Rast i razvoj

Uvod

Rast je uvećanje broja ćelija i povećanje celog organizma. Razvoj su promene kroz koje taj organizam prolazi.

Kada dete povećava visinu, kažemo da raste, a kada mu se povećava mišićna masa, kažemo da se razvija.

Mišićna masa može da se razvije i kasnije u životu (ako čovek vežba), kada je rast već završen.

Lako!

Bravo!

Pogledaj odgovor u lekciji.

Šta je rast?

Bravo!

+

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Bravo!

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Osvoj Premium 10 min besplatno

Uradi dnevne zadatke i
dobićeš pristup Premium
sadržaju na 10 min

Idi na

Dnevni zadatak Dnevni zadatak

Jedna od razlika između jednoćelijskih i višećelijskih organizama je i ta što se deobom ćelija:

jednoćelijski organizmi razmnožavaju,
a višećelijski rastu.

Kada višećelijski organizam raste, broj njegovih ćelija se uvećava.

Životinje rastu i razvijaju se i pre nego što se rode ili izlegu iz jaja. To razviće se naziva embrionalnim jer je tada organizam u stadijumu embriona.

Lako!

Bravo!

Pogledaj odgovor u lekciji.

Označi datu tvrdnju kao tačnu ili netačnu.

Bravo!

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Bravo!

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Metamorfoza

Nekada se mladunci kada se rode u većoj ili manjoj meri razlikuju od roditelja i njih nazivamo larvama.

Da bi larva postala odrasla jedinka, ona prolazi kroz metamorfozu.

Metamofoza (preobražaj) je proces u kome se organizam razvija i prolazi kroz promene, pomoću stupnjeva.

Postoji:

potpuna metamorfoza
nepotpuna metamorfoza

Larva žabe je punoglavac. On se razlikuje od žabe i izgledom (nema noge i ima rep), unutrašnjom građom (diše škrgama, a ne plućima), kao i načinom života (biljojed je, dok žaba lovi insekte i druge sitne životinje).

Potpuna metamorfoza (preobražaj):

jajašca - larva - lutka - odrasla jedinka
leptir, žaba, daždevnjak, pčela,...
karakteristični stadijum: LUTKA - organizam miruje

Kod leptira, larva se zove gusenica.

Ona u jednom trenutku napravi čauru i to zovemo stadijum lutke. Izgleda kao da lutka miruje, ali u njoj se odvija metamorfoza i iz nje će izaći leptir.

Nepotpuna metamorfoza (preobražaj)

jajašca - larva - odrasla jedinka
skakavac, krpelj, cvrčak, vilin konjic,...

Lako!

Bravo!

Pogledaj odgovor u lekciji.

Kroz koju metamorfozu prolazi larva skakavca?

Bravo!

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Bravo!

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Regeneracija

U toku života životinja može da se desi da im se neki deo tela ošteti ili da ga izgube.

Regeneracija je proces pomoću koga mnoge vrste taj deo mogu da nadoknade.

Čovek može da regeneriše (obnovi) izgubljenu krv, kožu, mišiće i kosti. To vidimo kada rana zarasta ili kost nakon preloma.

Druge životinje mogu da regenerišu mnogo više od toga.

Morska zvezda može da regeneriše izgubljeni krak, ali i jedan taj krak odvojen od tela može da regeneriše celu novu morsku zvezdu. Zato on izgleda na ovoj slici mnogo veći od drugih kraka koji tek rastu.

Lako!

Bravo!

Pogledaj odgovor u lekciji.

Da li čovek može da regeneriše (obnovi) izgubljenu krv, kožu i mišiće?

Bravo!

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Bravo!

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Dužina života različitih životinjskih vrsta se razlikuje.

Biljke mogu biti:

jednogodišnje,
dvogodišnje i
višegodišnje.

<p style="text-align: left;"><span style="color: #ffffff;"><strong>Jednogodi&scaron;nje biljke</strong> nikad ne žive duže od jedne godine (mogu živeti kraće).</span></p>
<p style="text-align: left;"><span style="color: #ffffff;">Od gajenih biljaka ovoj grupi pripadaju <strong>p&scaron;enica</strong>, <strong>kukuruz</strong>  i<strong> lubenica</strong>.</span></p>
<p style="text-align: left;"><span style="color: #ffffff;">Ove biljke obično žive tokom toplijeg dela godine, ali biljka mi&scaron;jakinja može da raste i tokom zime.</span></p>

Jednogodišnje biljke nikad ne žive duže od jedne godine (mogu živeti kraće).

Od gajenih biljaka ovoj grupi pripadaju pšenica, kukuruz i lubenica.

Ove biljke obično žive tokom toplijeg dela godine, ali biljka mišjakinja može da raste i tokom zime.

<p style="text-align: left;"><span style="color: #ffffff;"><strong>Dvogodi&scaron;nje biljke</strong> razvijaju svoje <strong>vegetativne organe</strong> tokom prve godine. Preko zime biljka miruje. Druge godine razvija <strong>cvetove</strong>, odnosno organe za razmnožavanje, a potom i donosi <strong>plodove</strong>.</span></p>
<p style="text-align: left;"><span style="color: #ffffff;"><strong>&Scaron;argarepa </strong>je dvogodi&scaron;nja biljka.</span></p>

Dvogodišnje biljke razvijaju svoje vegetativne organe tokom prve godine. Preko zime biljka miruje. Druge godine razvija cvetove, odnosno organe za razmnožavanje, a potom i donosi plodove.

Šargarepa je dvogodišnja biljka.

<p style="text-align: left;"><span style="color: #ffffff;">Vi&scaron;egodi&scaron;nje biljke  žive duže od dve godine. </span></p>
<ul>
<li><span style="color: #ffffff;">sve drvenaste biljke</span></li>
<li><span style="color: #ffffff;">zeljaste biljke koje žive u blagim, toplim predelima</span></li>
</ul>

Višegodišnje biljke žive duže od dve godine.

sve drvenaste biljke
zeljaste biljke koje žive u blagim, toplim predelima

<p style="text-align: left;"><span style="color: #ffffff;">Na na&scaron;em podneblju <strong>vi&scaron;egodi&scaron;nje zeljaste biljke</strong> opstaju tako &scaron;to u zemlji&scaron;tu stvaraju<strong> lukovicu</strong>.</span></p>
<p style="text-align: left;"><span style="color: #ffffff;">Tokom zime nadzemni delovi biljke uvenu, ali <strong>lukovica</strong> ostaje za&scaron;tićena pod zemljom. Na proleće iz <strong>lukovice</strong> će izrasti nova biljka. </span></p>
<p style="text-align: left;"><span style="color: #ffffff;">Podzemno stablo <strong>visibabe</strong> je<strong> lukovica</strong>, kao kod belog i crnog luka</span></p>

Na našem podneblju višegodišnje zeljaste biljke opstaju tako što u zemljištu stvaraju lukovicu.

Tokom zime nadzemni delovi biljke uvenu, ali lukovica ostaje zaštićena pod zemljom. Na proleće iz lukovice će izrasti nova biljka.

Podzemno stablo visibabe je lukovica, kao kod belog i crnog luka

Lako!

Bravo!

Pogledaj odgovor u lekciji.

Označi kakva je biljka šargarepa.

Bravo!

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Bravo!

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Naučili smo

Rast je uvećanje broja ćelija i povećanje celog organizma. Razvoj su promene kroz koje taj organizam prolazi.
Životinje rastu i razvijaju se i pre nego što se rode ili izlegu iz jaja. To razviće se naziva embrionalnim.
Metamofoza (preobražaj) je proces u kome se organizam razvija i prolazi kroz promene, pomoću stupnjeva. Postoje potpuna i nepotpuna metamorfoza.
Regeneracija je proces pomoću koga mnoge vrste taj deo mogu da nadoknade.
Dužina života različitih životinjskih vrsta se razlikuje.
Biljke mogu biti jednogodišnje, dvogodišnje i višegodišnje.