Razmnožavanje i životni ciklusi biljaka

Višećelijske alge

Višećelijske alge mogu da se razmnožavaju polno, bespolno i delovima svog tela.

Bespolno se razmnožavaju pomoću spora. Spore mogu biti pokretne kada se kreću uz pomoć bičeva, a mogu biti i nepokretne kada ih nosi vodena struja.

Polno se razmnožavaju tako što stvaraju gamete, koji se mogu razlikovati od grupe do grupe algi.

Na primer, končasta alga SPIROGIRA se razmnožava polno u procesu koji se naziva konjugacija.

Prilikom konjugacije dva različita konca se postavljajaju paralelno, a između njih se obrazuju mostići. Preko tih mostića sadržaj jedne ćelije prelazi u drugu ćeliju i tako nastaje zigot.

Rešavaj zadatke 0/5

Start

Lako!

Bravo!

Pogledaj odgovor u lekciji.

Označi tačnu tvrdnju.

Bravo!

Osvojeno je

+

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Biljke bez semena

Biljke mogu da se razmnožavaju polno ili bespolno, a neke od njih se razmnožavaju kombinovano – i polno i bespolno. Takođe, biljke mogu da se razmnožavaju sa ili bez semena.

Rešavaj zadatke 0/2

Start

Otključaj Premium

Čitaj celu lekciju
Rešavaj 10x više zadataka
Osvoj 2x više bodova i energija ti se puni duplo brže

Za 1200 RSD postani Premium!

Postani Premium

Mahovina je biljka koja se razmnožava kombinovano i bez semena.

Bespolno se razmnožava sporama. Iz spora se razvijaju i muške i ženske biljke na kojima se obrazuju polni organi.

Na ženskim biljkama se stvaraju ženske polne ćelije, a na muškim biljakama muške polne ćelije.

Ove dve biljke se zatim razmnožavaju POLNO, a da bi došlo do oplođenja neophodna im je VODA.

Lako!

Bravo!

Pogledaj odgovor u lekciji.

Kako se razmnožava mahovina?

Bravo!

Osvojeno je

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Rešavaj zadatke 0/3

Start

Spajanjem polnih ćelija, muška i ženska biljka se ramznožavaju i nastaje zigot iz kog će se razviti nova BESPOLNA jedinka.

Ova bespolna jedinka će stvoriti spore i onda započinje novi proces razmnožavanja.

Ovakav vid razmnožavanja naziva se smena generacija.

Životni ciklus mahovine

Rešavaj zadatke 0/3

Start

Bespolna generacija koja proizvodi SPORE se naziva sporofit, a polna generacija koja proizvodi POLNE ĆELIJE se naziva gametofit.

Rešavaj zadatke 0/2

Start

Lako!

Bravo!

Pogledaj odgovor u lekciji.

Poveži generacije u životnom ciklusu mahovina sa odgovarajućim nazivom.

Polna generacija

Bespolna generacija

Sporofit

Gametofit

Bravo!

Osvojeno je

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Papratnice su prečice, rastavići i paprati i one kao i mahovine nemaju seme.

Na naličju lista nalaze se spore koje služe za bespolno razmnožavanje, a kao i kod mahovina postoji smena generacija.

Kada spore padnu na pogodno tlo, razvijaju se biljke. Na biljkama se obrazuju muški i ženski polni organi.

Nakon oplođenja jajne ćelije, nastaju papratnice. Za njihovo oplođenje je neophodna voda.

Životni ciklus paprati

Rešavaj zadatke 0/2

Start

Biljke sa semenom

Biljke koje IMAJU SEME mogu biti golosemenice i skrivenosemenice.

Rešavaj zadatke 0/1

Start

Golosemenice su drvenaste biljke koje rastu kao drveće ili kao žbunovi. Najpoznatiji su četinari, kod kojih postoji smena generacija.

Specifično za golosemenice je što imaju šišarke. Šišarke mogu biti muške i ženske.

Muške šišarke se sastoje od ljuspica koje nose polenove kese sa polenovim zrnom. U polenovom zrnu se nalaze muške polne ćelije – spermatozoidi.

Putem oprašivanja, polen se prenosi do ženske šišarke koja sadrži semene zametke - u ljuspi su smeštena po dva semena zametka i u svakom nastaje po jedna jajna ćelija)

Rešavaj zadatke 0/3

Start

Lako!

Bravo!

Pogledaj odgovor u lekciji.

Da li kod četinara postoji smena generacija?

Bravo!

Osvojeno je

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Prilikom oprašivanja polenovo zrno dolazi do semenog zametka i tada dolazi do oplođenja. Nastaje zigot od koga će se razviti klica koja se nalazi u semenu.

Kada ovo seme padne na tlo, klija u novu biljku ukoliko su uslovi povoljni.

Za oplođenje golosemenica nije potrebna voda iz spoljašnje sredine.

Životni ciklus golosemenice

Rešavaj zadatke 0/2

Start

Skrivenosemenice ili cvetnice su najbrojnija grupa biljaka. One se nazivaju „skrivenosemenice“ zato što je njihovo seme zaštićeno (skriveno) u plodu u kome se nalazi.

Reproduktivni organ skrivenosemenica iz čijih delova nastaje plod je CVET.

Lako!

Bravo!

Pogledaj odgovor u lekciji.

Označi reproduktivni organ skrivenosemenica.

Bravo!

Osvojeno je

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Rešavaj zadatke 0/1

Start

<p style="text-align: left;">Cvetovi mogu biti <strong>jednopolni </strong>i <strong>dvopolni</strong>.</p>
<p style="text-align: left;"><strong>Dvopolni</strong> su oni koji imaju i <strong>pra&scaron;nik</strong> i <strong>tučak</strong>. (na primer, kru&scaron;ka)</p>

Cvetovi mogu biti jednopolni i dvopolni.

Dvopolni su oni koji imaju i prašnik i tučak. (na primer, kruška)

<p style="text-align: left;"><strong>Jednopolni</strong> su oni koji imaju <strong>samo tučak</strong> - ženski polni organ ili <strong>samo pra&scaron;nik</strong> - mu&scaron;ki polni organ. (na primer, kukuruz)</p>

Jednopolni su oni koji imaju samo tučak - ženski polni organ ili samo prašnik - muški polni organ. (na primer, kukuruz)

<p style="text-align: left;"><strong> Jednopolni cvetovi </strong>se dalje mogu podeliti na <strong>jednodome</strong> i <strong>dvodome</strong>.</p>
<p style="text-align: left;"><strong> Jednodomi </strong>su oni koji na istom stablu formiraju i <strong>mu&scaron;ke</strong> i <strong>ženske cvetove</strong> (na primer, <strong>orah</strong>).</p>

Jednopolni cvetovi se dalje mogu podeliti na jednodome i dvodome.

Jednodomi su oni koji na istom stablu formiraju i muške i ženske cvetove (na primer, orah).

<p style="text-align: left;"><strong> Dvodomi</strong> su oni koji na jednom stablu stvaraju <strong>mu&scaron;ke</strong>, a na drugom stablu <strong>ženske cvetove</strong> (na primer, spanać).</p>

Dvodomi su oni koji na jednom stablu stvaraju muške, a na drugom stablu ženske cvetove (na primer, spanać).

Rešavaj zadatke 0/3

Start

U procesu oprašivanja, polen treba da dospe na žig tučka, zato što se u plodniku tučka nalazi se semeni zametak koji sadrži jajnu ćeliju.

Kada polen padne na žig tučka, on počinje da klija i da stvara polenovu cev.

Kroz ovu cev prolazi haploidno jedro polena i spaja se sa jajnom ćelijom.

Svaki polen koji dospe na žig tučka stvara polenovu cev, ali oplođenje će izvršiti samo onaj polen koji prvi stigne do jajne ćelije u semenom zametku.

Kada se jajna ćelija oplodi, nastaje zigot iz kojeg se razvija klica – nova biljka. Od semenog zametka nastaje seme, a od plodnika plod.

Rešavaj zadatke 0/1

Start

Lako!

Bravo!

Pogledaj odgovor u lekciji.

Gde u procesu oprašivanja treba da dospe polen?

Bravo!

Osvojeno je

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

<p style="text-align: left;"><strong> Polno razmnožavanje</strong> biljaka omogućava veliku<strong> raznovrsnost biljnog sveta</strong>. Do danas je istraženo oko <strong>290.000</strong> cvetnica.</p>
<p style="text-align: left;"><strong>Cvetnice </strong>mogu da budu <strong>jednogodi&scaron;nje</strong>, <strong>dvogodi&scaron;nje</strong> i <strong>vi&scaron;egodi&scaron;nje</strong>.</p>

Polno razmnožavanje biljaka omogućava veliku raznovrsnost biljnog sveta. Do danas je istraženo oko 290.000 cvetnica.

Cvetnice mogu da budu jednogodišnje, dvogodišnje i višegodišnje.

<p style="text-align: left;"><strong> Jednogodi&scaron;nje</strong> – njihov životni ciklus je samo godinu dana i cvetaju samo jednom pred kraj svog životnog ciklusa</p>
<p style="text-align: left;"><strong> Dvogodi&scaron;nje</strong> – one cvetaju u drugoj godini</p>
<p style="text-align: left;"><strong>Vi&scaron;egodi&scaron;nje </strong>– mogu da cvetaju svake godine</p>

Jednogodišnje – njihov životni ciklus je samo godinu dana i cvetaju samo jednom pred kraj svog životnog ciklusa

Dvogodišnje – one cvetaju u drugoj godini

Višegodišnje – mogu da cvetaju svake godine

<p style="text-align: left;"><strong> Cvast</strong> je<strong> skup</strong><strong>cvetova</strong> na <strong>zajedničkoj</strong> cvetnoj <strong>dr&scaron;ci</strong>.</p>
<p style="text-align: left;">Za <strong>cvetove</strong> koji imaju <strong>sve</strong><strong>cvetne delove</strong> kažemo da su <strong>potpuni</strong>, dok za cvetove koji <strong>nemaju cvetni omotač</strong> kažemo da su<strong> nepotpuni</strong>.</p>

Cvast je skupcvetova na zajedničkoj cvetnoj dršci.

Za cvetove koji imaju svecvetne delove kažemo da su potpuni, dok za cvetove koji nemaju cvetni omotač kažemo da su nepotpuni.

<p style="text-align: left;"><strong> Cvetovi</strong> mogu biti <strong>različitih boja</strong>, <strong>oblika</strong>, <strong>veličina</strong>, <strong>mirisa</strong> i <strong>nektara</strong>.</p>
<p style="text-align: left;">Mogu biti <strong>asimetrični</strong>,<strong> bilateralno</strong> ili <strong>radijalno simetrični</strong>.</p>
<p style="text-align: left;">Ove<strong> razlike </strong>nastaju zbog toga &scaron;to su se cvetovi <strong>drugačije prilagođavali</strong> različitim <strong>opra&scaron;ivačima</strong>.</p>

Cvetovi mogu biti različitih boja, oblika, veličina, mirisa i nektara.

Mogu biti asimetrični, bilateralno ili radijalno simetrični.

Ove razlike nastaju zbog toga što su se cvetovi drugačije prilagođavali različitim oprašivačima.

Rešavaj zadatke 0/2

Start

Naučili smo

Višećelijske alge mogu da se razmnožavaju polno, bespolno i delovima svog tela. Bespolno se razmnožavaju pomoću spora, a polno se razmnožavaju tako što stvaraju gamete.
Biljke mogu da se razmnožavaju polno, bespolno ili kombinovano. Takođe, mogu da se razmnožavaju sa ili bez semena.
Mahovina je biljka koja se razmnožava kombinovano i bez semena. Kod njih uočavamo smenu generacija.
Bespolna generacija koja proizvodi spore se naziva sporofit, a polna generacija koja proizvodi polne ćelije se naziva gametofit.
Za oplođenje mahovine i paprati potrebna je voda.
Biljke koje imaju seme mogu biti golosemenice i skrivenosemenice.
Najpoznatije golosemenice su četinari, koji imaju muške i ženske šišarke. U muškim šišarkama su smeštena polenova zrna sa spermatozoidima, a ženske šišarke sadrže semene zametke sa jajnim ćelijama.
Za oplođenje golosemenica nije potrebna voda.
Reproduktivni organ skrivenosemenic je CVET. Cvetovi mogu biti jednopolni ili dvopolni.
Oprašivanje je proces prenošenja polenovih zrna sa prašnika na žig tučka.