Jednoćelijske eukarije

Uvod

U prethodnim razredima smo naučili da eukariotski organizmi mogu biti i višećelijski ili jednoćelijski.

Predstavnici jednoćelijskih eukariota iz grupe protista su amebe, bičari trepljari i jednoćelijske alge.

Amebe

Amebe žive u vodenim staništima ili vlažnom zemljištu, a neke i parazitiraju u čoveku.

One nemaju stalan oblik tela, tj. njihov oblik tela je promenljiv.

Zahvaljujući elastičnoj i tankoj ćelijskoj membrani, ameba može da preliva svoju citoplatmu i da gradi ispupčenja – lažne nožice.

Lažne nožice omogućavaju amebama da se kreću tako što stalno nastaju nove nožice, a stare nestaju.

Lako!

Bravo!

Pogledaj odgovor u lekciji.

Da li amebe imaju stalan oblik tela?

Bravo!

Osvojeno je

+

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Otključaj Premium

Čitaj celu lekciju
Rešavaj 10x više zadataka
Osvoj 2x više bodova i energija ti se puni duplo brže

Za 855 RSD postani Premium!

Postani Premium

U ćeliji amebe nalazi se citoplazma sa organelama i jedrom.

Hrane se heterotrofno. Uz pomoć hranljive vakuole vare hranu, a uz pomoć kontraktilne vakuole izbacuju višak vode i štetne supstance.

Kiseonik uzimaju čitavim telom, a razmnožavaju se bespolno – prostom deobom.

U nepovoljnim uslovima ameba prave cistu. Kada uslovi ponovo postanu povoljni, cista puca, a ameba nastavlja da živi.

Građa amebe

Ćelijska deoba amebe

Lako!

Bravo!

Pogledaj odgovor u lekciji.

Kako se naziva vakuola pomoću koje amebe vare hranu?

Bravo!

Osvojeno je

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Bičari

Bičari takođe žive u vodenim staništima.

Oni imaju stalan oblik tela i kreću se pomoću bičeva - organela za kretanje. Mogu imati jedan ili više bičeva, koji se talasasto pomeraju i tako pokreću telo bičara.

Bičari uzimaju kiseonik čitavim telom, a izlučivanje vrše preko kontraktilne vakuole.

Razmnožavaju se bespolno, deobom ćelije.

Najpoznatiji bičar je zelena euglena.

Zelena euglena ima crvenkastu organelu koja se naziva OČNA MRLJA. Ova organela omogućava eugleni da razlikuje svetlost od tame. Kada prepozna svetlost, uz pomoć biča pliva ka njoj kako bi mogla da vrši proces fotosinteze.

Kada ima dovoljno svetlosti, euglena se hrani autotrofno. U tami, euglena prelazi na heterotrofan način ishrane. To znači da je zelena euglena miksotrof.

Zelena euglena je mikroskopski sitna i ne može da je vidimo. Međutim, ona može da se prenamnoži i tada se stvara zelena skrama koju zovemo žabokrečina (nju možemo videti golim okom)

Lako!

Bravo!

Pogledaj odgovor u lekciji.

Kako se naziva organela koja zelenoj eugleni omogućava da razlikuje svetlost od tame?

Bravo!

Osvojeno je

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Trepljari

Trepljari su najkrupniji jednoćelijski protisti. Najpoznatiji predstavnik je paramecijum ili papučica.

Naseljavaju vodenu površinu, ali se mogu pronaći i u zemljištu. Neki trepljari žive i parazitski.

Oni se kreću uz pomoć treplji. Treplje su po građi slične bičevima, samo su kraće i ima ih više.

Trepljari su dvobočno simetrični ili asimetrični.

Kiseonik takođe uzimaju čitavim telom, a izlučivanje vrše preko kontraktilne vakuole.

Lako!

Bravo!

Pogledaj odgovor u lekciji.

Uz pomoć čega se kreću trepljari?

Bravo!

Osvojeno je

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Hrane se heterotrofno sitnim bakterijama, algama i drugim jednoćeljskim organizmima.

Oni imaju poseban „ulaz“ za unos plena koji se zove ćelijska usta. Na ćelijska usta se nastavlja ćelijsko ždrelo, a na njegovom kraju se formira hranljiva vakuola.

Za razliku od drugih protista, trepljari u svojim ćelijama imaju DVA JEDRA - veliko i malo. Uputstvo za izgradnju proteina daje genetički materijal velikog jedra, a uloga malog jedra je da određenom trenutku stvori veliko jedro.

Proces stvaranja i razdvajanja malih jedara je složen, ali bitan momenat je stvaranje citoplazmatičnog mosta preko kojeg se razmenjuju delovi malih jedara između dve jedinke.

Taj proces je jedna vrsta polnog razmnožavanja i naziva se konjugacija.

Kada se nakon toga trepljar razmnoži bespolnom deobom, novonastale jedinke će imati osobine oba trepljara koji su bili u konjugaciji.

Jednoćelijske alge

Jednoćelijske alge žive u vodenim staništima - slatkim i slanim vodama.

Hrane se miksotrofno, a mogu da žive i kao paraziti.

Često se udružuju u kolonije, a razmnožavaju se bespolno - deobom ćelije.

Neki od najznačajnih predstavnika algi su silikatne alge i zelene alge, među kojima je najpoznatija hlorela.

Lako!

Bravo!

Pogledaj odgovor u lekciji.

Šta je hlorela?

Bravo!

Osvojeno je

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Silikatne alge imaju zaštitni omotač od silicijma, po čemu su i dobile naziv. Ovaj „pancir“ daje oblik algi koja može da bude i zračno simetrična i dvobočno simetrična – zavisi koja je vrsta u pitanju.

U ćeliji silikatne alege sredinu zauzima krupna vakuola, a u citoplazmi se nalaze organele, jedro sa jednim ili više jedaraca i jedan ili više hloroplasta.

Prilikom deobe silikatnih algi, svaka od dve novonastale alge zadržava po jedan deo pancira.

Silikatne alge najčešće ne mogu aktivno da se kreću, već puštaju da ih voda nosi. Većina živi na dnu mora i drugih voda.

Morske silikatne alge

Izvor: Wikimedia Commons

Na dnu se sakuplja i materijal poreklom od pancira silikatnih algi od kog se stvara mulj, koji je lak, rastresit i šupljikav. Ovaj mulj ljudi koriste na primer u građevinarstvu.

Difuzija i osmoza

Kod većine jednoćelijskih eukariotskih organizama usvajanje, transport i izlučivanje organskih materija zasnovani su na procesima DIFUZIJE i OSMOZE.

Difuzija je fizički proces spontanog TRANSPORTA supstanci. Zasniva se na težnji molekula da se jednako rasporede u prostoru.

Osmoza je DIFUZIJA kroz polupropustljivu membranu.

Lako!

Bravo!

Pogledaj odgovor u lekciji.

Označi datu tvrdnju kao tačnu ili netačnu.

Bravo!

Osvojeno je

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Naučili smo

Predstavnici jednoćelijskih eukariota iz grupe protista su amebe, bičari trepljari i jednoćelijske alge.
Amebe nemaju stalan oblik tela i kreću se pomoću lažnih nožica. Hrane se heterotrofno, izlučuju pomoću kontraktilne vakuole, a kiseonik uzimaju celim telom. Razmnožavaju se prostom deobom, a u nepovoljnim uslovima formiraju ciste.
BIčari se kreću pomoću jednog ili više bičeva. Naseljavaju vodena staništa, kiseonik uzimaju celim telom, a izlučivanje vrše putem kontraktilne vakuole. Najpoznatiji bičar je zelena euglena, koja je specifična po svojoj organeli koja se naziva očna mrlja.
Trepljari se kreću uz pomoć treplji, kiseonik uzimaju čitavim telom i takođe izlučivanje vrše putem kontraktlne vakuole. Najpoznatiji predstavnik je paramecijum ili papučica, koja je specifična po tome što ima dva jedra - veliko i malo.
Jednoćelijske alge žive u vodenim staništima. One su miksotrofi ili žive parazitski. Često se udružuju u kolonije a razmnožavaju se bespolno deobom ćelije. Najznačajniji predstavnici su silikatne alge i zelene alge (hlorela).
Usvajanje, transport i izlučivanje organskih materija kod većine jednoćelijskih eukariota zasnovani su na procesima difuzije i osmoze.

Premium status ti omogućava:

Dodatan sadržaj

Novosti

Najnoviji članci Pogledaj sve

Dodatni sadržaj

Shop