Evropa možda ima poreko i od grčkih reči “eurys” (“široko”) i “ops” (“lice”), što zajedno čini “široko lice”.

Prvi put se ime Evropa spominje u VI veku pre nove ere u staroj Grčkoj. Tada je pojam Evropa označavao prostore severno od Korintskog zaliva, da bi se tokom vremena pojam proširio na kopno severno od Sredozemnog mora.

STARI I NOVI SVET

Dok Kolumbo nije otkrio Ameriku 1492. godine, Evropljani su znali samo za Evropu, Aziju i Afriku.

Posle Amerike, sa istraživanjima Kuka 1770. otkrivena je i Australija, a Antarktik je otkriven tek početkom XX veka.

S obzirom na ovo, kontinenti poznati od davnina nazvani su kontinentima Starog sveta, dok su kasnije otkriveni kontinenti činili kontinente Novog sveta.

Kolonijalizam

Od otkrića Amerike, na velika putovanja i istraživanja kretale su velike trgovačke kompanije, a za njima kreću i kolonisti.

Neke od evropskih država (Velika Britanija, Francuska, Španija, Portugalija, Holandija, Belgija, Italija i Nemačka) postaju kolonijalne sile.

Ove zemlje su, preko prekomorskih poseda koje su kolonizovale, razvijale svoju privredu i trgovinu. Takođe su širile evropske jezike, kulture i sl. Evropsko stanovništvo je migriralo u kolonije. Stanovništvo evropskog porekla se i danas nalazi u bivšim kolonijalnim zemljama.

<% if(tag === 'undefined') {%><% } else { %><% } %>

Rang-lista

Rang-lista