Razmnožavanje

Uvod

Razmnožavanje je osnovni životni proces koji ima za cilj ostavljanje potomstva.

Potomstvo liči na svoje roditelje zahvaljujući naslednom materijalu, koji se nalazi u ćelijama, i koji se na to potomstvo prenosi.

Postoje dva tipa razmnožavanja:

polno (seksualno) - 2 pola: muški i ženski,
bespolno

Riba klovn je veoma brižan roditelj, kako je i prikazana u filmu "Potraga za Nemom".

Lako!

Bravo!

Pogledaj odgovor u lekciji.

Koja su dva tipa razmnožavanja?

Bravo!

Osvojeno je

+

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Polno (seksualno) razmnožavanje

2 roditelja - potomstvo

Postoje:

telesne ćelije - grade organizam (sve ćelije tela)
polne ćelije - muška i ženska (sprematozoid i jajna ćelija)

Muški pol stvara muške polne ćelije, a ženski ženske.

ženska polna ćelija + muška polna ćelija = zigot

Zigot (oplođena ćelija ) je prva telesna ćelija iz koje će se razviti novo biće.

Otključaj Premium

Čitaj celu lekciju
Rešavaj 10x više zadataka
Osvoj 2x više bodova i energija ti se puni duplo brže

Za 855 RSD postani Premium!

Postani Premium

Novonastala jedinka dobiće polovinu naslednog materijala od majke, a drugu polovinu od oca. To znači da će naslediti osobine oba roditelja.

Lako!

Bravo!

Pogledaj odgovor u lekciji.

Kako se naziva prva telesna ćelija iz koje se razvija novo biće?

Bravo!

Osvojeno je

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Bespolno razmnožavanje

Bespolno razmnožavanje je tip razmnožavanja za koji nije potrebno postojanje polova (muškog i ženskog) - 1 jedinka daje potomstvo.

Tipovi:

deoba
pupljenje
iz neoplođene jajne ćelije

Novonastalo živo biće naslediće osobine samo jednog roditelja.

Bespolno razmnožavanje - deoba

Jednoćelijski organizmi, kao što su bakterije i protisti razmnožavaju se deobom ćelija.

Jedna ćelija se podeli na dve i tako nastanu dva jednoćelijska organizma.

Bakterije mogu da se dele na svakih 20 do 30 minuta.

Snimak prikazuje ubrzani snimak njihovog razmnožavanja.

Bespolno razmnnožavanje - pupljenje

Kvasci su jednoćelijske gljive. Oni se razmnožavaju pupljenjem.

Na jedinki kvasca stvori se „pupoljak”, odnosno nova jedinka, koja se, kada dovoljno poraste, odvaja od svog roditelja.

Kvasci sa svojim „pupoljcima”, odnosno novim kvascima.

Lako!

Bravo!

Pogledaj odgovor u lekciji.

Poveži organizme sa odgovarajućim načinom razmnožavanja.

Kvasci

Bakterije i protisti

Pupljenje

Deoba

Bravo!

Osvojeno je

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

<p style="text-align: left;"><span style="color: #ffffff;"><strong>Životinje</strong> mogu da se razmnožavaju<strong> bespolno</strong>.</span></p>
<p style="text-align: left;"><span style="color: #ffffff;"><strong>Planarija</strong> je crv koji se razmnožava <strong>deobom tela.</strong></span></p>
<p style="text-align: left;"><span style="color: #ffffff;">&Scaron;ema prikazuje kako iz jedne planarije može da nastane vi&scaron;e njih.</span></p>

Životinje mogu da se razmnožavaju bespolno.

Planarija je crv koji se razmnožava deobom tela.

Šema prikazuje kako iz jedne planarije može da nastane više njih.

<p style="text-align: left;"><span style="color: #ffffff;"><strong>Hidre</strong>, <strong>sunđeri</strong> i <strong>korali</strong> razmnožavaju se <strong>pupljenjem</strong>. </span></p>
<p style="text-align: left;"><span style="color: #ffffff;">Potomstvo može da se odvoji od svog roditelja ili ostane prikačeno za njega - tada nastaje <strong>kolonija</strong>.</span></p>

Hidre, sunđeri i korali razmnožavaju se pupljenjem.

Potomstvo može da se odvoji od svog roditelja ili ostane prikačeno za njega - tada nastaje kolonija.

<p style="text-align: left;"><span style="color: #ffffff;">Kod mnogih grupa životinja de&scaron;ava se da se mladunac razvije iz neoplođene ženske polne ćelije.</span></p>
<p style="text-align: left;"><span style="color: #ffffff;">Na slici se vidi kako ženka <strong>biljne va&scaron;i</strong> rađa novu ženku.</span></p>
<p style="text-align: left;"><span style="color: #ffffff;">Izvor slike: [link="https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Aphid-giving-birth.jpg"]Wikimedia Commons[/link]</span></p>

Kod mnogih grupa životinja dešava se da se mladunac razvije iz neoplođene ženske polne ćelije.

Na slici se vidi kako ženka biljne vaši rađa novu ženku.

Izvor slike: [link="https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Aphid-giving-birth.jpg"]Wikimedia Commons[/link]

Oplođenje je spajanje muške i ženske polne ćelije.

Može biti:

unutrašnje - dešava u telu majke,
spoljašnje - dešava u spoljašnjoj sredini

Kod vodenih organizama veoma često oplođenje je spoljašnje. Mužjak izbacuje muške polne ćelije u vodu, a ženka ženske. U vodi se te polne ćelije spajaju.

Morski konjic je riba kod koje je oplođenje ipak unutrašnje. Međutim, ne dešava se u telu majke, već oca. Mužjak je taj koji ostaje trudan i donosi na svet potomstvo.

Životinje i biljke imaju polne organe sa polnim ćelijama.

Na primer, kod četinara su to šišarke, a kod cvetnica je to cvet.

Neki naučnici smatraju da su se biljke s cvetom pojavile pre 160 miliona godina. To bi značilo da su i dinosauri mirisali (i jeli) cveće. 🙂

<p style="text-align: center;"><span style="color: #ffffff;">Mu&scaron;ka &scaron;i&scaron;arka</span></p>

Muška šišarka

<p style="text-align: center;"><span style="color: #ffffff;"><strong>Ženska &scaron;i&scaron;arka</strong></span></p>

Ženska šišarka

Oprašivanje je proces prenošenja polena sa prašnika na tučak.

U muškim cvetovima stvara se polen, koji sadrži muške polne ćelije.

Pošto biljke ne mogu aktivno da se kreću, polen treba da se prenese do dela biljke koji sadrži ženske polne ćelije. Ukoliko biljka opraši samu sebe reč je o samooprašivanju.

Postoji i unakrsno oprašivanje - kada polen dospeva sa cveta jedne biljke na cvet druge.

U prirodi polen mogu da prenesu vetar, voda ili životinje. Kod gajenih biljaka, oprašivanje može da obavlja čovek.

<p style="text-align: left;"><span style="color: #ffffff;"><em><strong>&Scaron;ema </strong>prikazuje oba slučaja <strong>samoopra&scaron;ivanja </strong>- cvet opra&scaron;uje drugi cvet na istoj biljci (levo) i opra&scaron;uje samog sebe (desno).</em></span></p>

Šema prikazuje oba slučaja samooprašivanja - cvet oprašuje drugi cvet na istoj biljci (levo) i oprašuje samog sebe (desno).

<p style="text-align: left;"><span style="color: #ffffff;"><em style="font-size: medium;">Životinje koje opra&scaron;uju su najče&scaron;će insekti, ali mogu biti i druge vrste, poput ptica ili <strong>slepih mi&scaron;eva</strong>.</em></span></p>

Životinje koje oprašuju su najčešće insekti, ali mogu biti i druge vrste, poput ptica ili slepih miševa.

Lako!

Bravo!

Pogledaj odgovor u lekciji.

Kako se naziva proces prenošenja polena sa prašnika na tučak cveta?

Bravo!

Osvojeno je

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Vegetativno razmnožavanje je bespolno razmnožavanje pomoću korena, stabla ili lista.

To su vegetativni organi koji omogućavaju biljci život i nemaju direktnu ulogu u razmnožavanju.

Šumska jagoda se razmnožava putem poleglog stabla. Gde god to stablo dotakne zemljište - izraste nova jagoda.

Afrička ljubičica (česta biljka koja se gaji u saksijama) može da se razmnožava pomoću listova.

🔍 Secni poneki list ove biljke i stavi njegovu dršku u čašu sa vodom. Sačekaj nekoliko dana i uoči šta se dešava.

Afrička ljubičica

Cvet je reproduktivni biljni organ u kome se stvaraju polne ćelije biljke.

Može biti:

jednopolan
- ženski - sadrži tučak (ženski polni organ sa jajnom ćelijom - ženka ćelija)
- muški - sadrži prašnik (muški poli organ sa polenom - muška ćelija)
dvopolan - sadrži i muške i ženske organe

Dvopolan cvet sadrži muške - prašnik i ženske - tučak organe.

Biljka ima:

reproduktivne organe: cvet, plod i seme
vegetativne organe: koren, stablo i list

Lako!

Bravo!

Pogledaj odgovor u lekciji.

Koren, stablo i list su koja vrsta biljnih organa?

Bravo!

Osvojeno je

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Naučili smo

Razmnožavanje je osnovni životni proces koji ima za cilj ostavljanje potomstva.
Postoje dva tipa razmnožavanja - polno i bespolno.
Polno razmnožavanje: ženska polna ćelija + muška polna ćelija = zigot
Zigot (oplođena ćelija ) je prva telesna ćelija iz koje će se razviti novo biće.
Bespolno razmnožavanje je tip razmnožavanja za koji nije potrebno postojanje polova (muškog i ženskog) - 1 jedinka daje potomstvo
Tipovi bespolnog razmnožavanja: deoba, pupljenje i iz neoplođene jajne ćelije
Oplođenje je spajanje muške i ženske polne ćelije. Može biti unutrašnje - dešava se u telu majke i spoljašnje - dešava se u spoljašnjoj sredini.
Oprašivanje je proces prenošenja polena sa prašnika na tučak.
Vegetativno razmnožavanje je bespolno razmnožavanje pomoću korena, stabla ili lista.
Cvet je reproduktivni biljni organ u kome se stvaraju polne ćelije biljke.
Biljka ima reproduktivne organe: cvet, plod i seme i vegetativne organe: koren, stablo i list

Premium status ti omogućava:

Dodatan sadržaj

Novosti

Najnoviji članci Pogledaj sve

Dodatni sadržaj

Shop

Razmnožavanje

Razmnožavanje

Uvod

Bravo!

Osvojeno je

+

+

Bravo!

Osvojeno je

+

+

Bespolno razmnožavanje

Bravo!

Osvojeno je

+

+

Bravo!

Osvojeno je

+

+

Bravo!

Osvojeno je

+

+

Naučili smo