Sadržaj je
zaključan!
Otključaj prelaskom na
premium nalog.
Turnir je u toku
Osvoj Premium 10 min besplatno
Uradi dnevne zadatke i
dobićeš pristup
Premium
sadržaju na 10 min
Idi na
Shtreberove lekcije proizvod su puno rada i istraživanja. Podržite nas kupovinom Premium naloga i omogućite vašem detetu da uči na najbolji način. Hvala!
Kupi sadaOsnovni biomi na Zemlji. Biosfera
BIOMI su velike zajednice sličnih ekosistema sa koje se nalaze u jednoj klimatskoj oblasti.
Svi BIOMI na svetu čine BIOSFERU. BIOSFERA JE NAJVIŠI NIVO ORGANIZACIJE ŽIVOG SVETA.
Naša planeta obiluje različitim klimatskim uslovima, a klimatski zajedno sa fizičkim faktorima, određuju tip ekosistema koji može da se razvije.
Najveći uticaj ima temperatura, a odmah zatim i količina padavina. Kombinacija temperature i vlažnosti uslovili su pojavu SEDAM OSNOVNIH KOPNENIH BIOMA NA ZEMLJI.
*PLAVOM BOJOM OBELEŽENE SU PLANINE NA KOJIMA VLADAJU DRUGAČIJE ZAKONITOSTI SMENE BIOMA.
BIOM TUNDRE
Ovaj biom je karakterističan za sam sever planete, južno od Arktika.
KLIMA
Zime su duge i oštre s temperaturama do -65°C, stalni hladni vetrovi isušuju tlo. Leta su kratka i hladna. A padavina ima veoma malo tek nekoliko cm/m2 godišnje.
VEGETACIJA
Sastoji se od niskih žbunova i zeljastog bilja (trava), mahovina i lišajeva. Nema drveća ni drugih biljaka sa korenovim sistemom jer su dubinski slojevi zemljišta trajno zaleđeni.
FAUNA
Vrlo je oskudna, uglavnom su zastupljene životinje koje imaju sposobnost da očuvaju telesnu temperaturu. Gusto krzno, perje, debele masne naslage: polarni vuk, polarni zec, polarna lisica, irvas, polarna sova, itd.
Otključaj Premium
- Čitaj celu lekciju
- Rešavaj 10x više zadataka
- Osvoj 2x više bodova i energija ti se puni duplo brže
Za 1200 RSD postani Premium!
Postani PremiumBIOM TAJGE - ČETINARSKE ŠUME
Ovaj biom je karaktrerističan za severne delove Evrope, Azije, Amerike.
KLIMA
Zime su vrlo hladne, a samo 1 do 4 meseca imaju temperaturu iznad 10°C. Leta su toplija i duža nego u tundrama. Padavina ima nešto više.
VEGETACIJA
Najpoznatije vrste su sibirska smreka, sibirski ariš, sibirska jela i običan bor.
FAUNA
Raznolikija i bogatija vrstama nego što je u tundri, medved, rus, jelen, različite vrste glodara, ptica i insekata.
BIOM LISTOPADNIH ŠUMA
Oblasti umerene klime.
KLIMA
Smenjuju se sva četiri godišnja doba. Količina padavina je obilna.
VEGETACIJA
Većinu čini listopadno drveće (grab, javor, bukva, hrast, itd.). Ali ima i žbunja, mahovina, itd.
FAUNA
Čine je brojni insekti, ptice, lisica, vuk, kuna, medved, divlja mačka, divlja svinja, itd.
TRAVNI BIOMI
(stepe, prerije, savane i pampasi)
Prostiru se od listopadnih šuma ka unutrašnjosti kontinenta u umerenoj klimatskoj zoni.
KLIMA
Leta su jako topla, a zime izuzetno hladne. Količina padavina je mnogo manja nego u listopadnim šumama. Zbog ovakvih uslova javljaju se različite vrste trava.
VEGETACIJA
Čini ih grmlje, zeljaste biljke, retko drveće.
U Evropi, Rusiji i Aziji se nazivaju STEPE
U Severnoj Americi PRERIJE.
U Južnoj Americi PAMPASI.
A u Africi SAVANE.
*Drveće u savani ima karakteristične ravne vrhove krošanja zbog specifične raspodele svetla i vlage
FAUNA
Čine je brojni insekti, slonovi, antilope, zebre, žirafe, prerijsko kuče, bizon, itd.
BIOM MEDITERANSKE VEČNO ZELENE ŠUME I ŽBUNOVA
Primorske oblasti u Evropi uz obalu Sredozemnog mora, ali i na drugim kontinentima.
KLIMA
Pod uticajem mora i okeana dolazi do ublažavanja klime, pa su temperaturne razlike između leta i zime manje, a količina padavina veća. Leta su izuzetno topla i bez padavina, a zime su blage sa većom količinom padavina.
VEGETACIJA
Javljaju se različite vrste drveća koje ne odbacuje lišće i „večno su zelene“ Najzastupljenije biljne vrste: primorski bor, lovor, čempres, maslina. Ove biljke su adaptirane tako da preživljavaju duga, topla i sušna leta.
FAUNA
Faunu čine brojni insekti, šakal, blavor, itd.
BIOM PUSTINJA
U subtropskoj zoni, obično daleko od obala mora (izuzev Sahare) Azija, Južna Amerika, Afrika, Australija
KLIMA
Tople pustinje - visoke temperature
Hladne pustinje – niske temperature
U pustinjama ima izuzetno malo padavina, a temperature danju dostiži do 50°C, a noću blizu 0°C.
VEGETACIJA
Pustinjske biljke su posebno prilagođene. Neke umesto lišća imaju trnje, gomilaju vodu u stablu ili drugim delovima. Oskudna vegetacija (kaktusi, mlečike, zeljaste biljke)
FAUNA
Prilagođeni su sušnim i vrelim uslovima sredine. Glodari, zmije, kamile, gušteri, skorpije, itd.
BIOM TROPSKIH ŠUMA
Ekvatorijalni pojas Zemlje
KLIMA
Temperature vazduha se kreću oko 25°C čitave godine. Kiša pada skoro svaki dan. Vlažnost vazduha je veoma visoka.
VEGETACIJA i FAUNA
Ovde se nalaze Amazonske prašume u kojima je najveća raznovrsnost živog sveta: Drveće, lijane, brojne vrste gmizavaca, ptica, sisara, itd. Ovo je najneistraženije mesto na planeti Zemlji. Veruje se da nismo upoznali ni 10% živog sveta koji se tamo nalazi.
SMENJIVANJE BIOMA SA PORASTOM NADMORSKE VISINE
Osim što se biomi pravilno smenjuju od polova ka Ekvatoru, smenjuju se i sa porastom nadmorske visine. Od podnožja ka vrhovima planina.
U umerenoj klimatskoj zoni, pre svega na severnoj hemisferi u podnožju planina gde su uslovi povoljni razvijaju se listopadne šume.
Sa porastom nadmorske visine smenjuju ih četinarske šume.
Iznad kojih ulazimo u travnati pojas koji po svojoj strukturi podseća na TUNDRE.
Na vrhovima planina se nalazi zona večnog SNEGA I LEDA.
VODENA ŽIVOTNA SREDINA
Vodena životna sredina zauzima mnogo više prostora nego kopnena.
Razlikujemo tri osnovna bioma: MORA, OKEANI i KOPNENE VODE
Od ukupne količine vode na Zemlji 97% zauzimaju mora i okeani.
BIOSFERA
Obuhvata sve delove naše planete u kojima postoji život. Deo atmosfere, hidrosfere i litosfere.
To je najviši nivo organizacije živog sveta i obuhvata sve niže nivoe (biome, ekosisteme, biocenoze, itd.)
Živi svet naseljava Atmosferu do 11 – 12 km visine, a u hidrosferi život postoji do 10 km dubine. U litosferi je živoz moguć 2 – 3 km dibine.
Osnovni biomi na Zemlji. Biosfera
Klikni na Start,
i rešavaj Premium
zadatke!
besplatno!