Zemljište Srbije

Shtreberove lekcije proizvod su puno rada i istraživanja. Podržite nas kupovinom Premium naloga i omogućite vašem detetu da uči na najbolji način. Hvala!

Kupi sada

Raspadanjem stena od kojih se sastoji Zemljina kora , taloženjem mineralnih i organskih materija na površini stvara se rastresit, često tanak sloj koji se naziva zemljište ili produktvno tlo.

Postanak, sastav i osobine zemljišta zavise od delovanja pedogenetskih faktora (Pedon - zemlja genesis - stvaranje). Pedogenetske faktore nalčešće delimo u sedam grupa

geološki faktori
starost terena
reljefni faktori (oblici reljefa, nagib isl)
klimatski faktori (toplota, vetar isl)
površinske i plitke podzemne vode (poplave, male dubine podzemnih voda isl)
biološki faktori (biljke, životinje i mikroorganizmi)
uticaji čoveka

S'obzirom na raznovrsnost u prirodnogeografskim odlikama naše zemlje sastav zemljišta je raznolik zavisno od toga u kom je delu Srbije.

Duboka zemljišta koja preovlađuju u Panonskoj niziji, kotlinama, rečnim dolinama i na blagim padinama brda i nižih planina su pogodna za razvoj ratarske proizvodnje.

Plitka zemljišta se nalaze u planinskom delu naše zemlje i predodređena su za šume i pašnjake.

Pod uticajem raznorodnih prirodnih i antropogenih faktora stvoreni su različiti tipovi zemljišta. Od svih tipova koji postoje, veći značaj imaju

crnica
smonica
gajnjače
aluvijalna zemljišta
pepeljuše
crvenice
slatine
skeletna tla
antropogena tla

Crnica-černozem je najplodnije zemljišta u Srbiji. Najviše je rasprostranjena u Vojvodini, Stigu i delu Mačve. Naziva se još i stepska crnica. Ovaj tip zemlje je porozan, bogat humusom i tamne je boje.

Smonica je glinovito zbijeno zemljište, crne je boje bogat humusim i spada u najplodnije zemljište na našoj teritoriji. lako se obrađuju samo u periodima kratke vlažnosti. Nalaze se u nižim delovima Šumadije, većem delu Mačve, na dnu kotlina i u dolinama Timoka, Južne i Zapadne Morave.

Gajnjače su srednje plodna zemljišta. Njohov glavni sastojak su pesak, glina, humus i gvožđe. Boja im se menja zavisno od količine sastojaka, ako ima više gvožđa rumenkaste je boje a ako ima više humusa tamnije je boje. Nalaze se na niskim planinam Južnog oboda Panonskog basena i stranama kotlina u slivu Južne Morave.

Aluvijalno zemljšte se javlja duž reka - rečni nanos, mulj, pesak i šljunak se talože za vreme poplava. Ovo zemljište se lako obrađuje i bogato je hranljivim materijama. Najširi pojas ima pored velikih ravničarskih reka.

Otključaj Premium

Čitaj celu lekciju
Rešavaj 10x više zadataka
Osvoj 2x više bodova i energija ti se puni duplo brže

Za 855 RSD postani Premium!

Postani Premium

Pepeljuše- podzoli su najmanje plodna tla, ima ih u našim planinskim krajevima. Tlo je isprano, jer je količina padavina veća, voda rastvara, ispira i odnosi humus i druge hranljive sastojke.

Crvenica - terra rosa je mestimično rasprostranjena u Metohijskoj kotlini, istočnoj Srbiji i u Starovlaško-raškoj visiji. Nastaje od nerastvorljivog dela krečnjaka. Glavni sastojak ovog tla je glina koja sadrži veliku količinu gvožđa. Dosta je isprana i ograničene plodnosti.

Slatine su zasoljeno zemljište. U površinskom sloju imaju veću ili manju količinu rastvorljivih soli pa je delimično neplodno. Na delovima tla gde je zasoljenost manja, uspevaju suncokret, kamilica i duvan. Ovo tlo je u Bačkoj, Banatu i na Kosovu i Metohiji.

Skeletna - kamenita zemljišta su plitka tla u formiranju, nalaze se u planinskim delovima naše zemlje.

Antropogena tla nastaju pod uticajem čoveka (antropogenizacijom). Ovako nastaju visokoproduktivna zemljišta - unošenjem razčičiih tipova tla u već postojeće tlo se menja sastav i osobine tla i formiraju novi tipovi.

MERE ZA POVEĆANJE PLODNOSTI ZEMLJIŠTA su mere koje se preduzimaju da bi se omogućilo šo bolje i svestranije iskkorišćavanje zemljišta i poboljšala produktivnost u poljoprivredi.

Neke od tih mera su

blagovremena i pravilna obrada zemljišta
uvoenje pravilnog sistema đubrenja sa primenom organskih i mineralnih đubriva
navodnjavanje i odvodnjavanje
borba protiv erozije
borba protiv jakog zbijanja zemljišta prilikom obrade, đubrenja, nege i prevoza koji su posledica nepravilne primene teških mašina.

g828_7psenica

BILJNI I ŽIVOTINJSKI SVET

Zone prirodnog biljnog pokrivača se podudaraju sa time kako su klime i zemljište rasprostranjeni.

Dosta biljnog pokrivača je uništeno čovekovim delovanjem. U želji da zadovolje svoje potrebe ljudi su krčili i sekli samonikle biljke i zamenili ih kultivisanim biljkama.

Oblasti koje još uvek imaju prirodni biljniprekrivvač su i teritorije sa specifičnim životinjskim svetom.

Teritoriju Srbije delimo na panonsku i planinsku florističku (biljnu) i faunističku (životinjsku) sredinu.

Panonska floristička i faunistička celina zahvata Panonsku niziju. To je prirodna stepa koja je radom čoveka pretvorena u obradive površine.

Drveće raste samo pored reka jer tamo ima dovoljno vode- vrbe i razne puzavice su većinom iskrčene-. Po obodnim delovima ima više padavina pa uspevaju hrastove šume.

U Mačvi i Šumadiji je rasprostranjen hrast sladun i cer. Bagremove šume su nastale pošumljavanjem peščara.

U panonskoj celini su zastupljene stepse životinjske vrste - vuk, lisica, muflon, divlja mačka, zec, fazani, prepelice, guke idr.

Planinska floristička i faunisička celina obuhvata planinske predele iznad 800m, do te visine je obradivo zemljište. Najveći deo planinske oblasti pokrivaju šume. Ovo je celina bogatija faunom, ima medveda, divokoza, vukova, lisica idr. Planinske reke su bogate ribom.

LOVNE POVRŠINE - cela teritorija Srbije izuzev naselja predstavlja lovnu površinu.

Lovišta su određene prirodne celine, bogate divljim životinjama i pticama, minimalne površine 2000ha. Delimo ih na poljska i šumska lovišta.

Lovišta naše zemlje su poznata po bogatsvu divljih životinja i ptica, ona omogućavaju razvoj lova.

Teritorija Srbije je podeljena na 15 lovnih oblasti : Bačka, Severni Banat, Južni Banat, Srem, Beograd, Podunavlje, Šumadija, Podrinjsko-kolubarska oblast, Zlatiborska oblast, raška, Timok, Jugoistočna Srbija, Kosovo i Metohija.

VERTIKALNA ZONALNOST - Sa porastomnadmorske visine postepeno se smenjuju biljne zone.

Najniže terene Pannske regije na podvodnim terenima oko velikih reka pokrivaju topole, vrbe i jove.

Pobrđe i niež delove Južnog oboda Panonskog basena prostiru se hrastove šume kojih ima i u drugim delovima Srbije. Iznad hrastovih šuma je zona bukovih šuma. Kako dalje raste nadmorska visina, pojas bukovih šuma prelazi u zomnu mešovitih šuma koje se sastoje od bukve i četinara a koje se potom smenjuju u šume četinara.

Na padinama zapadne Srbije ima munike (endemskog bora) a oko srednjeg toka Drine se javlja endemska plava omorika.

Iznad pojasa šuma je pojas planisnkih pašnjaka ili planinskih suvati. Planinski pašnjaci nisu uvek prirodni već su i delo čoveka.

<% if(tag === 'undefined') {%><% } else { %><% } %>

Premium status ti omogućava:

Dodatan sadržaj

Novosti

Najnoviji članci Pogledaj sve

Dodatni sadržaj

Shop

BILJNI I ŽIVOTINJSKI SVET