Ekosistem - osnovni procesi - Odnosi ishrane

EKOSISTEM je pojam koji povezuje BIOCENOZU i STANIŠTE. On predstavlja vezu između ŽIVE i NEŽIVE PRIRODE.

ŽIVOTNA ZAJEDNICA u prirodi mora zauzimati neki prostor u kome članovi te zajednice zadovoljavaju svoje potrebe: kreću se, uzimaju hranu, dišu, nalaze zaklon i zaštitu itd.

Taj prostor se naziva BIOTOP i njega naseljavaju pripadnici odgovarajuće BIOCENOZE.

ekosistem_osnovni_procesi

Otključaj Premium

Čitaj celu lekciju
Rešavaj 10x više zadataka
Osvoj 2x više bodova i energija ti se puni duplo brže

Za 855 RSD postani Premium!

Postani Premium

ŠTA JE, ONDA, EKOSISTEM?

Ekosistem je osnovna funkcionalna jedinica u ekologiji jer uključuje i organizme (životnu zajednicu) i životno stanište (neživu prirodu).

A živa i neživa priroda međusobno utiču jedna na drugu i tako stvaraju uslove života u ekosistemu.

Obe komponente su značajne za održavanje života na Zemlji.

Ekosistem nije slučajan skup živih bića na nekom staništu. To je posledica veoma dugog i složenog evolutivnog i ekološkog procesa.

Za nastanak razvoj i očuvanje života u ekosistemu odvija se po EKOLOŠKIM ZAKONITOSTIMA:
LANAC ISHRANE - odnosi ishrane
SUKCESIJA - kruženje supstanci i prenos energije

ODNOSI ISHRANE

Iako su živa bića povezana na mnogo načina, najvažniji su odnosi ishrane. Jer tako životinje i biljke dobijaju hranu koja im je neophodna za obavljanje osnovnih životnih procesa.

I čitav živi svet deli se na PROIZVOĐAČE I POTROŠAČE! Panda-Eating-Plant

FOTOSINTEZA je najvažniji proces u kome se stvara hrana.

FOTOSINTEZA je proces u kome se iz ugljen-dioksida, vode i soli u prisustvu Sunčeve svetlosti stvaraju organske supstance – Šećeri.

fotosinteza

Ovu sposobnost imaju biljke i neke bakterije i nazivaju se AUTOTROFI.

AUTOTROFNI ili FOTOSINTETIČNI organizmi stvaraju mnogo više hrane nego što im je potrebno.

Neke bakterije mogu da stvore organsku materiju razlažući hemijski složena neorganska jedinjenja. Ovaj proces se naziva HEMIOSINTEZA. Ali ovu sposobnost nemaju sve bakterije, a one koje imaju žive u tami gde nema svetlosti.

hemiosinteza

POTROŠAČI ili HETEROTROFNI ORGANIZMI

Ovi organizmi nemaju mogućnost da sami proizvode hranu pa jedu biljke i druge organizme.

Potrošači se dele u nekoliko grupa:

POTROŠAČI PRVOG REDA – BILJOJEDI
Ovi organizmi se hrane biljkama, tu spadaju i paraziti na biljkama.

POTROŠAČI DRUGOG REDA – MESOJEDI
Oni se hrane biljojedima.

POTROŠAČI TREĆEG REDA – MESOJEDI KOJI SE HRANE ŽIVOTINJAMA
Oni se hrane potrošačima drugog reda.

potrisaci_proizvodjaci

GRABLJIVICE:
Potrošači drugog i trećeg reda koji svoj plen hvataju u letu, dok trče ili plivaju.

grabljivice_1

SVAŠTOJEDI:

Hrane se i biljnom i životinjskom hranom. Oni se u lancima ishrane mogu naći i u drugom i u trećem redu potrošača.

svastojedi

RAZLAGAČI:

Ovo su heterotrofni organizmi koji se hrane uginulim životinjama i biljkama, izlučevinama ili odbačenim delovima živih bića, znači, organskom materijom.
I razlažu je u neorgansku.
Tako vraćaju, recikliraju, u prirodu neorganske materije koje mogu ponovo da se koriste u procesu fotosinteze.

LANAC ISHRANE

PROIZVOĐAČI, POTROŠAČI PRVOG, DRUGOG I TREĆEG REDA zajedno čine LANAC ISHRANE. Gde je svaki član ishrane vezan za člana ispred i iza sebe.

lanac_ishrane

MREŽA LANCA ISHRANE

Većina potrošača se hrani zaličitom hranom, a jedan proizvođač – biljka može da bude hrana većem broju potrošača. Tako se lanci ishrane prepliću i stvaraju složenu MREŽU LANCA ISHRANE.

mreza_lanac_ishrane

Razlagači su poslenja karika u lancu ishrane. Bilo da su u pitanju biljke ili životinje sve ostatke oni razlože – iskoriste kao hranu.

UKUPNA MASA BIOMA - TROFIČKA PIRAMIDA

troficka_piramida_1

Zanimljiva stvar je da ako gledamo ukupnu masu živih organizama, najveću masu i brojnost imaju proizvođači. Pa zatim potrošači prvog reda, pa potrošači drugog reda, a najmanju masu i brojnost imaju potrošači trećeg reda. Ovakav grafički prikaz naziva se TROFIČKA PIRAMIDA.

<% if(tag === 'undefined') {%><% } else { %><% } %>