Padeži

Shtreberove lekcije proizvod su puno rada i istraživanja. Podržite nas kupovinom Premium naloga i omogućite vašem detetu da uči na najbolji način. Hvala!

Kupi sada

Padeži u srpskom jeziku: Putovanje kroz gramatiku

Padeži su srž srpske gramatike. Oni oblikuju način na koji koristimo i razumemo jezik, pružajući nam alate za izražavanje različitih odnosa između reči.

Padeži u srpskom jeziku: Detaljan vodič za školarce

Padeži su različiti oblici jedne promenljive reči. Promena reči kroz padeže zove se deklinacija. U srpskom jeziku ima sedam padeža u jednini i množini: nominativ, genitiv, dativ, akuzativ, vokativ, instrumental i lokativ. Svaki padež odgovara na određena pitanja i koristi se u različitim kontekstima.

Padeži su različiti oblici jedne promenljive reči.
U srpskom jeziku postoji 7 padeža u jednini i množini.
Promena reči kroz padeže naziva se deklinacija.

ZAVISNO NEZAVISNI

U srpskom jeziku razlikujemo nezavisne i zavisne padeže.

Zavisni padeži zavise od drugih reči u rečenici i zbog toga se ne mogu upotrebljavati samostalno. Zavisni padeži su:

genitiv,
dativ,
akuzativ,
instrumental i
lokativ.

Nezavisni padeži ne zavise od drugih reči u rečenici i mogu se upotrebljavati samostalno. Nezavisni padeži su:

nominativ i
vokativ.

NOMINATIV: KO? ŠTA?

Nominativ je prvi padež u srpskom jeziku, nezavisan je i koristi se bez predloga.

Nominativ je osnovni oblik imenice.

Nominativ je nezavisan padež koji znači ime bića ili predmeta. U rečenici je najčešće subjekat. Uvek se upotrebljava bez predloga.

Na primer, u rečenici "Šareno cveće je procvetalo", "šareno cveće" je u nominativu.

Na primer, u rečenici "Maja trenira odbojku", "Maja" je u nominativu.

Na primer, u rečenici "Milica čita knjigu", "Milica" je u nominativu.

Na primer, u rečenici "Novak igra tenis", "Novak" je u nominativu.

Obnovi znanje

NOMINATIV U REČENICI

Nominativ u rečenici može imati različite funkcije u rečenici. Evo primera za svaku od njih:

Subjekat: Subjekat je nosilac radnje u rečenici. Na primer, u rečenici "Mama pravi tortu", "Mama" je subjekat i nalazi se u nominativu.
Imenski deo predikata: Imenski deo predikata je deo rečenice koji se odnosi na subjekat i daje informacije o njemu. Na primer, u rečenici "On je lekar", "lekar" je imenski deo predikata i nalazi se u nominativu.
Atribut: Atribut je reč ili grupa reči koja opisuje ili menja imenicu. Na primer, u rečenici "Velika kuća je na kraju ulice", "Velika" je atribut koji opisuje "kuću" i nalazi se u nominativu.
Apozicija: Apozicija je reč ili grupa reči koja dodatno objašnjava ili identifikuje imenicu. Na primer, u rečenici "Moj prijatelj, Marko, je došao na vreme", "Marko" je apozicija za "Moj prijatelj" i nalazi se u nominativu.
Priloška odredba za način: Priloška odredba za način opisuje na koji način se radnja vrši. Na primer, u rečenici "On je brzo trčao", "brzo" je priloška odredba za način i nalazi se u nominativu.

Pređi na rešavanje

GENITIV: Koga? Čega? Od koga? Od čega?

Genitiv je drugi padež u srpskom jeziku, zavisan je i označava pripadnost, deo nečega ili poreklo.

Koristi se sa i bez predloga.

Na primer, u rečenici "Sveska moje sestre je uredna", "moje sestre" je u genitivu.

Na primer, u rečenici "Saša pored košarke trenira i stoni tenis", "košarke" je u genitivu.

Na primer, u rečenici "Kuća mog komšije je baš lepa", "mog komšije" je u genitivu.

Obnovi znanje

GENITIV BEZ PREDLOGA

Kada se koristi bez predloga, genitiv može imati jedno od sledećih značenja:

pripadanje - prisvojni genitiv,
deo nečega - deoni genitiv,
odvajanje, poticanje - ablativni genitiv,
osobinu - kvalitativni genitiv i
vreme - vremenski genitiv.

Pogledaj primere

GENITIV SA PREDLOZIMA

Kada se koristi sa predlozima, genitiv može imati jedno od sledećih značenja:

značenje mesta,
značenje vremena,
značenje uzroka,
značenje cilja i
značenje načina.

Pogledaj primere

DATIV: Kome? Čemu?

Dativ je treći padež u srpskom jeziku i i koji označava namenu - kome ili čemu je nešto namenjeno ili usmerenost - pravac u kojem se neko ili nešto kreće. Dativ ima veoma važnu ulogu u formiranju smisla rečenica. Kao zavisan padež, dativ se koristi u kombinaciji sa drugim rečima u rečenici da bi se izrazila određena značenja.

Na primer, u rečenici "Učenicima su ocene dodeljene prema prikazanom znanju", "učenicima" je u dativu.

Na primer, u rečenici "Poklonila sam knjigu sestri", "sestri" je u dativu i označava osobu kojoj je knjiga namenjena.

Na primer, u rečenici "Idem kući", "kući" je u dativu i označava pravac kretanja.

Ponekad se dativ koristi da označi posedovanje nečega. Na primer, u rečenici "Majka mi je dala savet", "mi" je u dativu i označava osobu koja je primila savet.

Pogledaj primere

DATIV BEZ PREDLOGA

Kada se koristi bez predloga, dativ može imati jedno od sledećih značenja:

značenje namene,
značenje usmerenosti,
značenje nosioca stanja i
značenje pripadnosti.

Obnovi znanje

DATIV SA PREDLOZIMA

Kada se koristi sa predlozima, dativ može imati jedno od sledećih značenja:

značenje usmerenosti i
dopusno značenje.

Predlozi koji se koriste uz dativ: k, ka, prema, uprkos, nasuprot.

Obnovi znanje

AKUZATIV: Koga? Šta?

Akuzativ je jedan od sedam padeža u srpskom jeziku i ima posebno značajnu ulogu. Kao četvrti padež, akuzativ se koristi da označi objekat ili pojam koji trpi radnju. Evo nekoliko ključnih aspekata akuzativa:

Objekat radnje: Akuzativ se najčešće koristi da označi objekat radnje. Na primer, u rečenici "Čitam knjigu", "knjigu" je u akuzativu i predstavlja objekat radnje.
Pravac kretanja: Akuzativ se takođe koristi da označi pravac kretanja. Na primer, u rečenici "Idem u školu", "školu" je u akuzativu i označava pravac kretanja.
Vreme: Akuzativ se može koristiti da označi vreme. Na primer, u rečenici "Radim to celog dana", "celog dana" je u akuzativu i označava vreme.
Mera i količina: Akuzativ se koristi da označi meru i količinu. Na primer, u rečenici "Kupio sam kilogram jabuka", "kilogram jabuka" je u akuzativu i označava količinu.
Akuzativ sa predlozima: Akuzativ se često koristi sa predlozima kao što su "za", "preko", "pod", itd. Na primer, u rečenici "Za tebe sam kupio poklon", "tebe" i "poklon" su u akuzativu.

AKUZATIV BEZ PREDLOGA

Kada se koristi bez predloga, akuzativ može imati jedno od sledećih značenja:

značenje trpioca radnje,
značenje nosioca stanja i
značenje vremena.

Obnovi znanje

AKUZATIV SA PREDLOZIMA

Kada se koristi sa predlozima, akuzativ može imati jedno od sledećih značenja:

značenje vremena,
značenje mesta,
značenje načina i
značenje namene.

Predlozi koji se koriste uz akuzativ: kroz, niz, uz, na, o, po, u, mimo, među, nad, pod, pred, za.

Predlozi među, nad, pod, pred označavaju gde se radnja završava

Pogledaj primere

VOKATIV: Hej!

Vokativ je peti padež u srpskom jeziku i i služi za dozivanje, obraćanje, skretanje pažnje.

Vokativ je jedini padež u srpskom jeziku koji se koristi isključivo za interakciju sa drugim osobama ili bićima.

Njegova upotreba je veoma specifična i vezana je za kontekst komunikacije.

Uprkos tome što se ne koristi toliko često kao neki drugi padeži, vokativ je nezamenljiv u određenim situacijama i njegovo razumijevanje je ključno za pravilno korišćenje srpskog jezika.

Pogledaj primere

INSTRUMENTAL: S kim? Čime?

Instrumental je šesti padež u srpskom jeziku koji ukazuje na sredstvo (oruđe) i društvo koje učestvuje u vršenju radnje. Takođe, može da označi i predmet vršenja radnje, osobinu, mesto, vreme, način.

Društvo: Instrumental se koristi da označi društvo. Na primer, u rečenici "Putovala sam sa prijateljima", "prijateljima" je u instrumentalu i označava društvo sa kojim je subjekat putovao.

Sredstvo: Instrumental se takođe koristi da označi sredstvo kojim se nešto vrši. Na primer, u rečenici "Pišem olovkom", "olovkom" je u instrumentalu i označava sredstvo kojim se vrši radnja.

INSTRUMENTAL BEZ PREDLOGA

Kada se koristi bez predloga, instrumental može imati jedno od sledećih značenja:

značenje sredstva,
značenje načina,
značenje vremena,
značenje mesta i
značenje cilja.

Pogledaj primere

INSTRUMENTAL SA PREDLOZIMA

Kada se koristi sa predlozima, instrumental može imati jedno od sledećih značenja:

značenje društva,
značenje mesta,
značenje načina i
značenje osobine.

Predlozi koji se koriste uz instumental: među, nad, pod, s (sa), za.

Pogledaj primere

LOKATIV: Gde? O kome? O čemu?

Lokativ je sedmi padež u srpskom jeziku označava mesto.

Lokativ je zavisan padež koji označava mesto na kome se nešto nalazi ili na kome se vrši radnja.

Može da znači i objekat o kome se govori.

Po obliku jednak je sa dativom, ali dativ označava kretanje, a lokativ mirovanje. Dativ se može upotrebljavati i bez predloga, dok se lokativ uvek upotrebljava sa predlozima.

LOKATIV

Lokativ može imati jedno od sledećih značenja:

značenje mesta,
značenje vremena,
značenje načina i
značenje trpioca radnje.

Pogledaj primere

Naučili smo:

Padeži u srpskom jeziku su ključni za pravilno formiranje rečenica i izražavanje preciznih značenja. Kroz naše učenje, istražili smo sedam padeža: nominativ, genitiv, dativ, akuzativ, vokativ, instrumental i lokativ. Svaki od ovih padeža ima svoju specifičnu ulogu i značaj.

Nominativ koristimo za označavanje subjekta u rečenici, dok genitiv označava pripadnost ili poticanje. Dativ nam pokazuje namenu ili pravac kretanja, a akuzativ koristimo za označavanje objekta radnje ili pravca kretanja. Vokativ je specifičan padež koji koristimo za dozivanje ili skretanje pažnje, dok instrumental označava društvo, sredstvo ili način. Konačno, lokativ koristimo za označavanje mesta, vremena ili teme.

Pitanja za razmišljanje:

Kako bi opisali ulogu svakog padeža u srpskom jeziku?
Zašto mislite da je važno razumeti kako se koriste padeži u srpskom jeziku?
Kako bi primenili znanje o padežima u svakodnevnom govoru?

<% if(tag === 'undefined') {%><% } else { %><% } %>

Premium status ti omogućava:

Dodatan sadržaj

Novosti

Najnoviji članci Pogledaj sve

Dodatni sadržaj

Shop

Padeži

Padeži

Padeži u srpskom jeziku: Putovanje kroz gramatiku

Padeži u srpskom jeziku: Detaljan vodič za školarce

ZAVISNO NEZAVISNI

NOMINATIV: KO? ŠTA?

NOMINATIV U REČENICI

GENITIV: Koga? Čega? Od koga? Od čega?

GENITIV BEZ PREDLOGA

GENITIV SA PREDLOZIMA

DATIV: Kome? Čemu?

DATIV BEZ PREDLOGA

DATIV SA PREDLOZIMA

AKUZATIV: Koga? Šta?

AKUZATIV BEZ PREDLOGA

AKUZATIV SA PREDLOZIMA

VOKATIV: Hej!

INSTRUMENTAL: S kim? Čime?

INSTRUMENTAL BEZ PREDLOGA

INSTRUMENTAL SA PREDLOZIMA

LOKATIV: Gde? O kome? O čemu?

LOKATIV

Naučili smo: