Životni procesi kod biljaka

Rešavaj zadatke

Start

Ishrana biljaka

Fotosinteza je proces stvaranja hrane. Ovaj proces vrše fotoautotrofni organizmi: cijanobakterije, alge, mahovine i vaskularne biljke.

Da bi biljke vršile fotosintezu, potrebno je da prikupe vodu i ugljen-dioksid i da budu izložene dovoljnoj količini sunčeve svetlosti.

Za prikupljanje vode, biljke koriste KOREN.

Lako!

Bravo!

Pogledaj odgovor u lekciji.

Označi datu tvrdnju kao tačnu ili netačnu.

Bravo!

+

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Bravo!

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Osvoj Premium 10 min besplatno

Uradi dnevne zadatke i
dobićeš pristup Premium
sadržaju na 10 min

Idi na

Dnevni zadatak Dnevni zadatak

Izuzetak su jedino višećelijske alge i mahovine koje NEMAJU KOREN.

Alge nemaju tkiva i organe i zato disanje i fotosintezu vrši svaka ćelija koja sadrži hlorofil.

Mahovine su zeljaste biljke koje imaju stablo i listove, ali ne i koren. Umesto korena imaju RIZOIDE.

Rizoidi im omogućavaju da upijaju vodu i minerale. Osim rizoida, mahovine upijaju vodu i putem stabla i listova.

Zato mahovine stanuju na mestima gde ima dovoljno vlage.

Lako!

Bravo!

Pogledaj odgovor u lekciji.

Putem čega mahovine upijaju vodu i minerale?

Bravo!

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Bravo!

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Ostale grupe biljaka - paprati, golosemenice i skrivenosemenice IMAJU KOREN.

One putem korena, tačnije putem KORENOVIH DLAČICA, upijaju vodu.

Korenove dlačice su nalik rizoidima i to su zapravo končaste ćelije čija je uloga da povećaju površinu kojom koren upija vodu.

Korenove dlačice zajedno sa drugim ćelijama dopremaju vodu do PROVODNOG TKIVA.

Provodno tkivo je izrađeno od cevastih ćelija koje vodu transportuju od korena do nadzemnih delova biljke.

Mahovine su ovde opet izuzetak, jer nemaju provodno tkivo, već vodu upijaju svim delovima tela.

Lako!

Bravo!

Pogledaj odgovor u lekciji.

Gde korenove dlačice dopremaju vodu koju koren upija?

Bravo!

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Bravo!

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Paprati, golosemenice i skrivoenosemenice imaju provodno tkivo i njih ubrajamo u VASKULARNE biljke.

Provodno tkivo transportuje vodu kroz stablo i listove. Voda koja stigne do lista, dalje ide do TKIVA ZA FOTOSINTEZU, koje se nalazi u listovima.

Ćelije tkiva za fotosintezu su duguljaste i obogaćene HLOROPLASTIMA. A kao što smo već učili – hloroplasti su neophodne za vršenje fotosinteze.

Osim vode, za fotosintezu je potreban i ugljen-dioksid. On će do tkiva za fotosintezu da dođe uz pomoć STOMA.

Lako!

Bravo!

Pogledaj odgovor u lekciji.

Kako ugljen-dioksid dolazi do tkiva za fotosintezu?

Bravo!

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Bravo!

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Biljkama je za fotosintezu potrebna i SUNČEVA ENERGIJA, zato je neophodno da biljke budu izložene sunčevoj svetlosti što je više moguće.

Zbog toga je za biljku važno kako izgleda njeno stablo i kako su joj listovi raspoređeni.

Stablo biljaka može biti zeljasto i drvenasto.

<p style="text-align: left;"><strong>Zeljaste biljke</strong> mogu da <strong>rastu u visinu</strong> ili da budu <strong>polegle</strong> i da razvijaju svoje listove po zemlji.</p>

Zeljaste biljke mogu da rastu u visinu ili da budu polegle i da razvijaju svoje listove po zemlji.

<p style="text-align: left;"><strong>Polegle biljke</strong> ponekad imaju <strong>ra&scaron;iljke </strong>– preobražaje stabla kojima se biljka <strong>obmotava</strong> oko druge biljke kako bi dostigla <strong>visinu</strong> za izlaganje sunčevoj svetlosti.</p>

Polegle biljke ponekad imaju rašiljke – preobražaje stabla kojima se biljka obmotava oko druge biljke kako bi dostigla visinu za izlaganje sunčevoj svetlosti.

<p style="text-align: left;">Za razliku od njih, <strong>drvenaste biljke</strong> su u većini slučajeva <strong>visoke</strong> pa je njihovo li&scaron;če dovoljno podignuto da bi prikupilo sunčevo svetlost.</p>

Za razliku od njih, drvenaste biljke su u većini slučajeva visoke pa je njihovo lišče dovoljno podignuto da bi prikupilo sunčevo svetlost.

<p style="text-align: left;">Specifičan primer su<strong> lijane</strong> – poludrvenaste biljke. One da bi dostigle potrebnu visinu <strong>puze</strong> po drvenastim biljakama i drugim podlogama.</p>

Specifičan primer su lijane – poludrvenaste biljke. One da bi dostigle potrebnu visinu puze po drvenastim biljakama i drugim podlogama.

Kada biljke dopreme vodu i ugljen-dioksid i izlože se dovoljno sunčevoj svetlosti spremne su da vrše fotosintezu. Na ovaj način biljke stvaraju hranu.

Disanje kod biljaka

Biljke nemaju posebna tkiva i organe za disanje kao životinje.

One usvajaju kiseonik putem stominih otvora ili putem ćelijskih zidova bilo koje ćelije.

Ovaj proces ćelijskog disanja kod biljaka traje neprekidno u svakoj živoj ćeliji.

Stoma je otvor između dve stomine ćelije. One su pasuljastog oblika, a delom koji je udubljen su okrenute jedna drugoj (vidi sliku).

Stomine ćelije se još nazivaju i ĆELIJE ZATVARAČICE zato što mogu da tatvore otvor kada je neophodno.

Na ove ćelije se naslanjaju ĆELIJE POMOĆNICE – one pomažu zatvaračicama da zatvore otvor.

Otvori koji se nalaze između ćelija zatvaračica se dalje nastavljaju u duplju koja je okružena ćelijama sunđerastog tkiva – ove ćelije tu preuzimaju kiseonik.

Stome su pozicionirane na listova, ali na primer kod zeljastih biljaka mogu da se nađu i na stablu.

Lako!

Bravo!

Pogledaj odgovor u lekciji.

Kako se još nazivaju stomine ćelije?

Bravo!

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Bravo!

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Na drvenastim biljakama su na primer pronađeni i drugi otvori nalik na stomama. Oni su važni jer omogućavaju biljakama da upijaju kiseonik i kada su stome zatvorene.

Izlučivanje kod biljaka

Putem stoma biljke vrše i izlučivanje nepotrebnih supstanci.

Biljke izlučuju:

- Kiseonik u procesu fotosinteze

- Ugljen-dioksid u procesu disanja

- Višak vode u vidu vodene pare u procesu transpiracije

Biljke izlučuju još i neka organska jedinjenja koja nastaju u ćelijskom metabolizmu – smolu, mlečnu tečnost, ulja itd.

Lako!

Bravo!

Pogledaj odgovor u lekciji.

Da li biljke preko stoma mogu da vrše izlučivanje?

Bravo!

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Bravo!

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

<p style="text-align: left;">U uslovima kada <strong>nema dovoljno vode </strong>biljke sprečavaju njeno izlučivanje tako &scaron;to<strong> zatvaraju stome</strong> ili tako &scaron;to se njihovi<strong> listovi adaptiraju</strong> na date uslove. Na primer, <strong>li&scaron;će četinara</strong> je zbog toga <strong>uzano</strong> - manja povr&scaron;ina li&scaron;ća, znači i manje stoma.</p>

U uslovima kada nema dovoljno vode biljke sprečavaju njeno izlučivanje tako što zatvaraju stome ili tako što se njihovi listovi adaptiraju na date uslove. Na primer, lišće četinara je zbog toga uzano - manja površina lišća, znači i manje stoma.

<p style="text-align: left;">Takođe, li&scaron;će četinara je <strong>zimzeleno</strong>. To je zbog toga &scaron;to četinari žive u oblastima u kojima <strong>najče&scaron;će ima snega</strong>. Kada voda zaledi zimi, oni <strong>ne mogu </strong>da vr&scaron;e fotosintezu jer nema dovoljno vode u tečnom stanju. Međutim, četinari <strong>ne odbacuje svoje li&scaron;će</strong> u jesen, već ga <strong>&scaron;tite </strong>uz pomoć <strong>smole</strong> koju stvara. </p>

Takođe, lišće četinara je zimzeleno. To je zbog toga što četinari žive u oblastima u kojima najčešće ima snega. Kada voda zaledi zimi, oni ne mogu da vrše fotosintezu jer nema dovoljno vode u tečnom stanju. Međutim, četinari ne odbacuje svoje lišće u jesen, već ga štite uz pomoć smole koju stvara.

<p style="text-align: left;">Oni ne odbacuje li&scaron;će zato &scaron;to naseljavaju stani&scaron;ta u kojima su <strong>periodi </strong>sa dostupnom vodom<strong> vrlo kratki </strong>i u tom kratkom periodu oni <strong>ne bi imali vremena</strong> da opet f<strong>ormiraju li&scaron;će</strong> kada otopli. Zato svoje <strong>li&scaron;će čuvaju tokom zime</strong>, a kad uslovi postanu povoljni njihovi listovi su <strong>odmah spremni </strong>da započnu <strong>fotosintezu</strong>.</p>

Oni ne odbacuje lišće zato što naseljavaju staništa u kojima su periodi sa dostupnom vodom vrlo kratki i u tom kratkom periodu oni ne bi imali vremena da opet formiraju lišće kada otopli. Zato svoje lišće čuvaju tokom zime, a kad uslovi postanu povoljni njihovi listovi su odmah spremni da započnu fotosintezu.

Transport supstanci kroz biljku

Dakle, možemo zaključiti da transport vode kod biljaka podrazumeva tri procesa:

1. Apsorpciju tj. upijanje vode korenovim dlačicama

2. Transport vode od korena do listova

3. Izlučivanje vode u procesu transpiracije

Na protok vode od korena do listova tiče KORENOV PRITISAK i USISAVAJUĆA SILA TRANSPIRACIJE.

Lako!

Bravo!

Pogledaj odgovor u lekciji.

Kako se naziva proces u kome biljke izlučuju vodu u vidu vodene pare?

Bravo!

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Bravo!

+

Bravo!

Odgovor je tačan i osvojeno je 10 Bodovi
Prijavi se i sačuvaj svoje bodove.

Prijavi se

Korenov pritisak potiskuje vodu naviše kroz sistem provodnih sudova.

Provodni sudovi kojima se transportuju voda i mineralne soli su izgrađene od tkiva koje se naziva KSILEM.

Neprekidnim izlučivanjem vode preko stoma u procesu transpiracije u ćelijama se stvara manjak vode što podstiče transport vode od korena ka listovima.

Hranljive supstance se prenose do svih delova biljke specijalnim sistemom provodnih sudova koji su izgrađeni od FLOEMA.

Biljke hranljive supstance koriste za ćelijske procese, a deo šećera može da uskladišti u korenu, podzemnom stablu i nadzemnom stablu.

Naučili smo

Fotosinteza je proces stvaranja hrane. Ovaj proces vrše fotoautotrofni organizmi: cijanobakterije, alge, mahovine i vaskularne biljke.
Za prikupljanje vode, biljke koriste KOREN.
Višećelijske alge i mahovine koje NEMAJU KOREN. Mahovine umesto korena imaju RIZOIDE.
Ostale grupe biljaka - paprati, golosemenice i skrivenosemenice imaju koren i korenove dlačice. Takođe, imaju i provodno tkivo i ove biljke ubrajamo u VASKULARNE biljke.
Provodno tkivo transportuje vodu kroz stablo i listove. Voda koja stigne do lista, dalje ide do TKIVA ZA FOTOSINTEZU. U ćelijama tkiva za fotosintezu se nalaze hloroplasti.
Osim vode, za fotosintezu je potreban i ugljen-dioksid. On će do tkiva za fotosintezu da dođe uz pomoć STOMA.
Biljkama je za fotosintezu potrebna i SUNČEVA ENERGIJA, zato je neophodno da biljke budu izložene sunčevoj svetlosti što je više moguće.
Putem stoma biljke vrše i izlučivanje nepotrebnih supstanci.
Na protok vode od korena do listova tiče KORENOV PRITISAK i USISAVAJUĆA SILA TRANSPIRACIJE.
Provodni sudovi kojima se transportuju voda i mineralne soli su izgrađene od tkiva koje se naziva KSILEM.
Hranljive supstance se prenose do svih delova biljke specijalnim sistemom provodnih sudova koji su izgrađeni od FLOEMA.

<% if(tag === 'undefined') {%><% } else { %><% } %>