Ekosistem kopnenih voda. Zagađenje i mogućnost zaštite

EKOSISTEM KOPNENIH VODA

Kako im samo ime kaže to su vode koje se nalaze na kopnu.

tok-kopnenih-voda

Stalno izviranje, proticanje i isparavanje kopnenih voda omogućeno je procesom kruženja vode.

Te vode mogu biti: POVRŠINSKE ili PODZEMNE. A razlikuju se i STAJAĆE i TEKUĆE VODE.

Na putu od izvora ka moru kopnene vode menjaju način i brzinu svog kretanja, oblik i dimenzije svog korita, fizičke i hemijske karakteristike.

U odnosu na način i brzinu kretanja, kao i oblik i dimenzije korita, mogu se razlikovati: izvori, potoci, rijeke, splavovi, ušća, jezera, bare i močvare.

Otključaj Premium

Čitaj celu lekciju
Rešavaj 10x više zadataka
Osvoj 2x više bodova i energija ti se puni duplo brže

Za 855 RSD postani Premium!

Postani Premium

TEKUĆE VODE - REKE, POTOCI, IZVORI I VODOPADI

Tok vode je osnovna karakteristika potoka i reka. Po njemu se i razlikuju od stajaćih voda- bara jezera i mora.

Izvor ili vrelo je početni deo rečnog toka. To je mesto gde podzemna voda izbija na površinu zemlje.

Potok je prirodni tok vode koji teče kanalom ili koritom širokim do 5m.

Reka je prirodni tok vode koji teče kanalom ili koritom širim od 5 m.

Slap ili vodopad predstavljaju tekuću vodu koja se preliva preko stenovite podloge i pada sa veće ili manje visine. Slapova ima i na potocima i rekama, a ponekad i na jezerima.

Ušće je mesto gde se spajaju dve reke ili dva potoka, ili mesto gde se reka ili potok spajaju sa jezerom ili morem.

TEKUĆE VODE - REKE, POTOCI, IZVORI I VODOPADI

recni-tok

STAJAĆE VODE - JEZERA, BARE I MOČVARE

Stajaće vode se razlikuju po količini vode, površini koju zauzimaju, po dubini i živom svetu koji ih nastanjuje. U ovim ekosistemima ne postoji jasno, snažno kretanje vode u jednom smeru već je kretanje zastupljeno u obliku struja, talasa i promena nivoa vode.

Jezero je prirodno udubljenje nepravilnog oblika i velike dubine, ispunjeno vodom. Mogu da budu veća, manja, dublja ili plića, ali su toliko duboka da do najdubljih delova ne prodire svetlost, pa nema uslova za razvoj zelenih biljaka.

Bara je takođe prirodno udubljenje nepravilnog oblika, uspunjeno vodom. Za razliku od jezera, bare su plitke, tako da svetlost dopire do samog dna vodenog basena.

Močvare su potpuno zarasle vegetacijom.

STAJAĆE VODE - JEZERA, BARE I MOČVARE

jezero-bara-mocvara

HEMIJSKI SASTAV, TEMPERATURA I PROZRAČNOST KOPNENIH VODA

Zbog izuzetno male količine rastvorene kuhinjske soli kopnene vode imaju sladak ukus.

U kopnenim vodama ima i značajnih količina rastvorenog kiseonika i ugljen-dioksida, i to naročito u plitkovodnim delovima i na mestima brzog rečnog toka. Zbog toga se na ovim mestima razvija bujna životna zajednica.

Temperatura varira u odnosu na geografski položaj, dubinu vode i godišnje doba. U vodama bliže polovima temperature vode je niža, a prema ekvatoru je sve viša. Za razliku od mora, bare, močvare, izvori i manje reke tokom zime mogu biti potpuno zamrznuti. Temperatura kopnenih voda zavisi i od nadmorske visine.

Svetlost opada sa dubinom vode. U izuzetno čistim jezerima može da dosegne 40 m dubine, što je masimum. Reke zbog prisustva čestica, mulja i peska imaju najmanju prozračnost.

FLORA I FAUNA

Životne zajednice kopnenih voda je veoma raznovrsan.

PROIZVOĐAČI: Alge, mahovine, biljke cvetnice. Mikroskopske alge na površini vode čine FITOPLANKTON. U rekama gde voda brzo protiče, ne postoji mogućnost za formiranje fitoplanktona, alge i mahovine rastu uz obalu. Biljke koje naseljavaju dno vodenih ekosistema formiraju FITOBENTOS. Plitke delove jezera naseljavaju biljke cvetnice.

POTROŠAČI: U površinskom sloju vode nalazi se ZOOPLANKTON. To su mikroskopski organizmi, račići, trepljari, amebe, i hrane se fitoplanktonom. U potrošače spadaju: ribe, rakovi, školjke, puževi, pljosnate gliste, pijavice, larve insekata, vodeni pauci, itd. Životinjski organizmi koji naseljavaju dno potoka, reka i jezera čine ZOOBENTOS. Životinje koje naseljavaju slobodnu vodu i dobri su plivači čine NEKTON.

bentos_nekton_planktonpng

LANAC ISHRANE

U kopnenim ekosistemima lanac ishrane je veoma složen. Jedan od najvažnijih faktora su organizmi koji žive u priobalju. Žabe, gušteri, zmije, ptice i sisari.

Razlagači su u kopnenim vodama, bakterije i gljive. Hrane se uginulim organizmima i razlažu organsku materiju do neorganskih jedinjenja i elemenata.

zivot-u-jezeru

ZAGAĐIVANJE KOPNENIH VODA

Vode su uglavnom zagađene, a čovekove potrebe za čistom vodom su sve veće. Ironija je u tome što je čovek sam zagadio te vode, diretno ili indirektno.

Direktno je kada se supstance unose u vodeni ekosistem, industrijske i komunalne otpadne vode.
INDUSTRIJSKE iz fabrika i postrojenja.
KOMUNALNE iz domaćinstava.

Vodeni saobraćaj utiče na zagađenje vode.

Idirektno zagađenje se odnosi na nečistoće koje u vodeni ekosistem dolaze iz drugih ekosistema. Najveći zagađivač kopnenih voda je poljoprivredno zemljište, koje se tretira hemijskim supstancama i đubrivima.
Drugi zagađivač su već zagađene atmosferske padavine.

ZAŠTITA KOPNENIH VODA

Čiste vode je manje nego što su stvarne potrebe čovečanstva. Mi se snabdevamo iz podzemne vode, izvori, reke, jezera.

Svake godine oko 5 miliona ljudi umre od neispravne vode za piće i loših sanitarnih uslova.

Mera zastite:

Monitoring

Uklanjanje uzroka mogućeg zagađenja

Filteri na mestu izlivanja otpadnih voda

Smanjena upotreba pesticida i vestačkih đubriva

<% if(tag === 'undefined') {%><% } else { %><% } %>