Vreme i klima, klimatski elementi i pojave

Vreme

Kada kažemo reč vreme, mislimo na to kolika je temperature napolju, da li je toplo ili hladno, da li duva vetar, da li pada kiša, sneg… odnosno pojam vreme objašnjava trenutno stanje vremenskih elemenata u atmosferi iznad nekog mesta.

Rešavaj zadatke 0/1

Start

Srednje!

Bravo!

Pogledaj odgovor u lekciji.

U prazno polje prevuci tačan odgovor.

Vreme objašnjava stanje vremenskih elemenata u atmosferi iznad nekog mesta.

buduće

trenutno

Bravo!

Osvojeno je

+

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Koja je razlika između vremena i klime?

Pa kada upotrebljavamo pojam vreme mislimo na trenutne vremenske prilike, a kada koristimo pojam klima mislimo na to kakvo vreme karakteriše neko mesta tokom cele godine.

Dakle, pojam klima predstavlja prosečno stanje atmosferskih pojava iznad nekog mesta.

Rešavaj zadatke 0/1

Start

Otključaj Premium

Čitaj celu lekciju
Rešavaj 10x više zadataka
Osvoj 2x više bodova i energija ti se puni duplo brže

Za 855 RSD postani Premium!

Postani Premium

U atmosferi, odnosno troposferi, dešavaju se razne klimatske pojave i procesi, njihovo merenje se vrši svakodnevno i na osnovu njih dobijamo prosečne dnevne, mesečne i godišnje vrednosti.

Ukoliko ih merimo godinama onda ih nazivamo klimatski ili meteorološki elementi.

Rešavaj zadatke 0/1

Start

Klimatski elementi su:

Temperatura vazduha,
Vazdušni pritisak,
Vetar,
Vlažnost vazduha,
Oblačnost,
Padavine,
Količina Sunčevog sjaja ili insolacija.

Rešavaj zadatke 0/1

Start

Srednje!

Bravo!

Pogledaj odgovor u lekciji.

Označi šta ne pripada klimatskim elementima.

Bravo!

Osvojeno je

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Temperatura vazduha

Temperatura vazduha je stepen zagrejanosti vazduha.

Ona se meri termometrom, a izražava se Celzijusovim stepenima. Temperatura vazduha je najvažniji klimatski element jer ona utiče na sve ostale.

Temperature vazduha zavisi od ugla Sunčevog zračenja i vrste podloge koja se greje.

Rešavaj zadatke 0/4

Start

Vazduh se više zagreva od podloge Zemljine površine, a manje od Sunčevog zračenja.

Ovo je jedan od razloga zbog čega su različiti delovi Zemlje različito zagrejani.

Kopno se brzo zagreje, ali se i brzo hladi, dok se vodene površine sporije greju zbog velike dubine vode.

Rešavaj zadatke 0/3

Start

Srednje!

Bravo!

Pogledaj odgovor u lekciji.

Od čega se vazduh više zagreva?

Bravo!

Osvojeno je

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Vazdušni pritisak

Sve što nas okružuje ima određenu težinu, pa tako i vazduh ima svoju težinu.

Vazduh svojom težinom pritiska površinu Zemlje i tu pojavu nazivamo vazdušni pritisak.

Vazdušni pritisak najviše zavisi od temperature vazduha i nadmorske visine i može da bude normalan, nizak i visok.

Izražava se u milibarima i meri se barometrom.

Rešavaj zadatke 0/5

Start

Normalan vazdušni pritisak je 1013mb pri temperaturi od 0 stepeni celzijusa na 0 metara nadmorske visine.

Vetar

Vetar je strujanje vazduha iznad Zemljine površine.

Svi vetrovi nastaju na isti način – kada se vazduh zagreje, on se širi, postaje lakši i diže se u vis, a hladniji dolazi na njegovo mesto.

Ovakvim kretanjem vazduha nastaju vetrovi. Što je veća razlika u vazdušnom pritisku, veća je jačina i brzina vetra.

Rešavaj zadatke 0/2

Start

Srednje!

Bravo!

Pogledaj odgovor u lekciji.

U prazno polje prevuci tačan odgovor.

Što je veća razlika u , veća je jačina i brzina vetra.

oblačnosti

temperaturi

vazdušnom pritisku

Bravo!

Osvojeno je

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Prema veličini teritorije i oblastima na kojima duvaju, vetrove delimo na stalne ili planetarne, periodične i lokalne.

Stalni ili planetarni vetrovi duvaju tokom cele godine u određenim obalstima na Zemlji. Stalni vetrovi su pasat, zapadni vetar i istočni vetar. Pasat duva od povratnika ka ekvatoru. Zapadni vetar duva sa zapada, preko okeana i donosi velike količine padavina. Istočni vetar duva sa istoka.

Periodični vetrovi su monsuni.

Lokalni vetrovi duvaju na manjem prostoru i zavise od lokalne razlike u temperaturi i vazdušnom pritisku. U ovu grupu vetrova spadaju košava, bura, jugo, tornado, uragani i tajfuni.

Rešavaj zadatke 0/7

Start

Lako!

Bravo!

Pogledaj odgovor u lekciji.

Vetrove delimo na stalne, periodične i?

Bravo!

Osvojeno je

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Vlažnost vazduha

U vazduhu se nalazi para koja nastaje tako što Sunčevi zraci zagrevaju vodene površine i vegetacijske oblasti što dovodi do isparavanje vode.

Pojmom vlažnost vazduha predstavljamo koliko se vodene pare nalazi u vazduhu.

Merimo je higrometrom i izražava se procentima. Što je temperatura vazduha veća, veća je i količina pare u vazduhu.

Rešavaj zadatke 0/2

Start

Srednje!

Bravo!

Pogledaj odgovor u lekciji.

Čime izražavamo vlažnost vazduha?

Bravo!

Osvojeno je

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Oblaci su zapravo velike količine toplog, vlažnog vazduha koji se diže u vis, i to sve dok ne naiđe na hladan vazduh, kada se vodena para pretvara u kapi kiše ili komadiće leda ukoliko je temperatura vrlo niska.

Oblačnost

Pokrivenost neba oblacima se naziva oblačnost.

Oblaci mogu biti različiti po obliku, masi, gustini i veličini.

Srednje!

Bravo!

Pogledaj odgovor u lekciji.

U prazno polje prevuci tačan odgovor.

Pokrivenost neba oblacima se naziva .

magla

pritisak

oblačnost

Bravo!

Osvojeno je

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Padavine

Padavine predstavljaju vodu koja u tečnom ili čvrstom stanju pada iz oblaka ili se formira neposredno iznad površine Zemlje.

Niske podavine se formiraju odmah iznad kopna i zavise od temperature kopna. Niske padavine su rosa, slana, inje i poledica.

Viskoke padavine su kiša, sneg i grad i nastaju u traposferi.

Rešavaj zadatke 0/1

Start

Srednje!

Bravo!

Pogledaj odgovor u lekciji.

Označi visoke padavine.

Bravo!

Osvojeno je

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Rosa nastaje kondenzovanjem vodene pare na površini zemljišta u jutarnjim i večernjim časovima, kada se temperatura spusti tokom noći.

Slana se javlja u jesen, početkom zime ili proleća kada se temperatura kopna tokom noći spusti ispod 0C.

Poledica nastaje tokom zime kada je temperature zemljišta ispod 0C i data se vlaga iz vazduha pretvara u led, što dovodi do stvaranja tanke ledene kore na površini Zemlje.

Kiša nastaje tako što se vodena para iz vazduha u višim slojevima atmosfere rashladi i pretvori u kapljice vode koje stvaraju oblak. Kada kapi kiše postanu veće i teže, one pod uticajem sile Zemljine teže padaju na kopno.

Sneg nastaje isto kao i kiše, samo što se vazdušna para ne pretvara u kapljice vode, već u kristale leda koji se spajaju u pahuljicu.

Grad nastaje tokom leta. Količina padavina se meri kišomerom, a izražava se u mm.

Rešavaj zadatke 0/4

Start

Lako!

Bravo!

Pogledaj odgovor u lekciji.

Tokom kog godišnjeg doba nastaje grad?

Bravo!

Osvojeno je

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Insolacija

Insolacija predstavlja koliko sunčanih dana ima neko mesto na Zemlji u toku godine.

Srednje!

Bravo!

Pogledaj odgovor u lekciji.

U prazno polje prevuci tačan odgovor.

Insolacija predstavlja koliko ima neko mesto na Zemlji u toku godine.

padavina

sunčanih dana

oblačnosti

Bravo!

Osvojeno je

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Vremenska prognoza

Vremenska prognoza je predviđanje vremenskih prilika na određenom prostoru u toku određenog vremenskog perioda.

Naučili smo

Vreme objašnjava trenutno stanje vremenskih elemenata u atmosferi iznad nekog mesta.
Klima predstavlja prosečno stanje atmosferskih pojava iznad nekog mesta.
Klimatski elementi su: temperatura vazduha,vazdušni pritisak,vetar,vlažnost vazduha,oblačnost, padavine i količina sunčevog sjaja ili insolacija.
Temperatura vazduha je stepen zagrejanosti vazduha.
Vazduh svojom težinom pritiska površinu Zemlje i tu pojavu nazivamo vazdušni pritisak.
Vetar je strujanje vazduha iznad Zemljine površine.
Pojmom vlažnost vazduha predstavljamo koliko se vodene pare nalazi u vazduhu.
Pokrivenost neba oblacima se naziva oblačnost.
Padavine predstavljaju vodu koja u tečnom ili čvrstom stanju pada iz oblaka ili se formira neposredno iznad površine Zemlje.
Insolacija predstavlja koliko sunčanih dana ima neko mesto na Zemlji u toku godine.
Vremenska prognoza je predviđanje vremenskih prilika na određenom prostoru u toku određenog vremenskog perioda.