Sadržaj je
zaključan!
Otključaj prelaskom na
premium nalog.
Turnir je u toku
Osvoj Premium 10 min besplatno
Uradi dnevne zadatke i
dobićeš pristup
Premium
sadržaju na 10 min
Idi na
Shtreberove lekcije proizvod su puno rada i istraživanja. Podržite nas kupovinom Premium naloga i omogućite vašem detetu da uči na najbolji način. Hvala!
Kupi sadaRaznovrsnost i struktura ekosistema
Milionima godina u nazad, živa priroda je obavljala svoj posao, evoluirala u skladu sa uslovima sredine.
Danas stvari nisu tako jednostavne. U ove ekološke zakonitosti umešao se jedan veoma značajan faktor – ČOVEK.
Sada kada nas na Planeti ima oko 7 milijardi naš uticaj je ogroman. Krčimo šume, isušujemo jezera i močvare, menjamo tokove reka, a travne ekosisteme pretvaramo u poljoprivredno zemljište.
Tako polako od PRIRODNIH ekosistema nastaju ANTROPOGENI ekosistemi. To su ekosistemi koje je stvorio i organizuje ga čovek.
Ovi postupci imaju OGROMAN UTICAJ na DIVLJE VRSTE, jer one imaju sve manje prirodnih staništa. Tako ih polako potiskujemo u neke nova, manje pristupačne predele. Neke vrste se adaptiraju, ali mnoge, nažalost isčezavaju.
Otključaj Premium
- Čitaj celu lekciju
- Rešavaj 10x više zadataka
- Osvoj 2x više bodova i energija ti se puni duplo brže
Za 1200 RSD postani Premium!
Postani PremiumPoslednjih decenija čovečanstvo počinje da uviđa u kolikoj meri utiče na planetu. Svest o tome da će divlji svet nestati ukoliko ne promenimo svoje navike i potrebe je sve veća. Ipak, tek smo na početku ove borbe, treba još mnogo da radimo kako bi živeli tako da ne oštećujemo prirodu.
RAZLIKA IZMEĐU PRIRODNIH I ANTROPOGENIH EKOSISTEMA?
Ukoliko uporedimo jednu šumu – prirodni ekosistem, i pošumnljenu oblast – antropogeni ekosistem, primetićemo značajne razlike.
U šumi je velika raznovrsnost biljaka, gljiva, lišajeva, itd. Životinjski svet je bogat, takođe. Tu žive biljojedi, mesojedi kao i njihovi paraziti. Ovo znači da se lanac ishrane veoma složen.
Na pošumljenoj parceli situacija je drastično drugačija. Dominira jedna vrsta (odabrana vrsta drveta), čije su sve jedinke iste starosti i zasađene su pravilno. Raznovrsnost drugih biljaka (korova) i biljojeda (đtetočina) se kontroliše hemijskim sredstvima jer mogu da nanesu štetu stablima. Zbog toga je poremećen lanac ishrane jer grabljivica skoro da nema.
Promenom i uništavanje prirodnih staništa smanjuje se biodiverzitet (biološka raznovrsnost živih vrsta). Narušavaju se lanci ishrane, a time i prenos energije i supstance u ekosistemu.
RAZNOVRSNOST EKOSISTEMA U SRBIJI
Naša zemlja može da se pohvali velikom raznovrsnošću ekosistema. Vodeni ekosistemi koji su kod nas zastupljeni su potoci i reke. Prirodni jezera skoro da nema, ali imamo veliki broj veštačkih jezera. Bare i močvare su nekada bile brojne, ali su vremenom, zbog naselja i poljoprivrednog zemljišta isušene. Najveću površinu kopna zauzimaju šumski ekosistemi. To su listopadne šume. Nekada je od ukupnoe teritorije čak 80% zauzimala šuma, ali je danas tak procenat smanjen na svega 27%. Te površine su danas poljoprivredna zemljišta. Na višim nadmorskim visinama zastupljene su četinarske šume sa igličastim lišćem.
Raznovrsnost i struktura ekosistema
Klikni na Start,
i rešavaj Premium
zadatke!
besplatno!