Prijem i reagovanje na draži - čula

Shtreberove lekcije proizvod su puno rada i istraživanja. Podržite nas kupovinom Premium naloga i omogućite vašem detetu da uči na najbolji način. Hvala!

Kupi sada

Uvod

U petom razredu ste učili da je jedan od osnovih životinih procesa nadražljivost.

Podsetnik: Nadražljivost je sposobnost adekvatnog reagovanja na draži.

Promene u životnoj sredini utiču različito na organizme. Da bi preživeli, živa bića razvijaju raznovrsne odgovore na te promene i prilagođavaju se uslovima sredine.

Draži (stimulusi, uticaji) su promene sredine, koje imaju uticaj na živa bića. Svaka promena uslova u životnoj sredini ili u unutrašnjosti organizma, koju organizam može da prepozna nazivamo DRAŽ.

Uticaji na živa bića mogu da budu iz spoljašnje sredine (na primer, količina i jačina svetlosti na rast i razvoj biljke) ili mogu poticati iz unutrašnje sredine (na primer, nadutost koja potiče iz samog tela).

Količina i jačina svetlosti utiču na rast i razvoj biljke

Nadutost potiče iz samog tela

Lako!

Bravo!

Pogledaj odgovor u lekciji.

Označi tačnu tvrdnju.

Bravo!

Osvojeno je

+

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Otključaj Premium

Čitaj celu lekciju
Rešavaj 10x više zadataka
Osvoj 2x više bodova i energija ti se puni duplo brže

Za 1200 RSD postani Premium!

Postani Premium

Biljke

Biljke reaguju na draži promenom biljnih organa ili celom biljkom, pokretima rasta i pokretima biljnih organa.

Drvo jabuke tokom četiri godišnja doba reaguje na promene uslova sredine promenama na drvetu – npr. gubljenje hlorofila (lišće menja boju) i promenom organa (odbacivanjem lišća).

Životinje i čulne ćelije

Reakcije životinja na uslove sredine mogu biti refleksne, instinktivne i svesni pokreti.

Refleks je kada naglo trnemo nogu pri udarcu, u cilju zaštite organizma. Ovo je nevoljna radnja organizma, jer nije pod uticajem svesne volje i zato se odvija vrlo brzo.

Životinje mogu da reaguju i nagonski, isto nesvesno, instinktom. Jedan od najjačih instinkta jeste refleks ženke koja želi da zaštiti svoje mladunče od predatora.

Životinje osećaju draž pomoću čula. Čulne ćelije (receptori) su osnovne jedinice građe čulnih sistema. To su nervne ćelije zadužene za prijem određenih draži, na osnovu kojih razlikujemo tipove čulnih ćelija: termoreceptori, fotoreceptori, mehanoreceptori i hemoreceptori.

Lako!

Bravo!

Pogledaj odgovor u lekciji.

U prazno polje prevuci tačan odgovor.

su osnovne jedinice građe čulnih sistema.

Čulne ćelije

Nervne ćelije

Ćelije kože

Bravo!

Osvojeno je

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Termoreceptori

Čulne ćelije za prijem toplotne draži. Osetljivi su na promenu temperature, na toplo ili hladno. Čulo koje reaguje jeste u središnjem delu kožnog sistema– koži.

Čula za toplo i hladno nam pomažu da reagujemo na promene u spoljašnjoj sredini.

Fotoreceptori

Čulne ćelije koje registruju svetlosnu draž.

Čulo vida životinja koje su grabljivice je najdominatnije čulo.

Različita čula vida životinja zavise od životne sredine u kojoj organizam živi i načina života.

Mehanoreceptori

Mehanoreceptori su čulne ćelije za prijem mehaničke draži.

Mehanoreceptori reaguju na pritisak na ćelijskoj membrani uzrokovan dodirom – čulo dodira, gravitacijom – čulo ravnoteže i zvukom – čulo sluha. Dakle, mehanoreceptori su osetljivi su na dodir i zvuk.

Hemoreceptori

Hemoreceptori su čulne ćelije za prijem hemijske draži.

Čula mirisa i ukusa su zadužena za reakciju na ovu vrstu draži. Čulo ukusa reaguje na hemijske materije u hrani i piću. Čulo mirisa je zaduženo za odgovor na hemijske materije u vazduhu.

Čulni sistem je neophodan za opstanak vrste. Bez čula životinje, a time i ljudi, ne bi osećali ni toplo ni hladno, ni kada išta boli, peče ili bode.

Kada vaši receptori ne bi radili, ne biste osetili nijednu draž i mogli biste da se povredite radeći svakodnevne stvari.

Lako!

Bravo!

Pogledaj odgovor u lekciji.

Koje čulne ćelije registruju svetlosnu draž?

Bravo!

Osvojeno je

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Ljudska čula su razvijena u odnosu na grupu kojoj pripadaju – kičmenjaci. Kod kičmenjaka su čula na glavi, u telu i raspoređena u koži.

Lako!

Bravo!

Pogledaj odgovor u lekciji.

Označi datu tvrdnju kao tačnu ili netačnu.

Bravo!

Osvojeno je

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Čulni organi kože

Kožni sistem je najveći čulni organ, jer je i koža najveći organ.

U koži se nalaze termoreceptori i mehanoreceptori.

Čulo dodira je uglavnom raspoređeno po celoj površini tela, a kod kičmenjaka je smešteno u središnjem, najdebljem delu kože – krznu (dermisu).

Receptori za dodir reaguju na pritisak.

<p style="text-align: left;"><span style="color: #ffffff;">Meku&scaron;ci imaju čulo dodira sme&scaron;teno na glavi.   </span></p>

Mekušci imaju čulo dodira smešteno na glavi.

Zglavkari imaju dlačice na kutikuli.

Sisari i ribe imaju čulne ćelije na brkovima.

Lako!

Bravo!

Pogledaj odgovor u lekciji.

Označi datu tvrdnju kao tačnu ili netačnu.

Bravo!

Osvojeno je

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Kod čoveka je posebno izraženo čulo dodira na vrhovima prstiju.

To je dodatno važno i izraženo kod slabovidih i slepih ljudi, koji pomoću ovog čula čitaju. Brajeva azbuka se piše kombinacijom ispupčenih tačaka koje mogu da se osete pod prstima i omoguće čitanje teksta.

Termoreceptori su zaduženi za registrovanje promene temperature u okolini.

Ove čulne ćelije ne formiraju posebne organe.

Kod beskičmenjaka termoreceptori su razbacani po celoj površini tela.

Kod kičmenjaka se termoreceptori nalaze u koži. Zaduženi su za registrovanje i reagovanje toplog i hladnog.

<p style="text-align: left;"><span style="color: #ffffff;">Komarci mogu da osete toplotu tela domaćina i parazitira na njemu, tako &scaron;to će se hraniti krvlju. </span></p>

Komarci mogu da osete toplotu tela domaćina i parazitira na njemu, tako što će se hraniti krvlju.

<p style="text-align: left;">Piton ima posebne ćelije koje se grupi&scaron;u u glavenom regionu. Pomoću njih može da registruje toplotno zračenje koje potiče od životinja. Na taj način piton odlično lovi i noću.</p>

Piton ima posebne ćelije koje se grupišu u glavenom regionu. Pomoću njih može da registruje toplotno zračenje koje potiče od životinja. Na taj način piton odlično lovi i noću.

Čulo vida

Fotoreceptori su zaduženi za prepoznavanje intenziteta svetlosti.

Organi čula vida su oči i najčešće su smeštene na glavenom regionu tela. Životinje koje nemaju oči, imaju fotoreceptore smeštene u površinskom delu tela.

Čulo vida omogućava orijentaciju i snalaženje u prostoru. Oko predstavlja jedan od najsloženijeg organa.

Kod beskičmenjaka postoje proste oči zadužene samo za razlikovanje svetla od tame. Neki beskičmenjaci mogu imaju dodatne ćelije koje im pomažu da odrede položaj tela.

Grupe sa složenim očima imaju oči koje se sastoje od velikog broja malih očiju i grade mozaik, a ovakav tip vida je mozaičan vid.

<p style="text-align: left;"><span style="color: #ffffff;"><strong>Kutijasta meduza </strong>ima čak <strong>24 oka</strong>, od njih su većina proste oči koje registruju svetlost, dok je četiri zaduženo za oblik.</span></p>

Kutijasta meduza ima čak 24 oka, od njih su većina proste oči koje registruju svetlost, dok je četiri zaduženo za oblik.

<p style="text-align: left;"><span style="color: #ffffff;">&Scaron;koljka ima oči na obodu pla&scaron;ta, sa obe strane kapaka.</span></p>

Školjka ima oči na obodu plašta, sa obe strane kapaka.

<p style="text-align: left;"><span style="color: #ffffff;"> Insketi imaju mozaičan vid, koje omogućavaju složene oči sačinjene od vi&scaron;e prostih.</span></p>

Insketi imaju mozaičan vid, koje omogućavaju složene oči sačinjene od više prostih.

Lako!

Bravo!

Pogledaj odgovor u lekciji.

U prazno polje prevuci tačan odgovor.

Životinje koje nemaju oči, imaju koji su smešteni u površinskom delu tela.

hemoreceptore

fotoreceptore

termoreceptore

Bravo!

Osvojeno je

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Kod kičmenjaka postoje najsloženije oči. Njihove oči su loptastog – mehurastog oblika, tako da su dobile nazive mehuraste oči, odnosno očne jabučice.

Fotoreceptori su smešteni sa unutrašnje strane zida očne jabučice.

Glavni organi čula vida čoveka su oči.

Pomoćni organi oka, kao što su obrve, kapci, suzne žlezde i očni mišić, zajedno sa glavnim organima, omogućavaju čoveku da se uspešno snalazi u prostoru i reaguje na promene sredine.

Fotoreceptori se nalaze na mrežnjači. Postoje dve vrste fotoreceptora: štapići i čepići.

Čepići su zaduženi za razlikovanje boja, dok su štapići zaduženi za razlikovanje intenziteta svetlosti.

U žutoj mrlji se koncentrisani čepići. Štapići su raspoređeni svuda po mrežnjači.

Očnu jabučicu ispunjava pihtijasta masa, koja se naziva staklasto telo. Zaštićena je sa tri sloja – beonjačom, sudovnjačom i mrežnjačom.

Sudovnjača sadrži krvne sudove i doprema ove organe kiseonikom. Dužica je mišić, obojeni deo oka. Sočivo je elastično i zaštićeno cilijarnim telom. Ono je zaduženo za skupljanje i širenje oka, ova sposobnost se naziva akomodacija.

Lako!

Bravo!

Pogledaj odgovor u lekciji.

Poveži vrste fotoreceptora sa odgovarajućim funkcijama.

Čepići

Štapići

Razlikovanje intenziteta svetlosti

Razlikovanje boja

Bravo!

Osvojeno je

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Čulo sluha i ravnoteže

Mehanoreceptori su zaduženi za registrovanje zvučnih talasa koji dolaze iz spoljašnje sredine.

Pomoću čula sluha čujemo sve vrste zvukova, dok pomoću čula ravnoteže osećamo i održavamo balans i ravnotežu tela.

Čulo sluha i ravnoteže su smešteni u uhu.

Kod beskičmenjaka je tipično da sami mogu da proizvode zvuk.

Kod kičmenjaka je čulo sluha i ravnoteže veoma složeno.

Uho se sastoji od spoljašnjeg, središnjeg i unutrašnjeg uha.

Spoljašnje uho se sastoji od ušne školjke, koja se javlja samo kod sisara. Ušna školjka sakuplja talase iz spoljašnje sredine. Na ušnu školjku se nastavlja slušni kanal koji se završava bubnom opnom.

Hemoreceptori služe za prijem hemijske draži iz okoline.

Čulo ukusa reaguje na hemijske materije u hrani i piću, a čulo mirisa u vazduhu.

Kod kičmenjaka hemoreceptori za ukus smešteni su u usnoj duplji, dok hemoreceptori za miris su smešteni u nosnoj šupljini.

Čulo ukusa se nalazi na sitnim kvržicama na jeziku. Ljudski jezik ima receptore za pet ukusa: slatko, kiselo, slano, gorko i umami.

Umami ukus je specifičan zato što se se receptori aktiviraju na skoro celoj površini jezika (kao što možeš da primetiš na slici). Umami ukus se smatra najprijatnijim ukusom.

Lako!

Bravo!

Pogledaj odgovor u lekciji.

Gde su kod kičmenjaka smešteni hemoreceptori za miris?

Bravo!

Osvojeno je

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Deca imaju više receptora za slatko od odraslog čoveka. U tome leži tajna zašto deci prijaju toliko slatkiši.

Starenjem se receptori za slatko smanjuju i ravnoteža ukusa se ostvaruje ka zdravijim namirnicama. Gorki ukusi su najintezivniji i to predstavlja evolutivni zaostatak.

Naime, tokom evolucije, pri ishrani bobicama, ljudi su naučili da je gorka hrana (u ovom slučaju bobice) otrovna i da se ne sme jesti. Slično je i sa kiselim ukusom. Kisela hrana je uglavnom pokvarena hrana, na primer – pokvareno mleko. Kada razmislite, pri konzumaciji nečeg kiselog, celo lice se priprema da ispljune hranu u cilju zaštite.

Hemoreceptori za miris se nalaze na mirisnom epitelu nosne šupljine i registruju mirisne čestice iz spoljašnje sredine. Mogu da raspoznaju preko stotinu mirisa.

Naučili smo

Nadražljivost je sposobnost adekvatnog reagovanja na draži.
Svaka promena uslova u životnoj sredini ili u unutrašnjosti organizma, koju organizam može da prepozna nazivamo DRAŽ.
Biljke reaguju na draži promenom biljnih organa ili celom biljkom, pokretima rasta i pokretima biljnih organa.
Reakcije životinja na uslove sredine mogu biti refleksne, instinktivne i svesni pokreti.
Tipovi čulnih ćelija: termoreceptori, fotoreceptori, mehanoreceptori i hemoreceptori.
Termoreceptori su čulne ćelije za prijem toplotne draži. Zaduženi su za registrovanje promene temperature u okolini.
Fotoreceptori su čulne ćelije koje registruju svetlosnu draž.
Mehanoreceptori su zaduženi za registrovanje zvučnih talasa koji dolaze iz spoljašnje sredine.
Hemoreceptori su čulne ćelije za prijem hemijske draži.
Kožni sistem je najveći čulni organ. U koži se nalaze termoreceptori i mehanoreceptori.
Organi čula vida su oči i najčešće su smeštene na glavenom regionu tela. Životinje koje nemaju oči, imaju fotoreceptore smeštene u površinskom delu tela.
Pomoću čula sluha čujemo sve vrste zvukova, dok pomoću čula ravnoteže osećamo i održavamo balans i ravnotežu tela.
Čulo ukusa reaguje na hemijske materije u hrani i piću, a čulo mirisa u vazduhu.
Hemoreceptori za miris se nalaze na mirisnom epitelu nosne šupljine

<% if(tag === 'undefined') {%><% } else { %><% } %>