Valenca hemijskih elemenata u jedinjenjima sa kovalentnom i jonskom vezom

Uvod

Supstance među sobom reaguju. Recimo, evo kako izgleda reakcija između žive i aluminijuma:

Rešavaj zadatke 0/1

Start

Sposobnost elemenata da se jedini sa drugim elementima naziva se valentnost. Latinska reč „valentia“ znači sposobnost.

Rešavaj zadatke 0/2

Start

Lako!

Bravo!

Pogledaj odgovor u lekciji.

U prazno polje prevuci tačan odgovor.

Reč „valentia“ znači .

promenljivost

sposobnost

Bravo!

Osvojeno je

+

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Otključaj Premium

Čitaj celu lekciju
Rešavaj 10x više zadataka
Osvoj 2x više bodova i energija ti se puni duplo brže

Za 1200 RSD postani Premium!

Postani Premium

Valenca hemijskih elemenata u jedinjenjima sa kovalentnom vezom

Ako pogledamo sledeće prikaze molekula date u galeriji, primetićemo da svaki atom vodonika, ma koliko god ga u molekulu bilo, uvek gradi jedan zajednički elektronski par. To je zato što uvek učestvuje sa samo jednim valentnim elektronom. Kažemo da je atom vodonika jednovalentan.

Drugi atomi, navedeni u ovim primerima, grade različit broj elektronskih parova, jer su okruženi različitim brojem vodonikovih atoma. Kiseonik gradi dva, azot tri, a ugljenik četiri. Zato je atom kiseonika u molekulu vode dvovalentan, atom azota u molekulu amonijaka trovalentan, a atom ugljenika u molekulu metana četvorovalentan.

Prikazi molekula

Rešavaj zadatke 0/10

Start

Valenca nekog hemijskog elementa u jedinjenju jednaka je broju valentnih elektrona njegovog atoma koji učestvuju u stvaranju hemijske veze.

Rešavaj zadatke 0/1

Start

Valenca hemijskog jedinjenja uvek je ceo broj.

Označava se rimskim brojem, i to iznad simbola vezanog atoma hemijskog elementa.

Rešavaj zadatke 0/3

Start

Lako!

Bravo!

Pogledaj odgovor u lekciji.

Označi date tvrdnje kao tačne ili netačne.

Bravo!

Osvojeno je

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Valenca elemenata u jedinjenjima sa jonskom vezom

Valenca metala jednaka je broju elektrona koje je njegov atom otpustio, a valenca nemetala broju elektrona koje je njegov atom primio prilikom uspostavljanja hemijske veze.

Atom magnezijuma otpušta dva elektrona, a atom hlora može da primi jedan elektron.

Rešavaj zadatke 0/2

Start

Stalna valenca

Neki hemijski elementi u svojim jedinjenjima uvek imaju stalnu valencu.

Na primer, natrijum je uvek jednovalentan, a magnezijum i kiseonik su dvovalentni.

Ovi elementi nam olakšavaju određivanje valence onih elemenata koji imaju promenljivu valencu.

Tabela elemenata sa stalnom valencom

element	valenca
Elementi Ia grupe (H, Li, Na, K, Rb, Cs, Fr)	I
Elementi IIa grupe (Be, Mg, Ca, Sr, Ba, Ra)	II
Kiseonik	II
Cink	II
Aluminijum	III

Rešavaj zadatke 0/7

Start

Srednje!

Bravo!

Pogledaj odgovor u lekciji.

Poveži date hemijske elemente sa njihovim stalnim valencama.

Aluminijum

Kiseonik

Vodonik (H)

III

Bravo!

Osvojeno je

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Drugi hemijski elementi imaju promenljivu valencu. Zato se u nazivu jedinjenja koja grade uvek navodi i vrednost valence.

Na primer: azot(III)-oksid ima formulu N₂O₃, a azot(V)-oksid N₂O₅.

Lako!

Bravo!

Pogledaj odgovor u lekciji.

Valenca kiseonika u jedinjenju N₂O₅ - azot(V)-oksidu je:

Bravo!

Osvojeno je

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Rešavaj zadatke 0/3

Start

Određivanje valence elementa na osnovu hemijske formule

Na osnovu hemijske formule jedinjenja možemo odrediti valencu elementa u tom jedinjenju.

Ako jedinjenje grade dva elementa, proizvod valence i broja atoma jednog elementa jednak je proizvodu valence i broju atoma drugog elementa:

a) U jedinjenju SO₂, kiseonik ima poznatu valencu dva, a valenca sumpora nam nije poznata, pa je obeležavamo sa x. Prema pravilu napisanom iznad,
Iz toga proizilazi da je valenca sumpora

U pitanju je jedinjenje sumpor(IV)-oksid.

b) U jedinjenju SO₃ važilo bi

Te je valenca sumpora šest i jedinjenje je sumpor(VI)-oksid.

Rešavaj zadatke 0/7

Start

Strukturna formula nam na najočigledniji način prikazuje valencu nekog elementa u jedinjenju.

Ako bismo razmatrali samo molekulsku formulu vodonik-peroksida (ovo jedinjenje poznato nam je i pod nazivom hidrogen), H₂O₂, a znamo da je vodonik jednovalentan, izračunali bismo da je i kiseonik jednovalentan.

Međutim, to nije tačno. Ako pogledamo model ovog molekula, uočićemo da svaki kiseonik gradi dva elektronska para - sa jednim atomom vodonika (jedan) i sa drugim atomom kiseonika (drugi).

Rešavaj zadatke 0/2

Start

Sastavljanje hemijske formule jedinjenja na osnovu valenci

Ako znamo valence oba elementa u jedinjenju, broj atoma svakog od tih elemenata dobijamo deljenjem najmanjeg zajedničkog sadržaoca valenci oba elementa sa valencama tih elemenata.

Primer: imamo jedinjenje čija nam je formula nepoznata, Al_xO_y.
Znamo da je valenca aluminijuma tri, a kiseonika dva. Najmanji zajednički sadržalac za ova dva broja je šest.

x = 6 : 3 = 2

y = 6 : 2 = 3

Hemijska formula jedinjenja biće Al₂O₃.

Srednje!

Bravo!

Pogledaj odgovor u lekciji.

Odredi broj atoma u jedinjenju vodonika i kiseonika HxOy ako znaš da je valenca vodonika (H) = 1, a valenca kiseonika (O) = 2, a zatim označi tačno rešenje.

Bravo!

Osvojeno je

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Rešavaj zadatke 0/2

Start

Da ponovimo najvažnije putem jednog zanimljivo animiranog filma, koji ima prevod na srpski jezik:

Naučili smo

Valentnost je sposobnost elementa da se jedini sa drugim elementima.
Valenca se označava rimskim brojem iznad simbola vezanog atoma hemijskog elementa.
Valenca metala jednaka je broju elektrona koje je njegov atom otpustio prilikom uspostavljanja hemijse veze.
Valenca nemetala broju elektrona koje je njegov atom primio prilikom uspostavljanja hemijske veze
Elementi koji imaju stalnu valencu nam olakšavaju određivanje valence onih elemenata koji imaju promenljivu valencu.
Ako jedinjenje grade dva elementa, proizvod valence i broja atoma jednog elementa jednak je proizvodu valence i broju atoma drugog elementa.
Ako znamo valence oba elementa u jedinjenju, broj atoma svakog od tih elemenata dobijamo deljenjem najmanjeg zajedničkog sadržaoca valenci oba elementa sa valencama tih elemenata.