Početna Novosti i zabava Pogledaj sve Najnoviji članci Pogledaj sve Kako da 2025. postane godina uspeha za vaše dete? Zaigrajte na Turniru Znanja „ZdravoKlopajmo” i pokažite koliko vrede zdrave navike! Turnir Znanja: Takmičenje koje podstiče učenje i druženje Interaktivni zadaci na Shtreber.com: Učenje kroz igru i izazove Interaktivne školske lekcije na edukativnoj internet platformi Shtreber.com Dodatni sadržaj Materijali za roditelje O nama Česta pitanja
Početna Shop kupuj za bodove Pređi na shop SH duks OSMEH više boja 180000 SH duks sa kapuljačom više boja 180000 Mi trotinet 3599900 SH rokovnik više boja 108000 SH kačket više boja 60000 SH ranac više boja 150000 SH majica OSMEH više boja 150000 Pređi na shop kupuj za bodove
UvodDa bi živa bića preživela, moraju da se prilagode uslovima svoje sredine, koja na različite načine utiče na njih.Sve što ima uticaj na živa bića nazivamo DRAŽ.Draži ili uticaji na živa bića mogu da potiču iz:1. spoljašnje sredine - promena temperature, jačine svetlosti, količine vlažnosti, od drugog živog bića2. unutrašnje sredine - promene iz samog tela (bol, svrab, nadutost, glad...)Sposobnost živih bića da osete draži i da reaguju na njih naziva se NADRAŽLJIVOST. Promene drveća kroz četiri godišnja doba Rešavaj zadatke 0/5 Start
Lako! 1/2 Bravo! 1/2 Pogledaj odgovor u lekciji. Kako nazivamo uticaj iz spoljašnje ili unutrašnje sredine na živa bića?EfekatOdjekDraž pokušaj ponovo Reši Bravo! Ups! Bravo! Osvojeno je ++ Bravo! Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Prijavi se i sačuvaj svoje bodove. Prijavi se Lako! 2/2 Bravo! 2/2 Pogledaj odgovor u lekciji. Kako se naziva sposobnost živih bića da osete draži?NadražnostPrilagođavanjeNadražljivost pokušaj ponovo Reši Bravo! Ups! Bravo! Osvojeno je ++ Bravo! Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Prijavi se i sačuvaj svoje bodove. Prijavi se
Čovek ima na destine čula, a neka od njih su čulo vida, sluha, mirisa, dodira i ukusa.Uz pomoć čula ljudi mogu da osete draži, reaguju na njih i oblikuju svoje ponašanje. Kako?Kada čula osete neku draž, oni prenose tu informaciju nervnom sistemu.Nervni sistem tada utiče na mišiće da se pokrenu. Ti pokreti mogu biti svesni ili nesvesni, odnosno voljni ili nevoljni.Nesvesne pokrete nazivamo refleksima. Refleks je na primer, kada se opečemo pa naglo trgnemo ruku. Rešavaj zadatke 0/6 Start
Lako! Bravo! Pogledaj odgovor u lekciji. Šta je organizmima potrebno da bi osetili draži?MišićiInstiktiČula pokušaj ponovo Reši Bravo! Ups! Bravo! Osvojeno je ++ Bravo! Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Prijavi se i sačuvaj svoje bodove. Prijavi se
Životinje i nadražljivost Životinje takođe imaju čula, ali nisu podjednako razvijena kao kod ljudi. Na primer, mačke i psi imaju mnogo bolje razvijeno čulo mirisa.Životinje su razvile i neka čula koja ljudi nemaju. Ptice imaju čulo koje im omogućava da se orijentišu u prostoru. Na osnovu tih čula one mogu da osete magnetne polove Zemlje i tako znaju gde se koja strana sveta nalazi.Životinje, kao i ljudi, imaju reflekse. Oni na nadražaje iz sredine reaguju instiktivno – nesvesno, nagonski. Rešavaj zadatke 0/5 Start
Biljke i nadražljivost I biljke reaguje na draži iz svoje sredine.One pomeranjem svojih delova reaguju na promenu jačine svetlosti, visinu tempereature, količinu vlažnosti i dodir.BiIjke reaguju na promene u okruženju tako što se i same menjaju.Na primer, neke bijlke s jeseni gube hlorofil iz svojih listova. Tada njihovo lišće menja boju, a onda bijka odbacuje to lišće i ostaju gole grane. Rešavaj zadatke 0/2 Start
Lako! Bravo! Pogledaj odgovor u lekciji. Da li biljke mogu da reaguju na draži iz sredine?DANE pokušaj ponovo Reši Bravo! Ups! Bravo! Osvojeno je ++ Bravo! Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Prijavi se i sačuvaj svoje bodove. Prijavi se
Promene u spoljašnjoj sredini Živa bića reaguju i na povoljne i na nepovoljne uslove sredine.Zimi, kada je hladno i kada ima manje hrane, životinje drugačije prevazilaze te nepovoljne uslove.Na primer, ptice se sele u toplije krajeve, veverice pripremaju svoje zalihe hrane, a neke životinje padaju u zimski san. Rešavaj zadatke 0/1 Start
Kada nastupe nepovoljni uslovi i jednoćelijski protisti reaguju. Oni oko svog tela stvore debeo omotač i tako zaštićeni miruju. Kada uslovi postanu povoljniji, omotač puca, protist izlazi iz nje i nastavlja svoje aktivnosti.Organizmi reaguju na uticaje iz spoljašnje sredine i kada su uslovi povoljni. Na primer, tokom jeseni u kišnoj sezoni, u šumama pečurke počinju da rastu velikom brzinom zahvaljujući povećanoj količini vode. Rešavaj zadatke 0/1 Start
Sposobnost živih bića da se prilagode uslovima staništa radi opstanka, naziva se adaptacija. Rešavaj zadatke 0/1 Start
Lako! Bravo! Pogledaj odgovor u lekciji. Organizmi reaguju samo na nepovoljne uslove, ne i na povoljne.TačnoNetačno pokušaj ponovo Reši Bravo! Ups! Bravo! Osvojeno je ++ Bravo! Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Prijavi se i sačuvaj svoje bodove. Prijavi se
Naučili smo Sve što ima uticaj na živa bića nazivamo DRAŽ.Draži ili uticaji na živa bića mogu da potiču iz spoljašnje ili unutrašnje sredine.Sposobnost živih bića da osete draži i da reaguju na njih naziva se NADRAŽLJIVOST.Čula nam pomažu da osetimo draži,Kada čula osete neku draž, tu informaciju prenose nervnom sistemu., a nervni sistem onda uttiče na mišće da se pokrenu.Ti pokreti mogu biti svesni ili nesvesni. Nesvesne pokrete nazivamo refleksima.Živa bića reaguju i na povoljne i na nepovoljne uslove sredine.Sposobnost živih bića da se prilagode uslovima staništa radi opstanka, naziva se adaptacija.
da čitaš celu lekciju
rešavaš 10x više zadataka
SH duks OSMEH više boja
180000
SH duks sa kapuljačom više boja
Mi trotinet
SH rokovnik više boja
SH kačket više boja
SH ranac više boja
SH majica OSMEH više boja
