Životna zajednica i njena organizacija

Životna zajednica ili BIOCENOZA je skup organizama različitih vrsta u istom staništu - BIOTOPU.

Šta to znači?

Populacije različitih vrsta (mikroorganizmi, biljke, životinje i gljive) koje žive u istom staništu međusobno utiču jedni na druge, stvarajući jedinstvene uslove za život koji su tu zastupljeni. Ovo se naziva BIOCENOZA ili ŽIVOTNA ZAJEDNICA.

Na različitim biotopima se razvijaju različite biocenoze.

BIOCENOZE su složeni biološki sistemi.

Otključaj Premium

Čitaj celu lekciju
Rešavaj 10x više zadataka
Osvoj 2x više bodova i energija ti se puni duplo brže

Za 855 RSD postani Premium!

Postani Premium

Svi članovi jedne biocenoze zauzimaju određeni životni prostor na kojem pronalaze hranu, sklonište, vodu, ...

I svaki organizam ima svoje mesto, ulogu i značaj. To mesto i uloga koje ta vrsta ostvaruje u zajednici naziva se EKOLOŠKA NIŠA.

Na istom stablu žive različite vrste organizama. Ipak, svaki zauzima određeni prostor na stablu gde živi, nalazi hranu.

To je njegova ekološka niša.

Ekološka niša je u neku ruku „profesija” te vrste.

Ekološka niša je uloga vrste u lancu ishrane, njen odnos prema drugim članovima biocenoze “za ekološku nišu nije važno gde organizam živi nego šta radi”.

SVAKA BIOCENOZA SE ODLIKUJE PROSTORNOM I VREMENSKOM ORGANIZACIJOM.

PROSTORNA ORGANIZACIJA

Odnosi se na strukturu i izgled biocenoze. Struktura se ogleda u rasporedu članova biocenoze i zavisi od sastava, brojnosti, gustine i veličine članova biocenoze.

U svakoj biocenozi različiti organizmi zauzimaju različite delove prostora. A njihova raspoređenost se naziva SLOJEVITOST ili SPRATOVITOST.

Na primeru šuma to možemo najbolje da vidimo. Kod nas u šumama hrasta možemo da razlikujemo 7 spratova.

spratovi_zajednica

Podela na spratove ispoljava se prema različitoj visini biljnih vrsta koje grade životnu zajednicu. Određene vrste biljaka, životinja i gljiva su podeljene po spratovima.

VREMENSKA ORGANIZACIJA

Podrazumeva promene koje nastaju u biocenozi tokom nekog određenog vremena. Ova osobina predstavlja vremensku organizaciju biocenoze.

Članovi biocenoze obavljaju svoje aktivnosti u različito vreme. Promene mogu da budu dnevne , mesečne i sezonske.

Biljke tokom dana aktivno rade fotosintezu, dok mnoge životinje noću kreću u lov na hranu. A sezonske promene prate smenu godišnjih doba. Svako godišnje doba sa sobom donosi svoje ekološke faktore i nameće drugačije uslove života stanovnicima zajednice.

godisnjadoba

Sastav biocenoze

To je „spisak“ svih vrsta živih bića koja ulaze u sastav jedne biocenoze.

Izgled biocenoze zavisi od prostornog rasporeda, vremenske organizacije i sastava zajednice.

Najkrupnije jedinke najčešće daju izgled zajednici.

To znači da će se šuma zvati po najkrupnijim i najbrojnijim jedinkama – DRVEĆU. Četinarska, borova, hrastova šuma.

Ali i promena godišnjih doba značajno utiče na izgled biocenoze.

<% if(tag === 'undefined') {%><% } else { %><% } %>

Rang-lista

Rang-lista